Црвеном крсту у Бијељини потребна већа подршка града и хуманиста

Међутим, потребе су много веће јер број социјално угрожених расте, због чега очекују помоћ донатора и хуманих грађана како би се ситуација поправила.

Градска организација Црвеног крста у Бијељини у овој години имаће мање финансијских средстава на располагању. Од 40.000 марака, колико су од Градске управе добијали прије неколико година, износ је годинама смањиван, тако да ће у овој години добити свега 23.000 марака. 

- Ми смо једина организација којој је у укупном буџету града Бијељине скинута четвртина средстава. Мислим да заслужујемо знатно већа средства, с обзиром на потребе. Буџети других организација у Српској су много већи, на примјер у Бањалуци,

Приједору и Добоју имају на располагању више од 100.000 марака. Упутићемо званичан захтјев градоначелнику да нам се врате средства и да имамо бар 30.000 КМ, колико смо имали у прошлој години - рекао је секретар Градске организације Црвеног крста у Бијељини Перица Глигић.

Он каже да је само за кирију потребно издвојити око 10.000 КМ јер ова организација и даље нема властите просторије. 

- На сву срећу, имамо властити приход од курса за полагање прве помоћи за возаче. Да није тога, Црвени крст бисмо могли закључати. Средства која нам дозначава Градска управа користимо за текуће трошкове. У посљедњој акцији коју смо организовали за прикупљање помоћи социјално угроженим лицима пред Божић скупили смо више новца да подијелимо народу него што нам је град додијелио. Ми то вратимо само једном акцијом - наводи Глигић. Истиче да је ситуација сваке године све тежа, те да расте број социјално угрожених лица.  

- Ми једино пред Нову годину тражимо финансијску помоћ од привредника у граду. За ове празнике добили смо 10.000 КМ, 35 печеница од предузећа “Интергај”, 250 килограма брашна од Млина “Павловић”, те 14.000 марака од Црвеног крста Швајцарске. Од тих средстава смо подијелили 250 пакета у вриједности по 50 марака, а на текуће рачуне 172 корисника уплатили смо средства од швајцарског Црвеног крста, између 50 и 100 марака, у зависности од броја чланова породице - навео је Глигић. Он истиче да су грађани и донатори све мање расположени за помоћ другима.

- Грађани су заинтересовани углавном само да донирају гардеробу. Није ни то проблем, али јесте то што често добијамо прљаву гардеробу која је најчешће за контејнер. Један број грађана то ради како би се ријешили вишкова по кући. Мислим да то није у реду - каже Глигић и додаје да је овој организацији тренутно најпотребнија помоћ у храни јер расте број гладних. 

Колико је ситуација тешка свједочи и податак да се Црвеном крсту у Бијељини свакодневно обрати петнаестак лица.

- Помоћ најчешће траже за куповину хране и пелена за одрасле. Много је људи којима је стварно потребна помоћ, али нема довољно добре воље да им се помогне - каже Глигић. 

Центар за социјални рад

Велики је притисак корисника и на градски Центар за социјални рад. У Бијељини живи између 6.000 и 7.000 лица која имају статус социјално угрожених, а најугроженијих је неколико стотина. Народну кухињу свакодневно посјећује 250 особа. 

- С обзиром на то да у Бијељини постоји велики број привредника, већ сада их позивамо да планирају своја средства и да нам се придруже крајем године у новој акцији прикупљања помоћи најугроженијим суграђанима - навела је Мила Стојановић из бијељинског Центра за социјални рад.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.