Ognjen Ugrešić za "Glas": Krv i znoj za Partizan

BEOGRAD – Na adresu Fudbalskog kluba Partizan zimus je iz Mančester junajteda stiglo pismo o namjerama da će "crveni đavoli" pratiti igre Ognjena Ugrešića, koji tada još nije bio na vratima prvog tima, a u mejlu je, pored ostalog, stajalo da "talenata takvog profila nema mnogo danas u Evropi“.

Ta poruka koju je srpski velikan dobio od kolega sa Ostrva, još jedan je dokaz kako svoj posao rade ljudi iz skauting službe engleskog kluba, ali i kakav dragulj u svojim redovima imaju "crno-bijeli". 

To je srpskoj fudbalskoj javnosti postalo jasno ovog ljeta, kada je mladi vezista, zajedno sa saigračima iz "generacije 2006", bljesnuo na evropskoj sceni. Golovi u mreži kiparskog AEK-a i ukrajinske Oleksandrije samo su mala skica za portret ovog dječaka koji se još igra fudbala. 

A čini to tako dobro da nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Đorđije Ćetković, jedan od saradnika Srđana Blagojevića u prvom timu, ranije specijalizovan za rad baš sa talentima stasalim u "Zemunelu“, za Ugrešića kaže da ga karakterišu fizička moć, kvalitetan šut, sposobnost da iz dva koraka osvoji veliki prostor. Kruna svega do sada učinjenog stigla je početkom minule sedmice kada je visoki momak iz Kikinde dobio poziv selektora Dragana Stojkovića na širi spisak reprezentacije Srbije za utakmice kvalifikacija za Svjetsko prvenstvo sa Letonijom i Engleskom u septembru.

- Bio sam u Kikindi kod roditelja. Kad sam se probudio, petnaestak minuta kasnije pojavila se ta vest, odnosno spisak. Neverovatan je osećaj. Presrećan sam i to je sigurno dodatni podstrek da još jače radim - u dahu je rekao Ugrešić.

Ognjen je dosad bio kadetski i omladinski reprezentativac, dok mu  je debi za mladu selekciju, pred kraja maja ove godine, spriječila povreda pa nije bio u konkurenciji za mečeve sa Bugarskom i Grčkom. 

- Na treningu sam se povredio pa sam morao da se vratim u klub da se oporavljam - dodao je Ugrešić. 

Kada kaže klub - misli na Partizan, tačnije mladi as stalno misli i stalno priča o "crno-bijelima". Nova energija čiji su tvorci Ugrešić i ostali njegovi saigrači "kupila" je "grobare". To njihovo zajedništvo, ono grije srce navijača Partizana. Taj "grobarizam" ovjekovječen je u jednoj fotografiji nastaloj poslije premijernog gola protiv Oleksandrije u Himskoj. U tom kadru presijava se sjaj u očima sa harmonijom svlačionice.

- Osećamo klub, deca smo Partizana i prošli smo sve. Znamo kako je bilo ranije. Mi smo u ovom trenutku tu i borimo se za Partizan. Svoj znoj i krv dajemo za grb ovog kluba. Navijači su to prepoznali, emocije ne mogu da se sakriju. Hemija u ekipi je sjajna. Sve kreće od svlačionice. 

Prenosi se to i na teren. Na "Teleoptiku" svi jedni druge podržavamo i svi smo zajedno. Bukvalno nema da neko nekog ne voli, baš se svi volimo. Na terenu se to vidi, lepo i igramo. Što se tiče te čuvene proslave, nekako spontano je došla. Moja je ideja. Video sam to, tu proslavu u Nemačkoj, na utakmici Lajpciga ili Ajntrahta, ne mogu da se setim u momentu. Rekao sam to Jovanu Miloševiću i Vanji Dragojeviću, ako neko od nas trojice postigne pogodak da uradimo tu proslavu. Ko da gol, sedne na noge ove druge dvojice kao na prestol. Joca (Milošević) je dao gol, stali smo nas trojica i svi ostali su stali iza nas i stvarno je slika ispala fenomenalna. Još je Aranđel Stojković stavio kao krunu strelcu. Desilo se spontano, super je ispalo. Biće nam to jednog dana lepa uspomena – istakao je Ugrešić. 

Evropa ih je zapamtila, a Partizanova "36-ica" vječno će pamtiti golove koje je postigao protiv AEK-a i Oleksandrije.

- Oba su mi draga, ali ako bih morao da biram za nijansu mi je draži onaj protiv AEK-a, jer je to bila prva evropska utakmica pred punim stadionom "JNA". Osećaj je bio neverovatan. Sam dolazak kad smo autobusom prolazili kroz tu masu navijača. Ljudi su nam svirali, davali podršku. Evo i sad sam se naježio dok ovo pričam. Ceo život smo živeli za to i čuli smo taj huk sa tribina. Eto ja sam dao taj prvi gol i otrčao do tribina i to je bilo ispunjenje sna - priznao je Ugrešić i dodao:

- Zanimljivo, Nenad Stojaković me je prekomandovao na prednjeg veznog. Prepoznao je to da mogu da dobro napadnem prostor, da mogu da budem bliže golu, ali mogu i da se vratim nazad, kao "osmica" da sve zatvorim. Ima me i van i u protivničkom šesnaestercu – nije zaboravio Ugrešić trenera iz mlađih kategorija. 

Posljednji evropski meč protiv Hibernijana u Škotskoj ostavio je poseban utisak na mladog fudbalera.

- To je nešto neverovatno. Tribine su strme, blizu su, kao i ljudi, super je bilo. Proradi adrenalin kada to čujete. Baš smo pričali između sebe o toj atmosferi. Oduševila nas je. Stvarno je bilo lepo igrati na tom stadionu. Nažalost, nismo prošli... Protiv AEK-a je slično bilo. Falilo nam je malo sreće. Bio je to pravi rolerkoster emocija, prvo sreća, pa nervoza zbog primljenog gola, pa ponovo sreća i na kraju tuga, ali šta da se radi. Sve je to sport, odnosno fudbal - prisjetio se Ugrešić.

Vanja Dragojević je kapiten tima, a Ognjen treći u hijerarhiji (između je Bibars Natho).

- Zahvalan sam Upravi i treneru što veruju u mene da su mi dali privilegiju i čast da budem jedan od ljudi koji nose traku ovog velikog kluba – podvukao je Ugrešić

Sa parnjakom u vezi Dragojevićem, te napadačem Jovanom Miloševićem je nerazdvojan. Sa njima talentovani fudbaler provodi najviše vremena. 

- Sa Vanjom se znam ceo život. U početku se nismo nešto puno družili, ali vremenom smo sve više i više bili zajedno i postali smo najbolji drugari. Zajedno smo u sobi, Vanja, Joca i ja. Kad je Joca Milošević došao stvarno smo se Vanja i ja lako zbližili s njim. Bukvalno po ceo dan smo zajedno i na "Teleoptiku" i van njega – naglasio je Ugrešić. 

Ispričao nam je Ognjen i jednu anegdotu, u kojoj je pored njega akter još i, ko drugi nego Dragojević.

- Bili smo u kadetima još, na nekim pripremama. Vanja i ja smo bili u sobi. Igrali smo uz neku pesmu na zvučniku. U jednom momentu Vanji je zvučnik ispao na televizor i slomio ga. Probali smo to da sakrijemo, sobarice su to prijavile treneru, pa smo bili dobro "izribani". Lekcija više - zrelo je konstatovao Ugrešić.

Prije tri mjeseca Partizan je produžio ugovore sa nekolicinom svojih bisera, među kojima je bio i Ognjen Ugrešić, koji je parafirao do 2030. godine. U ugovoru postoji otkupna klauzula u vrijednosti od 15.000.000 evra. A, to je za pet miliona više nego što je Strahinja Pavlović, kao posljednji sjajni izdanak omladinske škole "crno-bijelih", prodat Monaku prije pet i po godina.

- I to je jedan podstrek za jačim treninzima. Nije nam ta klauzula toliko u glavama, ni meni, ni ostalima koji su produžili ugovore. I dalje smo na zemlji sa obe noge. Ne dižemo se u nebesa – apostrofirao je Ugrešić.

Kristijano Ronaldo je neko na koga se Ognjen ugleda, a dodaje da bi jednog dana volio da zaigra u "kraljevskom" klubu. 

- Portugalac mi je od malena  bio uzor, jeste da ne igramo istu poziciju, ali njega volim i pratim kako se ponaša, igra. Volim Real, Ronaldo je tamo igrao i, stvarno, jednog dana mi je cilj da se oprobam tamo – zaključio je Ugrešić. 

Derbi

Partizanova "generacija 2006", čiji je dio i Ugrešić, u mlađim kategorijama nije znala za neuspjeh protiv Crvene zvezde. 

- Prvi derbi u mlađim kategorijama na "Marakani", sećam se dobro, sneg je padao, završen je 3:3. Od tada uvek smo pobeđivali ili igrali nerešeno protiv najvećeg rivala. Ne bi bilo loše da se tako nastavi i u seniorima. Sad smo tu mi, bukvalno svi iz mlađih kategorija u prvom timu. Daćemo sve od sebe da nastavimo u istom ritmu - poručio je Ugrešić.

Radnički 

Sudbinski je Ugrešić vezan za Radnički iz Kragujevca, jer je protiv tog rivala debitovao u startnih 11 Partizana, u gostima, a na susretu u Beogradu protiv "đavola" postigao je prvi gol u seniorskoj konkurenciji.

- Da, to mi je bio prvenac. Kao da sam se nešto okomio na njih, ali nemam ništa lično protiv Kragujevčana. Tamo mi i prijatelji igraju, bivši saigrači. U Kragujevcu sam pogodio stativu, malo je falilo da uđe i ta lopta, ali eto, ušla je u Beogradu, tako se namestilo – prisjetio se Ugrešić.  

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.