Пораст броја дјеце са аутизмом у РС: Од симптома до дијагнозе предугачак пут
Бањалука - Алекса је до своје друге године био као и сви други дјечаци, правио је прве кораке, изговарао прве ријечи, а онда се одједном говор повукао, наступила је регресија и тада почиње наша борба за његово здравље.
Овим ријечима је Бањалучанка Даниела Вишњић, мајка маленог Алексе, који ће 2. априла, на дан посвећен аутизму, напунити девет година, започела причу о првом сусрету са овим развојним поремећајем.
- Иако сам од самог почетка осјећала да нешто није у реду, доста времена је прошло до службене дијагнозе аутизма, дијелом због система који је такав какав јесте, а дјелимично јер Алекса нема много елемената који указују на аутизам. Код њега се аутизам манифестује кроз недостатак пажње и интересовања за комуникацију са околином, а од пете године говор се поново развио - испричала је Вишњићева.
Истиче да је њен син кренуо на логопедске и дефектолошке третмане од своје треће године, а највећи проблем с којим се сусрећу јесте мало стручњака и немогућност да више сати седмично Алекса проводи на третману.
- Због великог броја дјеце с овим проблемом, којима је потребна стручна помоћ, имамо прилику само једном седмично за терапију код логопеда, а то никако није довољно - рекла је Вишњићева.
Додаје да је све досадашње третмане, па и одлазак у Србију, финансирао Фонд здравственог осигурања РС.
- Алекса је са седам година кренуо у школу, а од његове пете године долазимо у Удружење "Дјеца свјетлости". Рад са младим психолозима, који своје слободно вријеме проводе помажући малишанима, допринио је његовом напретку, а овдје смо успјели пронаћи и доброг асистента који му помаже у редовној настави - испричала је Вишњићева и додала да би без помоћи и разумијевања супруга, његових и њених родитеља све било врло тешко.
Истиче да је, поред недовољно развијене свијести у друштву, велики проблем порицање проблема те због тога многи касно почињу са третманом.
Један од волонтера у Удружењу "Дјеца свјетлости", које посјећује 35 малишана, студент психологије Сара Брковић истиче да едукативне радионице за малишане организују у складу с њиховим узрастом и способностима.
- Најмлађе дијете које нам долази је у узрасту од три године и већина њих су дјечаци, јер се поремећај знатно чешће јавља код особа мушког пола - рекла је Брковићева.
Додаје да боравак у удружењу обухвата креативне радионице, едукацију и вјежбе психомоторике. Поред дјеце, која бораве у удружењу, од прошле године са радом је почео и први Дневни центар у РС за одрасле аутисте, у којем тренутно борави њих пет.
- За добре резултате најбитнија је едукација родитеља, да знају препознати проблем, а онда наравно, рана интервенција - нагласила је Брковићева.
Доктор Милан Латиновић из ресора за здравствену заштиту Министарства здравља и социјалне заштите РС истиче да је аутизам развојни поремећај комуникације и социјалне интеракције, који се јавља у раном дјетињству, најчешће у прве три године и траје до краја живота. Наглашава да у РС с аутизмом живи 160 дјеце, а тај број се константно повећава.
- Рано откривање аутистичних особа је од великог значаја зато што рад са таквом дјецом даје боље резултате ако отпочне у раном узрасту - нагласио је Латиновић.
Додаје да ресорно министарство ради на изради програма за рани раст и развој дјеце у Српској.
Концерт
Предсједник Удружења "Дјеца свјетлости" Мирјана Којић рекла је да ће поводом обиљежавања 2. априла, Свјетског дана свјесности о аутизму, вечерас са почетком у 19 часова, у Банском двору у Бањалуци бити одржан хуманитарни концерт "У сусрет Свјетском дану свјесности о аутизму".
- Наступиће Давид Радосављевић, Марија Шестић, Маја Татић, Дјечији хор "Врапчићи" и други - рекла је Којићева.
Познати аутисти
Сваки појединачни аутизам није исти, код неких особа изазива велике моторичке проблеме, а други показују изузетан таленат у одређеним областима.
- Трећи предсједник САД Томас Џеферсон је био аутиста,
избјегавао директан контакт очима, на састанке носио папуче и увијек имао птицу на рамену.
- Чарлс Дарвин је такође био аутиста, а писање писама био му је главни начин комуникације.
- Екстремна осјетљивост на гласне звукове и ненамјерни покрети руку и стопала указују на то да је и Моцарт имао аутизам.
- Међу аутистима спомињу се још и Микеланђело и Алберт Ајнштајн.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.