Rusija bi poslije NATO-a u Avganistan

Moskva - Rusija želi da dobije ulogu u održanju stabilnosti u Avganistanu poslije povlačenja većine trupa NATO-a.

Kako je saopštio visoki ruski vojni zvaničnik Sergej Košeljev, Rusija bi željela prisustvo u Avganistanu tako što bi održavala vojnu tehniku na teritoriji te zemlje.

On je, na sastanku sa stranim vojnim atašeima u Moskvi, istakao da je Rusija zabrinuta za svoju bezbjednost poslije povlačenja većine stranih snaga iz Avganistana koji se graniči sa bivšim sovjetskim republikama u centralnoj Aziji.

"Ne možemo da ne budemo zabrinuti zbog opasnosti od ponovnog uspostavljanja takvog režima u Avganistanu koji bi ubrzao širenje terorizma, trgovine narkoticima i nestabilnost", rekao je Košeljev.

Rusija, oprezna nakon što je u ratu u Avganistanu tokom 80-ih godina izgubila više hiljada svojih vojnika, odbila je da šalje trupe u tu zemlju poslije strane invazije na Avganistan 2001, predvođene Sjedinjenim Američkim Državama, prenio je Rojters.

Moskva je, međutim, podržavala američke i NATO operacije u Avganistanu tako što je dozvoljavala tranzit preko svoje teritorije i dostavljala lako naoružanje i municiju avganistanskim bezbjednosnim snagama i prodavala im helikoptere i obučavala Avganistance da ih održavaju.

NATO je planirao da okonča svoju vojnu misiju u Avganistanu i većina pripadnika Međunarodnih bezbjednosnih snaga (ISAF), predvođenih trupama NATO, treba da se povuku iz te zemlje do kraja 2014. godine.

"Povlačenjem ISAF-a, održavanje naoružanja i vojne opreme avganistanskih nacionalnih bezbjednosnih snaga u radnom stanju biće od velikog značaja", rekao je Košeljev.

On je naglasio da bi Rusija željela da na konferenciji o evropskoj bezbjednosti, čiji domaćin planira da bude krajem maja, razgovara o "otvaranju pogona za održavanje i popravku naoružanja na teritoriji Avganistana kako bi se vojna oprema te zemlje zadržala u radnom stanju".

Košeljev je takođe rekao da Rusija želi bližu saradnju između svojih bezbjednosnih saveznika u centralnoj Aziji i ostalih bivših sovjetskih republika sa jedne strane i snaga NATO, sa druge, u otklanjanju pretnji iz Avganistana koje bi mogle da iskrsnu.

"Ne govorim o političkom dijalogu, već o mogućnosti utvrđivanja konkretnih projekata za koje bi bile odgovorne vojne snage tih država", naglasio je Košeljev, ne predloživši pri tom nijedan određeni projekat.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.