Хиљаде берача у походу на благо са Гостиља

Ова манифестација под називом “Брање траве иве на Озрену”, коју је лани Комитет за нематеријалну баштину УНЕСКО-а уврстио на Репрезентативну листу нематеријалне баштине човјечанства, започела је јуче молитвом код цркве у Конопљиштима, након чега су се берачи уз стрме стазе запутили ка врху Гостиља.

Према причи мјештана обронци 774 метра високог Гостиља једино су мјесто на планини Озрен гдје ова трава расте, наглашавајући да биљка има љековита својства једино уколико се бере баш на овај хришћански празник.

Педесетседмогодишња Драгана Ђурић из Петрова, која годинама на Гостиљ одлази по “лијек”, прича да је 11. септембар посебан дан за све становнике озренског краја, дан када оживљавају вјековну традицију својих предака.

- Обичај је да се рано ујутро окупимо на молитви, након које свештеник благосиља народ и крећемо у бербу по обронцима планине, која траје по неколико часова. Ником не пада тешко то пјешачење и физички напор, јер након бербе слиједи народно весеље, гдје се уз традиционалну пјесму и игру дружимо све док сунце не зађе. Једе се искључиво посна храна и пије чај од иве, који се припреми у великој посуди, коју зовемо оранија - испричала је Ђурићева и додала да је трава ива веома цијењена у народној медицини, те да је добра за имунитет, циркулацију и пробавне тегобе.

Међу берачима на Озрену јуче је био и предсједник Планинарско-еколошког друштва “Преслица” из Добоја Ненад Станишић, који каже да је ова манифестација посљедњих година значајно омасовљена, те да је њена највећа чар у чувању озренске традиционалне ношње, игре и пјесме.

- Старији људи у бербу долазе у народним ношњама, а када се попну на врх Гостиља, запјевају озренске изворне пјесме. Многе групе надглашавају једна другу, а играју се и озренска кола, што је посебан доживљај за млађе генерације, које не знају како се некада живјело - рекао је Станишић.

Директор Музеја Добој Небојша Драгојловић каже да је иву јуче брало између 2.000 и 3.000 људи.

- Од 1999. године учесници ове манифестације су људи из многих крајева Српске, док је раније то била пракса искључиво локалног становништва. Из године у годину све нас је више, што нас посебно весели - рекао је Драгојловић.

Појаснио је да је брање иве на Озрену захтијева велику жртву берача, који се по неколико сати пењу на врх Гостиља, гдје иву морају пронаћи међу много већом и гушћом травом.

- Ове године је било нешто лакше, јер је град Добој ангажовао двадесетак теренских возила која су из подножја Гостиља људе превозили на сами врх. Многи су се пењали пјешице, на традиционалан начин - рекао је Драгојловић и додао да иву људи користе током цијеле године као чај, а неки је потапају у ракију или мељу па мијешају са медом.

Помоћник министра за културу РС Тања Ђаковић, која је јуче такође присуствовала брању траве, казала је да Гостиљ на Озрену има значајан културно-туристички потенцијал за Добој, истакавши да ову вјековну праксу треба пренијети на будуће генерације.

- У плану је израда студије заштите да би било спријечено угрожавање овог нематеријалног добра. Добојски музеј је поднио иницијативу за то, а Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа ће урадити студију - рекла је Ђаковићева.

Брање траве иве на Озрену трећи је елемент из БиХ који је уписан на Репрезентативну листу нематеријалне баштине човјечанства УНЕСКО-а, након змијањског веза и коњичког дрворезбарства

Амбасадор Кине

У брању иве јуче је учествоваo и амбасадор Кине у БиХ Ђи Пинг, који је на Гостиљ дошао са градоначелником Добоја Борисом Јеринићем.

- Кинески народ није имао прилику да се до сада упозна са травом ивом и обичајем у вези с њом - рекао је Пинг и најавио да ће са Добојем, осим економске сарадње, развити и културну и туристичку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.