Ropstvo đavolu (2)

Ugledavši plavičastu svjetlost, djeca koja su se igrala na terasi zgrade, odjednom su počela čudno da se ponašaju. Počela su da viču i vrište, pokazujući prstićima u pravcu susjednog brda iznad Užica.

Posle promocije moje knjige "Lovci na duše" u Užicu, jedna mlada prosvetna radnica me je zamolila za kraći razgovor u "četiri oka". Ono što je ispričala, mnogo šta mi je razjasnilo. Rekla mi je ko je, gde stanuje i gde radi. Zatim, da zna da u Užicu deluje satanistička sekta, ali ne zna koja. Priznala je da je po grafitima na zidovima u školi i javnim mestima pretpostavljala da su njihovi autori satanisti, ali nije bila sigurna u to. Priznala je da niko od njenih rođaka nije bio ni u jednoj sekti i ona o tome malo zna, a nije ni želela da zna. Tako je bilo sve do jedne noći u aprilu 1996. Tada se na jednom brdu u Užicu (rekla mi je kom) ukazala čudna vatra. Njena komšinica joj je rekla da izađe na terasu jer se događa nešto neobično. Pokazala joj je prstom u pravcu susednog brda i rekla joj da su se njena deca ponašala dosta čudno. Do tada su se igrala na terasi, a onda su počela da vrište i plaču, pokazujući prstićima prema tom brdu. - To deca, izgleda, nešto slute... Vidiš li ti nešto? - upitala ju je komšinica. - Vidim, neku plavičastu svetlost, ali ništa jasnije - odgovorila joj je i setila se da u kući ima tatin durbin, pa je otišla po njega. Ritual s djetetom - Pomislila sam da, možda, treba zvati vatrogasce, mada vatra nije bila prevelika... Ali deca su bila u pravu, bilo je nečeg u vazduhu, neke težine, nečeg neodređenog od čega se ježiš. To se dešavalo s prvim sumrakom, nije bilo kasno, ni previše mračno, možda je bilo oko 21 sat uveče. Pogledala je u pravcu obližnjeg brda i prizor koji je ugledala ju je sledio. Grupa ljudi (verovatno i muškaraca i žena), odevenih u crne haljine (plaštove), stajala je u krug pored velike vatre u oblaku piramide. I oni su u rukama imali neko svetlo, verovatno poklopljene sveće ledenoplavog plamena. Plesali su i, na kraju, poređali ta svetla u vidu nekog znaka na sredini, a jedan od njih je podigao golo dete i spustio ga dole, dok su se ostali, kao slepi miševi, raširenih crnih ruku sunovratili ka tom detetu. Nije više mogla da gleda, dala je dvogled komšinici preko balkona i otišla u kupatilo da povraća. Kaže da dugo nije smela nikome o tome da govori iz straha da ne pomisle da je luda, ali da se od tada jako povukla u sebe, da se plaši onoga što je videla, i da joj se taj prizor stalno vraća u sećanje. Pitam je da li je taj slučaj prijavila policiji, a ona mi kaže: - Nisam, jer da su hteli, mogli su sami da vide, to brdo nije izvan Užica. Pošteno da Vam kažem, plašila sam se. Ja ne znam ko su ti ljudi kada skinu plaštove, priča se da satanista ima svuda, u svim institucijama, i da se dobro štite. Ohrabrila sam je da se, ipak, obrati MUP-u. Pitala me je da li ja verujem da može u našoj zemlji da se dešava ono što mi je upravo ispričala. Rekla sam da satanista ima u dosta gradova u zemlji i da je tako nešto moguće i u Užicu. - Eto, osetila sam potrebu da Vam to ispričam, da znate... a Vi, ako možete, raspitajte se ko su bili oni ljudi koje sam videla. Tu dobronamernu sugestiju sam shvatila vrlo ozbiljno, jer sam već od nekih ljudi čula da je u tom gradu, za godinu i po dana do perioda pred agresiju NATO-a na Srbiju, oko pedeset mladića podiglo ruku na sebe, u pokušaju samoubistva. Sve su to bili indikatori da na tom području deluje satanistička sekta ili neki veštičiji kult. Prevarila sam se. U pitanju je bila gnostička sekta O.A.A. (Ordo Astrum Argentum), koja je magiju za svoje članove pakovala u folije sa natpisom "prosvetljenje", "inicijacija", "duhovni razvoj", insistirajući na spoju zapadnih ("hrišćanskih") i istočnih misterija i tajnih kultova. Ovu sektu osnovao je još 1898. godine Alister Krouli i kod nas se obično prevodi kao "Red Srebrne zvezde". Dakle, bila je pravi izdanak našeg doba, a stvorena za Novo doba i sa specijalnim zadatkom, da pomori što više muških glava u Srbiji, i to baš u kraju koji tradicionalno daje dobre oficire, vojnike i policajce. Naravno, u Užicu su postojali i otvoreni satanisti, ali su za svoje rituale birali, najčešće, groblje u Bajinoj Bašti i Ivanjici. Kako su mi svedočili očevici iz tih mesta, dolazili bi u gluvo doba, kombijem užičke registracije. Ti mladići i devojke su bili najčešće odeveni u crno i započinjali svoj ritual tako što bi crtali neke simbole po grobovima i igrali uz vriske, režanja i zaglušujući buku sa kasetofona, koji su sa sobom poneli. Ali, da se vratimo priči o sekti O.A.A., "bliznakinji O.T.O.-a" koja je počela da deluje na prostorima bivše Jugoslavije krajem osamdesetih, a od 1993. godine i pod pseudonimom "Ku-Kluks-Klan". I ova sekta je, kao i O.T.O., u tesnoj vezi sa direktorom časopisa "The Magical Link", koji obiluje popisom različite magijske literature, na svim jezicima sveta. Na savjesti 201 žrtva Sedište O.A.A. za Srbiju je u Beogradu, a na čelu te sekte je izvesni Emir S......, koji nosi titulu "patrijarh" i ima deseti stepen inicijacije. Inače, najniži stepen inicijacije u toj sekti je peti. Imaju otvorene, javne sastanke i zatvorene za grupu odabranih osmog, devetog i desetog stepena inicijacije. Kada povedu žrtvu, zaključaju se u stanu i izvode rituale. Sekta ima oko 500 članova, i kako tvrdi doktor Cvetanović, do sada nosi 201 žrtvu na svojoj savesti. Moje kolege su se uvek čudile zašto se satanisti okupljaju oko osmougaone Ali-Pašine bogomolje na Kalemegdanu. Eto im odgovora - O.A.A. uvodi svoje odabrane sledbenike u osmi stepen inicijacije, gde ljudska žrtva može da bude posledica pogrešno izvedenih rituala. Kolega Zoran Marković je pisao u "Dugi" da je desetak maloletnika baš na tom mestu, kako je rekao, "isterivalo Satanu" iz jednog dečaka iz Žarkova. Pre će biti da je bilo obrnuto, jer je taj dečak, inače jedinac svojih roditelja, podlegao povredama u tom "egzorcističkom" ritualu. (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.