Ropstvo đavolu (16)

Opčinjena Marijom, Naša je ispunjavala svaki njen zahtjev, slijepo vjerujući da to traži vračara Žaklina. Ona, Marija, "preuzela" je dobrovoljno prokletstvo bačeno na Natašinu porodicu, koje će, navodno, biti skinuto tek njenom smrću. Majka u šoku zbog kćerke, najavljuje dolazak iz Rima, a ona je preklinje da ne ide u Beograd jer će Marija saznati čim sleti na aerodrom

Kada je Nataša poslednji put tražila od majke hiljadu maraka, ova ju je pozvala telefonom i pitala šta se događa i da li zna koliko joj je novca do tada poslala. Odgovorila joj je neodređeno. - Pa ne znam, možda... - Ja je pitam da li sa tim Marija ima neke veze, a ona mi kaže da u Maju ima puno poverenje. Ja daleko, nedostaje mi moje dete, patim za njom, pa opet poverujem. Valjda su tolika udaljenost i roditeljska ljubav nešto zamagljivali. Opet kasnije, i stalno kasnije, saznam - imam i fotografiju - da je na maturi bila u mom kompletu. Svaki dinar davala je Mariji, što mi je rekla tek kada je dospela u zatvor. Saznala sam da joj je davala i novac koji je dobila prodajom svog zlatnog nakita. Marija joj je govorila da je sve to začarano. Onda je, navodno, kupovala nakit za vračaru da bi ova vršila te svoje rituale i držala pod kontrolom prokletstvo bačeno na našu porodicu. Omađijana Nataša Znam da se čudite kako je Marija uspela da ubedi Natašu u sve to? Morate mi verovati - ona je nju fascinirala. Prvo joj je pogodila neke stvari iz detinjstva, iz njene i porodične prošlosti, i to nešto što Nataša nikome nije poverila. Marija je, pri tom, govorila da sve to pogađa navodna vračara. Te priče su toliko bile tačne i uverljive da je Nataša odmah poverovala da vračara zaista postoji, jer je smatrala da za tako šta nije sposobna njena drugarica iz razreda. A dalje stvari idu sistematski, čim mozak primi jedno, stiže sledeće... Sada je na red došla budućnost. I ona je bila strašna po onome šta će se desiti meni, ocu, bratu, njoj samoj. Ako ode u Rim, rekla joj je Marija, nju će kidnapovati i nabiti na kolac na kome će se dugo mučiti, jer će to uraditi tako stručno da joj ne povrede nijedan organ, a suđeno joj je da dugo živi. Posle toga, pošto je pustila Natašu da čitave noći "umire" od straha i užasa, našla je rešenje. Saopštila je da joj je Žaklina poručila (tada je prvi put spomenula kako se zove vračara) - da je sudbina predodredila da spase porodicu, ali samo ako sluša, radi tačno ono što joj se kaže i redovno izvodi rituale! I tako je krenulo. Jedan zadatak stiže drugi, sve mora da bude urađeno u minut, inače sledi kazna. Taj pritisak prate maratonski, iscrpljujući razgovori sa Marijom. Ispalo je da nikad ništa nije uradila kako joj je rečeno: ili zakasni ili nešto pogreši. Onda joj Marija prenosi Žaklinina naređenja i ljutnju u stilu: "Sada si upala u još veće zlo, majci si napravila još gore i crnje i moraš da platiš ako hoćeš da odobrovoljiš Žaklinu." Tako su je gurali (to Marija nije mogla sama da smisli, jer je to čitav jedan program) u osećanje krivice kao u živo blato. I sad treba sve više para, jer stalno greši i pogoršava stanje. Tako je davala pare za jagnje, pa za kokošku, petla, a Žaklina ih je prinosila kao žrtve. istovremeno, stalno ide pretnja da će sve propasti i da ćemo svi platiti životom ako kome, a pogotovo roditeljima, pisne o Žaklini. U međuvremenu, Nataša se preselila kod Marije u ul. Ustanička br. 139, jer je tako naredila Žaklina, a nama kaže da je to zbog nesuglasica sa stanarima. Odnela je sa sobom, opet po naređenju, gomilu stvari, od mikrotalasne rerne, servisa, kamere, videa, do naših dokumenata, pa čak i ugovor o stanu! To sam saznala od moje majke, koja je na svoju ruku zapucala iz Kamendola da vidi gde se i zašto preselila Nataša. Kada je videla na šta liči taj stan, koliko je zapušten, prljav, pun bubašvaba, zapanjila se. Zatim me je pozvala telefonom i javila mi gde mi je kćerka. Odmah sam nazvala Natašu, a ona mi kaže da je Marija čula šta je moja majka rekla i da joj je toliko pozlilo da se onesvestila, a da je srce toliko oslabilo, da svakog časa može da umre. Ja se uplašim da se Mariji ne desi nešto, pa se izvinjavam i njoj i njenoj babi, i to u svoje i u ime moje majke, moleći da nam oprosti. To nas je koštalo pozamašnu svotu novca, koju smo morali da platimo jer smo, navodno, "uvredili Žaklinu". Tako počinju Marijine tegobe, koje će nas mnogo koštati, i to ne samo novčano... Majka u šoku Jer, tih dana je Marija dobrovoljno "preuzela" prokletstvo bačeno na našu porodicu, koje će, navodno, biti skinuto tek njenom smrću. Zato je Nataša bila toliko uspaničena. Po njoj, plemenita drugarica se žrtvuje za nju i njenu porodicu i zbog toga može da umre. Grize je savest, drhti nad njenim životom... Da nam je Nataša tada sve to blagovremeno ispričala, ništa se od ovoga ne bi desilo, ali nije. Po Marijinom nalogu, meni je ispričala da parama plaća reket nekim mafijašima, vrlo opasnim tipovima, i da mi ništa ne smemo da preduzimamo, jer oni svuda imaju svoje ljude - i u Rimu, i da će se strašno završiti, ako nešto pokušamo. Kada sam joj rekla da odmah dolazim u Beograd, zavapila je preko telefona: - Mama, znaće onog trenutka kad sletiš na aerodrom. Ako to uradiš, ubiću se! Bolje to, nego da me uhvate! Ja u šoku, ne znam šta da mislim, panika me hvata od nemoći i udaljenosti, a moje dete me moli da se ne mičem. A da bi nam sve to delovalo još uverljivije, kaže mi kako joj je Marija rekla da ima komšiju policijskog inspektora, koji je za petama tim reketašima, prati ih i traži od nas da sarađujemo da mu ne propadne akcija. Moli nas da nađemo pare kako znamo i umemo, da joj pošaljemo, pa će nam ih vratiti kada ih budu pohapsili. Nama to deluje uverljivo i logično. (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.