Zelena transverzala ( 13)

Iz propovijedi imama Sulejmana Bugarija, kosmetskog Albanca, rođenog u Orahovcu gdje je razvijena tradicija i praksa mističnog, derviškog islama, vidljivo je kakve poruke upućuje Amerikancima. Iako su muslimane u ratu pomagali, oni su po njemu krivci za sva zla ovoga svijeta i zato ih radikalni islam optužuje.

Sulejman Bugari je dosledan. Ne zaboravlja on ni ratne dane, kad je američka pomoć bila oberučke prihvatana: "U ratu smo, istina je, od njih tražili pomoć i počeli napredovati. Srbi beže na sve strane, a mi govorimo: dođite Amerikanci i pomozite nam! Zato nas Allah sada kažnjava!" Mislim da je izlišno dalje navoditi Bugarijeve misli. I iz citiranog je više nego jasno kakve se poruke upućuju muslimanskim vernicima iz balkanskih džamija. Kao da nismo u Novom Pazaru, već u Medini, Komu ili Islamabadu. Amerika još jednom doživljava da je kao glavnog krivca za sva zla ovoga sveta optužuju radikalne muslimanske snage čijem je nastajanju i konsolidovanju, pomažući muslimanima protiv hrišćana, možda nehotice, ali objektivno prethodno doprinijela. Ima u tome neke zakonomernosti o kojoj bi se, prvenstveno u samoj Americi, konačno moralo ozbiljno razmisliti. Istorija nas uči da se gotovo svaki pokušaj nemuslimana, a i nekih muslimana koji su prihvatili njihove manire, da konjunkturno manipulišu islamom završio time da je sam manipulator na kraju bio izmanipulisan. Ekstremni islam u ofanzivi Zagovornici "politički korektnog" govora o umerenom i evropeizovanom islamu na Balkanu verovatno bi gornje navode relativizovali primedbom da je reč o, svakako, prisutnoj pojavi, ali i izrazito manjinskoj među balkanskim muslimanima. Radikalni islam, po njima, nema izgleda da se proširi u Bosni, Sandžaku i na Kosovu. Delimično bi bili u pravu i to samo u oceni da većina muslimana na prostoru bivše Jugoslavije još uvek nije podlegla radikalizaciji. Dodajmo, štaviše, da se tzv. elementi "civilnog društva" u muslimanskim sredinama spontano opiru ofanzivnoj radikalizaciji. Otpor ekstremizmu, ali i slabosti "tradicionalnog islama" u balkanskim sredinama, verno ilustruju, na primer, skorašnji potresi u Islamskoj zajednici Makedonije, gde je umereni reis-ul-ulema Arif Emini, kako izgleda, bio pretnjama pristalica smenjenog, kontroverznog skopskog imama Zenuna Beriše prinuđen na ostavku. Bilo je, u nekoliko navrata, i upada naoružanih, maskiranih ljudi u njegovu kancelariju! Izvesno je, ponavljam, da se većina muslimana na prostoru bivše Jugoslavije, a i Balkana u celini, još uvek može smatrati prilično sekularizovanom ili umereno religioznom. Mnogo je neizvesnije, međutim, kolika je danas ta većina, a sigurno je da je osetno manja no pre petnaestak godina. Pogotovo je teško predviđati smer kojim će se proces ideološkog previranja među balkanskim muslimanima nadalje odvijati. Podsetimo samo na činjenicu da je u Turskoj, ustavno laičkoj muslimanskoj republici, apsolutnu većinu u Parlamentu, prvi put posle Ataturka, nedavno osvojila islamistička AK Partija, "pragmatičnija i umerenija verzija svojih prethodnika (Fazilet, Refah...) od sedamdesetih godina naovamo", (K. Bokhari,"From Islamism to Postislamism" , "The Geopolitical Intelligence Report", 18.4.2005. http://njnjnj.stratfor.com), a zna se i ko je, s muslimanske strane, bio pobednik na poslednjim opštim izborima u Bosni i Hercegovini. S obzirom na to da je jedno od perspektivno najdalekosežnijih muslimanskih postignuća tokom poslednjih dveju decenija na prostoru bivše Jugoslavije uspostavljanje celovite mreže islamskog školstva na svim nivoima, od predškolskog do univerzitetskog, ima razloga za verovanje da će bitne odlike mentaliteta prosečnog muslimana na tom delu Balkana doživeti značajnu transformaciju, i to po svoj prilici ne u smeru naglašenije evropeizacije. Ovo je, inače, prevažna tema koja tek očekuje pravog, kompetentnog i objektivnog istraživača. Kosovski Albanac Ključni elementi iz biografije Sulejmana Bugarija pomoći će nam da predočimo kako se među balkanskim i vanbalkanskim muslimanskim sredinama vrši ono što sociolozi nazivaju "transferom znanja", kao i ko su akteri toga procesa, jedne istinske i dinamične "zelene transverzale". Albanac po nacionalnosti, Sulejman Bugari je rođen u Orahovcu na Kosovu i Metohiji. U Orahovcu je, inače, razvijena tradicija i praksa mističkog, derviškog islama (sufizma), a lokalni šejh je veoma ugledan. Srednju versku školu, Gazi-Husrevbegovu medresu, Bugari je završio u Sarajevu, potom se u istom gradu upisao na Islamski teološki fakultet, danas Fakultet islamskih nauka. Posle treće godine studija prešao je na Islamski univerzitet u Medini. Studije u Saudijskoj Arabiji je prekinuo, da bi se (1993-1994) uključio u Armiju Bosne i Hercegovine, a potom se vratio u Prorokov Grad i diplomirao. (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.