Борис Пашалић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС: Климатске промјене највећи изазов за аграр

Анита Јанковић Речевић
Борис Пашалић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС: Климатске промјене највећи изазов за аграр

Климатске промјене су посљедњих година нанијеле највише штете пољопривредној производњи и агроеколошки услови ће бити највећи изазов с којим ће се домаћи произвођачи суочавати у наредном периоду.

Рекао је то у интервју за “Глас Српске” министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Борис Пашалић наводећи да развоју пољопривреде озбиљне проблеме стварају све екстремније временске непогоде.

- Током 2019. године услови за производњу су били захвални с обзиром на то да није било много града, суше и мраза. Међутим, када се посматра посљедња деценија једва да смо имали три такве повољне године. Прије неколико година мраз у априлу је десетковао воћарску производњу и управо због честих временских неприлика издвајамо велика средства за изградњу система за наводњавање, подстичемо пољопривреднике да постављају противградне мреже и јачамо “Противградну превентиву” - рекао је Пашалић.

ГЛАС:  Пољопривреници ове године могу рачунати на 75 милиона КМ из аграрног буџета. Шта ће бити приоритети?

ПАШАЛИЋ: Аграрни буџет је већи за четири милиона КМ у односу на лани и циљ нам је да сваке године расте. Желимо тај новац распоредити на најбољи могући начин, а циљ је да што више новца иде за капиталне инвестиције, односно за набавку опреме, механизације, прикључака и изградњу нових објеката јер је то предуслов за развој пољопривреде, уз примјену нових знања. Лани смо први пут свим произвођачима који су аплицирали за набавку нових трактора и прикључака обезбиједили фиксни поврат средстава од 30 одсто. Резултат је 140 нових трактора и 500 прикључака. Желимо у наредним годинама у највећој могућој мјери обновити пољопривредну механизацију.

ГЛАС: Најављене су измјене у систему исплате подстицаја. О чему се ради?

ПАШАЛИЋ: Препознали смо потребе произвођача из подручја у којима су отежани услови за развој пољопривреде, попут Херцеговине или мјеста са  надморском висином изнад 600 метара и за њих ћемо имати посебне мјере. Такође, нове мјере подршке очекују и институције, прије свега институте и факултете, јер њих морамо јачати. Правилник за расподјелу новца је донесен и требало би да буде усвојен овог мјесеца, када ће бити познати сви детаљи.

ГЛАС: Колико је исплаћено подстицаја за прошлу годину?

ПАШАЛИЋ: Захваљујући изузетној сарадњи са Министарством финансија РС имамо добру динамику у исплати подстицаја. За 2019. годину је исплаћено око 50 милиона КМ, а план је да преостали дио новца исплатимо до фебруара, док би у марту требало да почне исплата за 2020. годину.

ГЛАС: Иако се издваја све више новца за аграр, број пољопривредних произвођача у РС се смањује. Због чега?

ПАШАЛИЋ: То је незаустављив процес који пролазе све земље у окружењу. Они који остају се укрупњавају, специјализују, набављају нову опрему, модернизују фарме и производе више. Најбољи примјер је мљекарски сектор гдје је број газдинстава пао испод 4.000 али производња млијека константно расте. Морамо наћи начин да помогнемо онима који се баве пољопривредом да буду конкуренти произвођачима у региону. То се постиже улагањем у нове технологије и знања и због тога желимо јачати институције које се баве научно-истраживачким радом. Тежимо да буде што више младих произвођача јер се они брже прилагођавају новим технологијама и због тога млађима од 40 година дајемо  веће подстицаје.

ГЛАС: Домаће пољопривреднике годинама мучи прекомјеран увоз. Да ли  произвођачи могу очекивати бољу заштиту са нивоа БиХ?

ПАШАЛИЋ: Када треба заштитити домаћу производњу, БиХ као да се плаши да покаже став, недостаје одлучности за увођење мјера иако постоје механизми за то. Невјероватно је да неке производе увозимо у великим количинама а имамо сопствене вишкове. Ресорно министарство на нивоу БиХ треба да организује састанак са ентитетским министарствима и да договоримо како да у први план ставимо пољопривреднике а не трговце. С друге стране, и произвођачи морају преузети одговорност за своје промашаје јер, на примјер, не могу товити бикове за које немају тржиште.

ГЛАС: Споменули сте тов јунади. РС је у 2019. години издвојила два милиона КМ за интервентни откуп , какви су резултати те мјере?

ПАШАЛИЋ: Захваљујући издвојеним средствима омогућен је откуп између 6.000 и 8000 бикова, а до сада је откупљено око 4.000, што је увелико довело до растерећења на терену. Том мјером није могуће у потпуности елеминисати проблем, али смо га ублажили и заштитили произвођаче.  Биће интересантно анализирати увоз меса у периоду од средине октобра 2019. године до краја јануара, када се завршава та мјера. Према подацима које имамо увоз је већ сада смањен.

 

 

 

 

Ново министарство

ГЛАС: Представници ЕУ често истичу потребу увођења министарства за пољопривреду на нивоу БиХ. Какав је став РС у вези с тим питањем?

ПАШАЛИЋ: РС је апсолутно против формирања тог министарства јер је непотребно и није у сагласности са уставним надлежностима. Белгија, која ја централа ЕУ има три министарства пољопривреде, а кад могу они тако функционисати, не видим зашто не може БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана