Милан Божић, директор Бањалучке берзе: Ријетки улажу у акције, јер нема дивиденди

Нагласио је да је оснивање Берзе обиљежио велики ентузијазам, као и жеља да се у кратком времену омогући акционарима да тргују на уређеном тржишту хартија од вриједности.

- Редован промет износио је 2,62 милијарде КМ. Склопљено је 946.910 послова. Путем нашег система за аукције обвезница и трезорских записа укупно је емитовано 2,2 милијарде КМ државних и муниципалних обвезница и 1,5 милијарди КМ трезорских записа РС - појаснио је Божић.

ГЛАС: Шта је обиљежило пословање и шта је био највећи изазов?

БОЖИЋ: Били смо радосни када је 14. марта 2002. године на Бањалучкој берзи закључена прва трансакција у историји БиХ. Прве године обиљежили су велики промети с акцијама привредних друштава која су прошла ваучерску приватизацију. Услиједио је период у којем су доминирали дужнички инструменти, обвезнице и трезорски записи РС. Берза је развила велики број савремених електронских платформи за трговање. Интернет портал берзе сматра се најбољим у региону са становишта доступности информација о трговању и емитентима. Развијени су системи за брокерске куће, инвестиционе фондове, тржиште новца и мултилатералне компензације. О поузданости наших технологија говори податак да за 20 година на берзи није забиљежено неправилно функционисање система. Бањалучка берза у потпуности је интегрисана у најважније међународне медијске платформе које прате тржишта капитала, “Thomson Reuters”, “Bloomberg”, “SIX Telekurs”, “Morningstar”, “Teletrader”, што чини наше тржиште капитала видљивим за међународне инвеститоре.

ГЛАС: Колико је популарно трговање хартијама од вриједности?

БОЖИЋ: Релативно мали дио становништва улаже у акције, јер се након почетне еуфорије показало да већина друштава не исплаћује дивиденде. Осим “Телекома Српске”, који у континуитету исплаћује знатне износе, само неколико акционарских друштава је настојало да исплатом обрадује акционаре. Стога се интерес за улагање помјерао ка обвезницама. Постоје наговјештаји да би се интерес за улагање у акције могао обнављати с обзиром да су каматне стопе на обвезнице и штедњу знатно смањене.

ГЛАС: Да ли грађани Српске препознају улагање у тржиште капитала као вид штедње за старе дане?

БОЖИЋ: Они који могу приуштити штедњу за старе дане данас углавном размишљају о некретнинама. Подаци из развијених земаља показују да се највећи дио уштеђевине, ипак, налази у инструментима који су повезани са тржиштем капитала. Они који више разумију пословање акционарских друштава улажу директно, већина кроз инвестиционе и пензијске фондове.

ГЛАС: Какви су планови за ову годину?

БОЖИЋ: У марту ћемо обиљежити 20 година од прве трансакције. У зависности од епидемиолошких мјера организоваћемо један централни или више мањих догађаја поводом јубилеја. Планирамо организовање округлих столова на тему будућности акционарства у Српској, гдје ћемо акценат ставити на разраду концепта радничког акционарства у РС.

Везе с регионом

ГЛАС: Да ли су и колико повезане берзе у региону?

БОЖИЋ: Бањалучка берза у августу 2017. године постала је члан регионалне платформе за трговање хартијама од вриједности “SEE Link”. Основа тог пројекта јесте инфраструктура за преусмјеравање налога, тако да брокерске куће из региона могу приступити свим берзама које су чланице. Тренутно се на овој платформи може трговати са 1.200 хартија од вриједности са осам регионалних тржишта капитала. За повезивање су кориштена софтверска рјешења која је развио ИТ тим Бањалучке берзе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.