Zelena transverzala (1)

Islamska i muslimanska kultura u Bosni, Srbi i islam na izmaku 20. vijeka, politički preporod bošnjaštva i njegove protivrječnosti, terorizam i "postislamizam", "zelena transverzala" i druge aktuelne teme čine sadržaj zanimljive knjige "Islam mi", dr Darka Tanaskovića

Knjigu "Islam i mi", Darka Tanaskovića, uglednog srpskog orijentaliste, čini zbir tekstova pisanih različitim povodima u periodu od 1991. do kraja 1995. godine i objavljivanih i raznim časopisima i zbornicima. Danas su aktuelni, možda i više nego u vremenu kada su nastajali, zbog odnosa na koje utiču ekstremisti po pravilu uvijek glasniji od umjerenjaka islamista. U pogovoru za treće izdanje spomenute knjige prošle godine, autor, između ostalog, kaže: "... Islam u različitim svojim pojavnostima, od ljudskih, preko kulturnih, do političkih, ostaje trajno zadata srpska tema. U njen širi, regionalni i globalni značaj, po svoj prilici, danas više nikoga nije potrebno ubeđivati. Ništa u vezi s tematskim odsečcima složene islamske problematike, kojima su posvećeni tekstovi u ovoj knjizi, nije konačno rešeno i 'skinuto s dnevnog reda', a zadugo, možda i nikada neće biti, jer reč je o procesima dugog trajanja i neizvesnih, možda, i sudbonosnih ishoda..." Zato je neophodno stalno suočavanje sa stvarnošću, vođenje "poštenog dijaloga s Drugim i sa samim sobom"... zbog pokušaja "razumevanja i tumačenja svevremene teme islama i muslimana na našem tlu i u našem užem i širem okruženju..." "Zelena transverzala" - iz mita u stvarnosti, tema je feljtona "Glasa Srpske", o kojoj piše ovaj vodeći srpski ekspert za islam. Slaba karika: Bosna, Kosovo Geopolitika podrazumeva geografske mape i shematizovane karte većih i manjih razmera. Ona se bez njih ne može ni zamisliti. Vizualizacija geopolitičkih zamisli, koncepata i procesa nezamenjivi je način njihovog potpunijeg shvatanja i povezivanja u prostoru, a i u vremenu. Čoveku je urođeno da misli u slikama, a sagledavanje prostranih geopolitičkih projekcija na listu papira koji se može presaviti i strpati u tašnu ili džep ispunjava i nekim posebnim osećanjem nadmoći i vladanja globalnom situacijom. Sklonost da sve i shematski, crtežom prikaže nosi stoga i skrivenu opasnost od prekomernog pojednostavljivanja, apsolutizovanja linearne simbolike i metaforike, pa i sklonosti ka ontologizovanju tvorevina sopstvene grafičko-geometrijske imaginacije i veštine. Što se više ratovalo mapama i nad geografskim kartama i sekcijama, to je više žrtava padalo na bojnim poljima. Treba biti krajnje oprezan s mapama i simboličkim grafičkim predstavama. Uz nužnu predostrožnost, one su zaista od neprocenjive pomoći i koristi... Kad mi je predloženo da učestvujem u radu simpozijuma "Rat protiv terorizma. Balkanska veza" "(Njar on terrorism: The Balkan onnection") saopštenjem na temu "Slabe Karike: Bosna, Kosovo", odmah mi se pred očima pojavila predstava lanca s dvema karikama koje pucaju, a potom druga, lanca s dvema nedostajućim karikama. Nastojao sam da te dve slike potisnem i usredsredim se na apstraktniju konceptualizaciju poverenog mi zadatka. Vizuelne predstave se, međutim, nisu predavale i kao da su očekivale da budu upotpunjene. I, zaista, u jednom trenutku unutrašnje oko mi prizva sliku iz stare istanbulske antikvarnice u koju sam povremeno zalazio sredinom devedesetih godina prošlog veka. Setih se kako mi je pažnju jednom privukla krajnje pojednostavljena, šareno obojena karta Balkana, zapravo propagandni letak neke albanske emigrantske organizacije. Ležeći na pultu, nekako je drsko i provokativno odudarala od smeđih hrbata starih svezaka. Uzeo sam taj list u ruku i, dobro se sećam, na njoj je bio predstavljen čelični lanac koji se spuštao od Mađarske, otprilike linijom kojom teče reka Drina, a završavao na Jadranu, u Albaniji. Lanac je po sredini bio presečen izlomljenom zelenom linijom, sa strelicom na vrhu, koja se od Turske preko Balkana kretala prema zapadu i završavala negde u Zapadnoj Hercegovini. Smisao i poruka bili su jasni:"zelena transverzala" raskida karike neverničkog fronta na Balkanu i pobednički nastavlja put prema Evropi. Predstava je bila naivna, ali i veoma sugestivna. Nije me više napuštala, iako sam po svaku cenu želeo da je se oslobodim, uveren da mi ne može biti od prevelike koristi u osmišljavanju priloga za jedan ozbiljan stručni skup. A ipak, bila je... Nesvesno podstaknut tom predstavom koja me, nekako iz pozadine, stalno pratila, počeo sam da primećujem nešto karakteristično što sam ranije previđao: u većem broju ozbiljnih novijih radova koje sam konsultovao u vezi s temom svog budućeg saopštenja reaktualizovan je već pomalo zaboravljeni, a u nauci uglavnom osporeni i diskvalifikovani koncept "zelene transverzale". Pažnju mi je privukao, recimo, prilog italijanske autorke, stručnjaka za međunarodne odnose, Laure Juči "Bosna ostaje rezervoar terorista", objavljen u geopolitičkom časopisu Limes (6, 2003, 2003-217), ilustrovan s nekoliko karata u boji. Jedna od njih predstavlja "zelenu transverzalu danas" (La dorsale verde oggi"). Realna podloga Koliko sama grafička predstava, koja me podsetila na publikacije od pre deset-petnaest godina, toliko me je, ako ne i više, privuklo ono "danas". Znači, ne "zelena transverzala" uopšte, već u svom sadašnjem, konkretnom manifestovanju! Ne pokazuje li ovo reaktualizovanje i reafirmisanje koncepta "zelene transverzale"? Da nije (bila) reč samo o jednoj simboličkoj geopolitičkoj fikciji, o privlačnoj i veoma upotrebljivoj, ali i efemernoj dosetki antimuslimanske propagande, već da u svemu ima i neke realne podloge i životnog sadržaja? Nije, kao što rekoh, dobro kad se poveruje u iskrivljene slike stvarnosti, a prezre i zanemari sama stvarnost, ali nije ništa bolje ni kad se ospore i proteraju neke druge slike, baš zato što verno odražavaju celinu ili deo neke neprijatne stvarnosti koja se nastoji prikriti od očiju i uma javnosti, a katkad i od vlastitog pogleda. Čemu li to balkanska "zelena transverzala" ima da zahvali što se ponovo našla u opticaju na svetskoj berzi geopolitičkih ideja? (Nastaviće se) Knjiga Islam i mi, dr Darka Tanaskovića, može se nabaviti na banjolučkom sajmu knjiga u dvorani "Borik", na štandu izdavača - "Partenon".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.