Evri drastično mijenjaju izgled?

Do ponedjeljka traje anketa Evropske centralne banke kako će izgledati nove novčanice evra. Ptice ili poznati Evropljani? Već i sa izborom motiva su mnogi nezadovoljni, piše Dojče Vele (Deutsche Welle).

Prilikom stvaranja prvih novčanica evra namjera je bila prikazati građevinske stilove od antike do današnjeg doba, ali zapravo nijedna zgrada koja se nalazi na novčanicama - nigdje ne postoji. Ideja je bila jasna: u Evropi ima i previše poznatih zgrada iz svih tih razdoblja, a izabrati jednu umjesto druge bi nepotrebno izazvalo negodovanje u članici koja je uvjerena kako baš ona ima zgradu koja najbolje prikazuje taj građevinski stil.

Jedan od prijedloga novih novčanica evra ide u sasvim drugom smjeru: prikazani su poznati Evropljani. Novčanicu od pet evra krasi pjevačica Marija Kalas, na novčanici od deset evra prikazan je kompozitor Ludvig van Betoven, a fizičarka Marija Kiri nalazi se na novčanici od dvadeset evra. Književnik Migel de Servantes bi trebalo da bude na 50 evra, renesansni umjetnik Leonardo da Vinči 100 evra, ali jedva da će neko prepoznati književnicu i mirovnu aktivistkinju Bertu fon Sutner na 200 evra.

Kako uopšte odabrati samo 6 Evropljana?

Ali to je zapravo ogroman problem: kako i zašto je odabrano samo ovih šest Evropljanki i Evropljana? Svima njima svaka čast, ali zašto Betoven, a ne Mocart? Zašto Servantes, a ne Gete ili Balzak? Gdje je tu Kopernik ili Galileo? Je li Marija Kalas važnija od Aristotela - ako se već želi nekoga iz Grčke?

Druga serija prijedloga za motive ima ptice. Na novčanici od 5 evra je zidna puzavica (Tichodroma muraria), na 10 je vodomar (Alcedo atthis), na 20 pčelarica (Merops apiaster). Jedina ptica koju će možda prvo prepoznati više Evropljana je na 50 evra - bijela roda (Ciconia ciconia), ali onda opet dolaze ptice poznate samo ozbiljnim ljubiteljima: na 100 evra je sabljarka ili avoceta (Recurvirostra avosetta) i na najvećem apoenu od 200 evra je atlantska strmoglavka (Morus bassanus).

Tu problem nisu samo ptice koje današnje, sve više urbano stanovništvo Evropske unije uopšte ne poznaje, nego je jedva neka od tih ptica zaista „evropska“. Ako bi to bio kriterijum, onda bi se tu trebalo naći na primjer beloglavi sup ili tetreb gluhan - da navedemo samo neke, mnogo tipičnije ptice Starog kontinenta.

Šta je to na poleđini? Na poleđini serije s pticama su opet građevine, ali sad institucije Evropske unije kao što su Evropski parlament, Evropske komisije, Evropske centralne banke, Suda Evropske unije, Evropskog savjeta zajedno s Savjetom Evropske unije te Evropski revizorski sud.

Ma šta mislili građani Evrope o palatama Unije, još je više slobode ostavljeno u prikazima pozadine novčanica odabranih Evropljana - ulični izvođači za 5 evra, horsko pjevanje za 10 evra, škola ili univerzitet za 20 evra, biblioteka za 50 evra, muzej za 100 evra te javni trg za 200 evra. Po stilu prikazi sežu od foto-realizma pa do crteža nekog talentovanog učitelja likovnog iz osnovne škole.

Bilo kako bilo, ovo je izbor žirija od 21 člana, ali proces odlučivanja još traje. Evropska centralna banka želi i mišljenje građana Evropske unije i anketa traje do ovog ponedjeljka. Konačni izgled novih novčanica bi trebalo da bude odlučen do kraja godine, a tu nije riječ tek o izgledu: sadašnje novčanice evra su srazmjerno sigurne i teško ih je falsifikovati, ali one mogu - i moraju biti još sigurnije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.