U 2.06 sve je stalo: Obilježena godišnjica bombardovanja zgrade RTS-a

BEOGRAD – Noćas, tačno u dva časa i šest minuta kod spomenika “Zašto” u Tašmajdanskom parku održan je pomen stradalim radnicima RTS-a u NATO bombardovanju.

Poštu su im odali članovi porodica, rukovodstvo i kolege iz RTS-a, kao i predstavnici novinarskih udruženja i Vlade Srbije.

Prvi put bombardovana jedna medijska kuća

Tačno u dva sata i šest minuta, u noći između 22. i 23. aprila 1999. godine, prvi put je bombardovana jedna medijska kuća, prethodno proglašena za legitimni vojni cilj.

Živote su izgubili zaposleni u RTS-u koji su tada bili na svom radnom mjestu:

• Jelica Munitlak – šminker
• Ksenija Banković - video-mikser
• Darko Stoimenovski - tehničar u razmjeni
• Nebojša Stojanović - tehničar u masteru
• Dragorad Dragojević - radnik obezbjeđenja
• Dragan Tasić – električar
• Aleksandar Deletić – kamerman
• Slaviša Stevanović - realizator, Siniša Medić - dizajner programa
• Ivan Stukalo – realizator
• Dejan Marković - radnik obezbjeđenja
• Milan Joksimović - radnik obezbjeđenja
• Branislav Jovanović - tehničar u masteru
• Slobodan Jontić – monter
• Milovan Janković - precizni mehaničar
• Tomislav Mitrović - režiser programa.
• Strašan zločin NATO pakta

U ime porodica stradalih obratio se Miroslav Medić, brat ubijenog Siniše Medića, i poručio da je smrt 16 ljudi na njihovom radnom mjestu strašan zločin NATO pakta, prenosi RTS.

- I to odlučivši da prvi put u istoriji ratovanja bombarduje jednu medijsku kuću. Bez ikakvog javnog upozorenja, raketirali su zgradu RTS-a smještenu u gusto naseljenom delu grada, ne vodeći ni u jednom trenutku računa o mogućem broju civilnih žrtava. Dobro su znali da je u ovoj zgradi tih noći uvek bilo između 150 i 160 ljudi koji su samo radili svoj svakodnevni posao. To su bili obični ljudi, koji su imali porodice i planove u životu - rekao je Medić. Naveo je da zaposleni nikoga nisu ugrožavali, nikome prijetili, niti su nosili oružje.

- Samo su obavljali svoje poslove marljivo, odgovorno i profesionalno, nervozno iščekujući jutro da se vrate svojim majkama, očevima, suprugama, braći i sestrama - svojoj deci. Od njih 16, desetoro nije bilo udato i oženjeno. Nisu imali priliku da osnuju svoje porodice, da dobiju potomstvo i da žive normalan život. Neko je odlučio da im sve to oduzme - izjavio je Medić. Podsetio je i da kolege koje su preživele bombardovanje imaju velike zdravstvene probleme, kao posljedicu svega što ih je zadesilo u zgradi tog jutra.

- Nažalost, više njih je i preminulo ubrzo posle bombardovanja, a uzrok smrti je bio posledica ovog zločina. NATO moćnici su tada želeli da pokažu svu svoju bahatost - hladnokrvno ubijajući civile, našu decu, i uništavajući privredne i civilne objekte širom zemlje u tih 78 dana rata koji su vodili na bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - naglasio je Medić. Istakao je da su isto tako odlučili da bombarduju i zgradu RTS-a.

- I to pravdajući time što su govorili da RTS emituje lažne vesti i širi propagandu Miloševićevog režima i ima komandnu ulogu u operacijama vojske Jugoslavije. To, naravno, nije bilo tačno. U zgradi RTS-a u to vreme nije bilo nijedno vojno lice, niti vojna oprema koja bi se koristila za slanje komandi. U zgradi RTS-a su bili samo civili, tehničko osoblje i novinari, što mogu da potvrde i strani dopisnici koji su slali svakoga dana svoje izveštaje iz ove zgrade - rekao je Medić.

Istakao je da je RTS tada “samo emitovao izveštaje o zločinima koje su činili albanski teroristi na Kosovu i Metohiji i NATO zločinci širom naše zemlje”.

- Ta istina je ono što ih je bolelo i zbog čega su dobijali kritike i u svojim zemljama. Zato su želeli da ućutkaju RTS, da se u svetu čuje samo njihova verzija događaja na terenu. Bombardovanjem zgrade RTS-a prekinuli su naš program samo na nekoliko sati. Zbog toga, razaranje ove medijske kuće i ubistvo nedužnih civila nije imalo nikakvog smisla, efekta, a ni opravdanja - ukazao je Medić. Zaključio je da nanesena ogromna tuga i bol za 16 porodica koje su tom prilikom izgubile najmilije.

- Pitamo se i danas – zašto - istakao je Medić.

Objasnio je da se Sud za ljudska prava u Strazburu oglasio nenadležnim u ovom slučaju i ponovio da je i dalje u pitanju zločin bez kazne.

- Mi, porodice poginulih naše najmilije ne možemo da vratimo, ali u njihovo ime moramo da pitamo zašto ovaj zločin niko nije priznao? Zašto za njega niko nije odgovarao? Mi ne tražimo osvetu, već - zarad mira duša naših ubijenih - tražimo istinu - rekao je Medić.

Zaštititi urušenu zgradu

U ime porodica zamolio je nadležne da se urušena zgrada zaštiti od propadanja i pretvori u memorijalni centar.

- Hajde da uradimo nešto za stradale u RTS-u i za sve žrtve rata 1999. godine. Ovde bi trebalo da bude jedinstveni memorijalni centar za sve žrtve bombardovanja. To je želja svih nas - zaključio je Medić.

Niko nije odgovarao za zločin

Za taj zločin niko iz međunarodne zajednice nije odgovarao niti je

zločin procesuiran pred međunarodnim sudovima.

Odgovarao je samo tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović, jer nije poštovao naređenja Savezne vlade i izmjestio radnike i tehniku na bezbjednu lokaciju.

Za NATO - RTS je bio legitiman cilj. Slučaj je ispitivala specijalna komisija Haškog suda, ali Tužilaštvu nije predložila pokretanje krivičnog postupka.

Kako navodi RTS, u znak sjećanja na stradale radnike ove medijske kuće, kao i svake godine, organizuje se sportski turnir “Igrajmo za 16” u više sportova. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.