Mladić Denis, izbjeglica iz Belog Manastira, i Miljenko iz istog mjesta, izvodili su ritual prizivajući đavola u jednoj staroj katoličkoj crkvi, sagrađenoj još 1722. U materijalima koje su prikupili, pronašli su da je iste godine podignuta jedna crkva u Italiji, koja je prokleta zato što je u njoj služio grešni sveštenik, otac tajno rođenog djeteta
Mnogo je mladića i devojaka iz naše sredine koji eksperimentišu, izvode rituale po recepturama Alistera Kroulija ili Živorada Mihajlovića Slavinskog i drugih. za njih je to tek bezazlena igrarija, sve dok se ne suoče sa "duhovno bliskim" osobama koje će ih uvesti u sektu. Momak, koga ćemo nazvati Denis, izbeglica je u Vojvodini, poreklom iz Belog Manastira. okultizmom u praksi je počeo da se bavi kada je imao samo 15 godina. Iz radoznalosti. Dokle ga je radoznalost odvela, saznaćemo iz njegove priče:
- Godine 1990. počeo sam intenzivnije da se bavim sakupljanjem knjiga, isečaka iz novina, filmova koji govore o crnoj magiji. Dosta teško sam pronašao svoje istomišljenike, ljude željne nečega do sada nedostižnog. Uz malo muke, naišao sam na Miljenka Salihua iz Belog Manastira, koji mi je postao najbolji prijatelj. Nas dvojica imamo vikendice tamo gde se nalazi jedna stara katolička crkva, sagrađena još 1722. godine.
Grešni sveštenik
Iz materijala koga smo sakupili, saznali smo da je upravo 1722. godine u Italiji jedan sveštenik svetio crkvu, iako je te godine napravio dete, koje mu se tajno rodilo. Time je počinio greh. Kada su u tu crkvu stupila tri dečaka, koja su nosila rekvizite za osveštenje, oltar je pukao i čuo se glas "Pogrešio si (odnosi se na sveštenika) ove godine svaka crkva (katolička) koja se otvori biće prokleta i svakih 12 godina kasnije!"
Pošto smo mi pronašli crkvu koja je upravo te godine sagrađena, odlučili smo da 17.6.1990. godine prizivamo đavola u njoj, tim pre jer je bila stara i napuštena. Ritual smo "skinuli" iz filmova, knjiga i ostale literature koja se odnosi na to prizivanje.
Uhvatili smo jednu mladu mačku i njenom krvlju napravili obrnuti pentagram, zatim smo stavili tri sveće, oko tog znaka i u svaku urezali broj "6". Tri šestice ("666") su broj đavola. Potom smo izgovarali reči.
"Đavole, čuvaru crkve svetog Petra, javi se".
Za vreme prizivanja držao sam prednju levu zečiju šapu u levoj ruci (ona priziva zlo, za razliku od desne šape koja tera zlo). Još smo stavili jednu staklenu posudu u centar pentagrama i par kapi benzina, u slučaju da se nešto desi, da bismo mogli da pobegnemo.
Zbog promaje u crkvi (vrata su bila otvorena, a prozora nema), plamen sveće se savijao do samog benzina, ali se nije upalio. Sledeći događaj me je fascinirao: vrata su se zatvorila, plamen se smirio i odjednom je buknuo benzin na posudi. Već sledećeg trenutka smo nas dvojica pojurili iz crkve ka svojim vikendicama, gde smo nemirno prespavali tu noć.
Kada smo se ujutru videli, dogovorili smo se da se vratimo u crkvu. Bilo je negde oko sedam sati. Na tom mestu prizivanja nije više bilo ničega, samo je stajala staklena posuda prerezana izuzetno precizno po polovini. Miljenko je nogom odstranio taj ostatak i nešto je zagroktalo potmulim glasom na tavanu i lupilo poput udaraca cigle o ciglu. Pobegli smo iz crkve i vratili se u Beli Manastir.
Šapa je ostala kod mene, pa sam je poneo kući. roditeljima sam sve ispričao o tom događaju, ali me oni nisu shvatili, a šapa je bila tu!!!
Ta prokleta šapa se, igrom slučaja našla na televizoru, i on je tokom tog dana pregoreo. Doneli smo, potom, moj televizor iz sobe i nesvesno prebacili šapu na njega, pa je on već sledećeg dana pregoreo. Moj brat Igor je iz fazona okačio tu šapu za retrovizor. Otišli smo u Mađarsku i doživeli udes. Zabili smo se kod Mohača u zid groblja!!! Došli smo kući i mama je rekla da bacim šapu na smetlište, što sam i učinio. Nakon tri meseca smo dobili ugalj i šapa je bila u njemu! Moja mama ju je zatim zamotala u papir i zapalila.
"Gospodar" u crkvi
Miljenko i ja smo se čuli telefonom. Kopkalo nas je šta je ono što smo čuli u crkvi i nakon 15 dana, ponovili smo ritual u njegovom stanu. otišli smo na groblje i ja sam uzeo zemlje sa svežeg groba i jednu travku koja je tek izrasla. napravili smo pentagram od zemlje i pustili malo svoje krvi na taj papir sa pentagramom. Miljenko je počeo da komunicira sa zlim silama i dobio je odgovor da je 17.6.1990. u crkvi bio "Gospodar".
Često sam prizivao duhov sa iglom i koncem. Napravi se krug i oko njega ispišu slova, u sredini se nacrta prilika čoveka i njegovo srce. zabijao sam iglu u nacrtano srce i držao je pod uglom od 45 stepeni. Onda bih duhove pitao ono što me je zanimalo i igla bi išla od slova do slova i tako sam dobijao odgovor.
Moji prijatelji nisu mi vjerovali da ja tako dobijam sve odgovore za stvari koje me interesuju. Pozvao sam ih kod mene da provere da li lažem. Ja u kući imam oko 1.000 ploča. Rekao sam im da ću biti okrenut leđima, a oni neka izaberu bilo koju, a ja ću im, uz pomoć duhova, odgovoriti koja je tačno u pitanju. oni su izvadili najpre album "U2", a zatim "TOTO"-a i ja sam oba puta pogodio.
(Nastaviće se)
