Штрбац: Београд би од Загреба могао да тражи 40 милијарди евра одштете

Штрбац: Београд би од Загреба могао да тражи 40 милијарди евра одштете 09.02.2018 10:30 | Срна

Београд - Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац изјавио је да би Србија од Хрватске могла да затражи ратну одштету од 35 до 40 милијарди евра.

Штрбац је рекао за "Вечерње новости" да је у ту суму урачуната штета нанесена приватној имовини 400.000 протјераних Срба из Хрватске, укључујући винограде, воћњаке, као и механизацију коју су имала сеоска домаћинства.


Процијењено је да 50.000 станова у власништву Срба вриједи три милијарде евра, а ту су и пензије које им Хрватска дугује, културно благо Српске православне цркве, имовна предузећа.

Лист подсјећа и да хрватска Влада не одустаје од тога да пред предсједником Србије Александром Вучићем покрене питање ратне одштете које је у Хрватској до сада отварано у неколико наврата, али су то радили крајњи десничари који су тврдили да Београд треба да плати 32 милијарде евра Загребу.

"Као чланица ЕУ, Хрватска је у позицији да нас уцјењује и сасвим је могуће да ће рећи - или нам исплатите ову суму или нећемо дати сагласност за ваше учлањење у Унију. Али, ако такав наступ не спријече моћније чланице ЕУ које имају утицаја на Загреб, одговор Србије може да гласи: жХвала лијепо и Европо, лаку ноћ", рекао је Штрбац.

Како наводе "Новости" да би Загреб уопште био у прилици да тражи ратну одштету, за то прво неки суд мора да утврди да постоји повреда конкретне одредбе међународног права, за шта као посљедица слиједи накнада штете.

Лист напомиње да у Загребу, међутим, никада није рјешавана једначина колика је штета коју су претрпјели Срби који су из Хрватске протерани.

Како је Међународни суд правде већ одлучивао по тужби Хрватске против Србије, и одбацио је, њихов циљ остаће недостижан, наводи лист.

"Новости" додају да би арбитража могла да буде друга опција, али за њу мора да постоји и сагласност Београда.

Предсједник Хрватске Колинда Грабар Китаровић, која ће бити домаћин предсједнику Србије Александру Вучићу 12. и 13. фебруара, не помиње да ће тема њихових разговора бити питање ратне одштете, али хрватски премијер Андреј Пленковић и његови министри од тога не одустају.

Пленковић је подсјетио на члан седам Споразума о нормализацији који је потписан 23. августа 1996. године у Београду у којем се каже да ће у року од шест мјесеци потписати споразум за накнаду за сву уништену, оштећену и несталу имовину.

Он каже да тај споразум никада није потписан јер су разговори били прекинути.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица