Митар Лазић, в.д. директора Агенције за аграрна плаћања РС: Више новца на рачунима мљекара

Истакао је ово у интервјуу за “Глас Српске” вршилац дужности директора Агенције за аграрна плаћања РС Митар Лазић наводећи да се у наредном периоду очекује бржа динамика исплате подстицаја за све мјере подршке.

- Премије за кравље млијеко биће увећане са 0,25 на 0,28 КМ по литру и 0,65 КМ за овчије и козије млијеко, захваљујући чему ће бити издвојено додатних три милиона КМ. Повећање је извршено и код регресираног дизел горива за 0,05 КМ по литру, тако да ће премија износити 0,80 КМ и то за 100 литара по хектару. Први обрачун очекујемо током идуће седмице, након чега ће пољопривредници моћи купити регресирано гориво - рекао је Лазић и као значајну мјеру подршке текућој производњи издвојио подстицаје намијењене ратарима који су јесенас засијали меркантилну пшеницу. Рок за подношење захтјева је 31. март, а премија ће износити 500 марака по хектару.

ГЛАС: Правилник о условима и начину остваривања подстицаја за развој пољопривреде и села за ову годину данас (субота) ступа на снагу. Које су још новине и значајне мјере подршке?

ЛАЗИЋ: Новина је и да ћемо, када је ријеч о обрачунима, прихватати рачуне без износа ПДВ-а за све мјере подршке. Такође, правилником је прописана мјера за економско оснаживање незапослених жена на селу које могу остварити подстицаје до 10.000 КМ. Ту је и подршка самозапошљавању инжењера пољопривреде, технолога и  ветеринара старости до 40 година, а максимални износ подстицаја је до 40.000 КМ. Неопходно је издвојити и подршку за развој руралне инфраструктуре, те за развој ловног и агротуризма. Подсјећам произвођаче да ажурирају податке у Регистру пољопривредних газдинстава, пријаве доприносе и измирене обавеза за противградну превентиву јер је то предуслов за добијање подстицаја.

ГЛАС: Повећана је и премија за осигурање, шта очекујете од те мјере будући да су произвођачи ранијих година тешко проналазили заједнички језик са осигуравајућим кућама?

ЛАЗИЋ: Због климатских промјена и њиховог утицаја на пољопривреду намеће се све већа потреба за осигурањем усјева и воћњака, због чега је повећана подршка за премију осигурања која ће износити 60 одсто од вриједности полисе. У посљедње три године ову мјеру искористило је 578 произвођача, за шта је издвојено два милиона КМ. Надамо се да ће ове године број корисника бити већи, посебно због временских непогода 2023. године.

ГЛАС: Поједини произвођачи се жале да дио пољопривредника лажира податке о производњи. Шта показују ваше контроле?  

ЛАЗИЋ: Када је ријеч о сјетвеним површинама, контроле вршимо помоћу “ет фарм” система поредећи пријављено земљиште и стање на терену, а лани је неподударање података утврђено код 15 газдинстава. Такође, вршена је и такозвана постконтрола која подразумијева анализу намјенског утрошка новца и контролу (не)отуђивања предмета подстицаја, гдје нису уочене значајне неправилности. Када је у питању контрола грађевинских објеката у сточарству, за прераду пољопривредних производа и рибогојилишта, од контролисана 123 објекта утврђено је да четири не испуњавају услове.

ГЛАС: Колико произвођача има пасиван статус на исплату подстицаја?

ЛАЗИЋ: Њих 1.084, а ријеч је о пољопривредницима који су ненамјенски трошили средстава, давали неистините податке, одбијали узорковање млијека или имају дуг за регресирани репроматеријал.

Капиталне инвестиције

ГЛАС: Када ће бити објављен конкурс за додјелу средстава намијењених за капиталне инвестиције и колико новца је за то предвиђено?

ЛАЗИЋ: Прво предстоји објављивање правилника о капиталним инвестицијама, а потом и објављивање јавног позива. Ове године од 180 милиона КМ, колико износи аграрни буџет, за капиталне инвестиције планиран је износ од 40 милиона КМ. Лимити код капиталних инвестиција остаће исти као и у 2023. години.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.