Tajm-aut: Ping pong Borac

Fudbalski klub Borac je na novoj prekretnici, ko zna kojoj po redu u posljednjih sedam godina od kada se fudbal u BiH ujedinio.

Poslije još jedne u nizu improvizacija "evropski snovi" na Gradskom stadionu prerasli su u košmar. Banjolučani do kraja prvenstva neće mirno spavati i strepiće iz kola u kolo za svaki bod. I plašiće se zle sudbine koja ih je već zadesila 2005. i 2007. godine kada su napustili elitu BiH.

Gledajući unazad, Fudbalski klub je više ličio na stonotenisko udruženje. Poput ping pong loptice skakutao je od Premijer lige BiH do Prve lige RS, vraćao se, ispadao, bio predmet ismijavanja.

Poslije četiri godina rada ispostavilo se da Sportsko fudbalsko preduzeće Borac d.o.o. nije bilo najbolje rješenje. Ili bolje rečeno, bio je to klasični promašaj. Odmah od starta se vidjelo da tu sreće neće biti, jer su u preduzeće ušli ljudi biznismeni koji su prije svega bili zavidni jedni drugima i neiskreni. Neiskrenosti je bilo i prema Fudbalskom klubu Borac jer su pojedinci odmah zagovarali gašenje kluba i njegovu transformaciju u trećeligaša.

Sada, poslije četiri godine izgubljenog vremena, Borac je opet pred ponorom zbog pojedinaca koji su gledali samo sebe. Grad je dao podršku klubu, ali to nije ispraćeno na nivou struke i takmičarskog pogona. Ko je za to kriv?

Šta će da bude ako Borac opet poput ping ponga skoči stepenicu niže? A sve miriše na ružnu prošlost!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.