Za zapovjednika Stožera Hrvatske vojske generala Janka Bobetka Divoselo je bilo kost u grlu i zbog toga što je iz tog sela bilo sedam generala JNA, u bivšoj Jugoslaviji jedno od političkih središta, koje je određivalo i toniralo kompletnu politiku prema Lidži. To područje, poznato i kao Medački džep, gdje se nalazio i Sveti Rok, bilo je meta HV, iako u zoni UNPROFOR-a
Nastavak vojnih operacija Hrvatske vojske usledio je već u septembru 1993. godine. Dogodilo se to na prostoru Divosela. Divoselo je, po rečima generala Bobetka, bilo značajno jer je, pored ostalog, iz tog sela bilo sedam generala (u prošlom ratu). U bivšoj Jugoslaviji bilo je jedno od političkih središta, koje je određivalo i toniralo kompletnu politiku prema hrvatskom življu i prema Lici kao cjelini, kaže Bobetko u vojnoj knjizi Sve moje bitke.
Osnovnu udarnu snagu za napad činila je 9. gardijska brigada, a pomoćne su bile snage MUP-a koje su imale zadatak da vežu srpske snage i da im ne dozvole prodor iz okruženja dok je glavna snaga generala Norca uništavala okruženi srpski bataljon u Medačkom džepu. Bobetko navodi da je operacija bila završena za četiri sata tako što je kompletna njihova bojna bila razbijena, nešto se izvuklo, nešto se predalo, starci, žene i djeca su pušteni.
Bobetko pridaje veliki značaj toj operaciji jer, kako kaže: Bitka za Velebit je dobivena, to je bilo strateško pitanje. Ponavljam, tko ima Velebit, ima i pola Hrvatske. Tko nema Velebit - Hrvatska je tu presječena. To se pokazalo i kasnije jer su na tom prostoru grupisane i pripremane snage za završnu operaciju Oluja.
Oštar razgovor dva generala
I tom prilikom su i snage UNPROFOR-a bile izložene vatri, zbog čega je Bobetko bio pozvan kod generala Cata i oštro kritikovano čemu Bobetko ovako kaže:
General Cat me je oko pola noći zvao i zamolio da se sa mnom nađe u zapovjedništvu Stožera. Bio je vrlo grub, da ne kažem drzak, svojim upadima, prijetnjama, ispadima i ocjenama naše vojske. Ja sam onda, radi istine, upozorio i rekao mu slijedeće: Gospodine generale, raščistićemo najprije, jeste li Vi u koloniji ili u slobodnoj, suverenoj i međunarodno priznatoj zemlji. Drugo, je li Vas ta zemlja pozvala da držite lekcije ili da izvršavate svoj zadatak. Prema tome, ako ne stvorimo uvjete za razgovore, ovako sa mnom ne možete dalje razgovarati.
Vi ste tačno znali da je četničko topništvo kod Svetog Roka iza položaja UNPROFOR-a, permanentno tuklo naše položaje. Mi nismo bili u stanju uzvratiti tu vatru, jer bismo tukli Vaše položaje... Bili ste, dakle, upozoreni, međutim, Vi niste poduzeli ništa. Sada želite prikazati ovu operaciju kao flagrantno kršenje nekih odredbi međunarodnog prava.
(Bobetko ne spominje žrtve francuskog bataljona: dva poginula i četiri ranjena vojnika u prethodnim napadima HV na Maslenicu).
Ipak, Bobetko na istom mestu komentariše tu operaciju na sledeći način: Za mene je operacija 'Medački džep' jedna od briljantnih operacija, jer je izvršena u roku četiri sata, jedna bojna agresora je do nogu potučena, osnovni ciljevi su izvršeni, naši gubici bili su minimalni.
Narednim merama Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija samo je olakšavao sprovođenje ciljeva Hrvatske da protera Srbe iz Krajine. Tako je Rezolucijom 908 od 31. marta 1994. Savet bezbednosti proširio mandat Ujedinjenih nacija time što je ovlastio države članice da mogu delovati individualno ili kolektivno, preko regionalnih organizacija, i preduzimati sve neophodne mere u saradnji sa UN i UNPROFOR-om da prošire vazdušnu podršku teritoriji Republike Hrvatske radi odbrane personala UNPROFOR-a u ostvarivanju njegovih mandata.
Kako je i ta rezolucija protumačena u Hrvatskoj, vidi se po tome što je u jesen 1994. nastavljena serija napada na položaje vojske Republike Srpske Krajine.
Rezolucijom 981 od 31. marta 1995. godine, Savet bezbednosti menja mandat snaga UN dajući im naziv operacija za obnovu poverenja (UNKRO) i ukida kategoriju zaštićenih zona. Rezolucijom je ponovljeno ovlašćenje država članica da mogu preduzeti sve potrebne mere proširiti tesnu vazdušnu podršku Republici Hrvatskoj u zaštiti UNKRO. Hrvatsko vođstvo je to dobro razumelo: odobrena je vazdušna pomoć za njena predstojeća dejstva. Tako je ta rezolucija, u stvari, dala zeleno svetlo majskim i avgustovskim ofanzivama Hrvatske vojske na Republiku Srpsku Krajinu.
Čišćenje Srba u fazama
Već 25. aprila 1995. načelnik Glavnog stožera Hrvatske vojske general Janko Bobetko referiše predsedniku Republike Hrvatske o borbenoj gotovosti Hrvatske vojske za završne operacije. Iz samog njegovog izlaganja i predlaganja može se zaključiti da je završna operacija izlaska Hrvatske vojske na granice vojske Hrvatske prvobitno planirana i predviđena kao integralna, istovremeno strategijska operacija koja bi obuhvatila i Kninsku Krajinu, zapadnu Slavoniju i slavonsko-baranjsku zonu. Šta je uticalo na promenu strategije, javnosti još nije poznato. Uglavnom se vidi da je ta strategijska operacija razdeljena na tri faze.
Prva faza je čišćenje zapadne Slavonije, realizovana u maju 1995. pod nazivom Bljesak; druga faza je proterivanje Srba iz Kninske Krajine, sa Banije i Korduna, pa čak i zapadne Bosne, realizovano u avgustu i septembru 1995. pod nazivom Oluja, treća faza je izgon Srba iz Baranje, istočne Slavonije i zapadnog Srema, odgođena je i realizovana kasnije nevojnim metodama postupno i sistematski u razvodnjenom obliku tihog egzodusa.
(Nastaviće se)
