Firerov štab (10)

Provjeren nacistički put Ernsta Kaltenbrunera odveo ga je na funkciju šefa Glavne uprave bezbjednosti Rajha, nakon atentata na njegovog prethodnika Rajnharda Hajdriha, koga su ubili čehoslovački rodoljubi

Osim što je bio šef Glavne uprave bezbednosti Rajha od septembra 1939. okrutnom Hajdrihu Rajnhardu je dve godine kasnije poverena još jedna dužnost: postavljen je za pomoćnika protektora Češke i Moravske, čiji je teror praćen čestim hapšenjima i likvidacijama u ovoj okupiranoj zemlji, platio glavom. Čehoslovački rodoljubi, članovi pokreta otpora, organizovali su na njega atentat 27. maja 1942. Od bombe, bačene na njegov automobil teško je ranjen i ubrzo umro u bolnici. Nacisti su okrivili selo Lidice nedaleko od Praga na koje se sručila odmazda: pobijeni su svi meštani i selo spaljeno. Posle ubistva Rajnharda na mesto šefa glavne uprave bezbednosti, krajem januara 1943. imenovan je uz Hitlerovu saglasnost, Ernst Kaltenbruner. Njegov izbor nije bio nimalo slučajan. Rođen 1903. u Rajdu, u okrugu In, oblasti iz koje je bio i Hitler, Ernst je odrastao i školovao se uz oca advokata koji je službovao u Lincu. Tu je maturirao, završio pravni fakultet i dve godine kasnije doktorirao. Tokom studija interesovao se za politiku. Nacizam računa na njega Ubrzo se priključio "Nezavisnom pokretu za slobodu Austrije", koji ga je odveo i u nacizam. Godine 1932. učlanio se u Naconalsocijalističku stranku Austrije, a početkom trideset četvrte postaje pripadnik SS jurišnih odreda, a ubrzo i komandant ovih odreda u Gornjoj Austriji. Svojom političkom aktivnošću izazivao je tadašnju policiju, bio hapšen i osuđivan na manje vremenske kazne. Dolazeći nacizam računao je na njega pa i 1934. imenovan je za komandanta Osme SS divizije. Svojim postupcima opet je skrenuo pažnju policije i 1935. dospio u haps, ali je po izlasku iz zatvora njegov ugled u nacističkoj partiji bio još veći: postavljen je za vođu austrijskih SS odreda i zajedno sa Sajs Inkvartom pripremao prisajedinjene Austrije Rajhu (Anšlus). U Sajs Inkvartovoj vladi Kaltenbruner je 11. marta 1938. bio državni sekretar za bezbednost. U tom svojstvu je već narednog dana, pošto je objavljen Anšlus, dočekao u Beču Hajnriha Himlera i podneo mu izveštaj o nacističkoj pobedi u Austriji. Istoga dana Himler ga je unapredio u SS Brigadefirera (brigadnog generala) a samo šest meseci kasnije uskočio je u čin SS Grupenfirera (general-majora). Istovremeno je postao i član Rajhstaga. Njegovo brzo napredovanje dovelo ga je aprila 1941. do čina general-lajtnanta policije. Tako je Kaltenbruner postao austrijski Himler, ali bez lične vlasti. Njegova funkcija bila je svedena na običnog posrednika za prenošenje naredbi iz Berlina. Međutim, baveći se organizacijom obaveštajne službe Kaltenbruner je stvorio važnu špijunsku mrežu koja se iz Austrije širila prema jugoistoku. Njegovi izveštaji s toga područja privlačili su Himlerovu i Hitlerovu pažnju. Hajdrihov naslednik bio je pravi gorostas. Visok iznad metar i devedeset santimetara, izrazito širokih ramena, kratkih, ali snažnih ruku. Lice mu je bilo duguljasto i tvrdo, gotovo sabijeno kao da je izrezano od cepanice. Pljosnato čelo nije mu davalo neki produhovljen izraz. Imao je krut pogled izrazito smeđih očiju usađenih duboko u očnim dupljama i napola prekrivenih teškim kapcima. Odvratnosti njegovog lica doprinosile su i brazgotine od posekotina nožem prilikom brojnih nacističkih tuča u kojima je učestvovao. Sve to odavalo je izraz bestijalnosti i grubosti. Kao i mnoge nacističke glavešine Kaltenbruner je bio alkoholičar, koji je počinjao dan šampanjcem, da bi ga kasno u noć završio francuskim konjakom, mutnim pogledom i nejasnim rečenicama, isceđenim kroz žute i kvarne zube. Postavljanjem Kaltenbrunera za šefa RSHA, Himler se pobrinuo da Kaltenbrunera upozna sa svojim namerama. Pozvao ga je i saopštio mu da je njegov glavni zadatak stvaranje velike obaveštajne službe. Kaltenbruner se na ovo trgao. Počeo je da objašnjava Himleru da će mu pri izvršavanju ovog zadatka smetati njegove mnoge izvršne funkcije. Takav je odgovor Himler i očekivao. Odmah mu je saopštio da će on lično upravljati RSHA, kao i posle Hajdrihove smrti, jer mu to, s obzirom na "odlične stručnjake i saradnike" neće biti teško. - Vi se nećete o tome brinuti - zaključi Himler - Vi ćete se baviti obaveštajnom službom, trećom i četvrtom upravom. Ovakav dogovor odgovarao je obojici. Himler je sad bio siguran da je sebi obezbedio nadzor nad celom policijskom službom, a Kaltenbruner srećan što mu se ukazala prilika da pokaže svoje organizatorske sposobnosti na planu stvaranja moderne obaveštajne službe u kojoj više neće biti podele na političku i vojnu. To je bila Kaltenbrunerova ideja vodilja za pobedu stranke nad armijom. Uživao gledajući ubijanje Kaltenbruner je svoju novu ulogu shvatio veoma ozbiljno. Kao i njegov prethodnik, na najbrutalniji način je slao u koncentracione logore i logore smrti nove žrtve. Nimalo se nije ustručavao da po logorima lično posmatra uništavanje ljudi. Još 1942. godine, za vreme službovanja u Austriji, posećivao je Mathauzen. U pratnji komandanta logora prisustvovao je odvođenju zatočenika u gasnu komoru, a zatim je kroz specijalni prozorčić posmatrao kako umiru. Početkom 1943. godine Kaltenbruner je ponovo posetio Mathauzen. Uživao je posmatrajući vešanje ljudi, ubijanje metkom u potiljak i ugušivanje u gasnoj komori. Kada je preuzeo upravu nad RSHA (glavnom upravom za bezbednost Rajha) to je već bila ogromna i zahuktala mašina, smeštena u trideset osam velikih zgrada u Berlinu. Februara 1944. godine Kaltenbruner je, uz pomoć Himlera i Šelenberga, uspeo da jedan deo Abvera uključi u RSHA, a zatim da posle atentata na Hitlera 20. jula 1944. godine potpuno likvidira Abver. Njegova preostala odeljenja uključio je u četvrtu i šestu upravu RSHA. (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.