Rasmusen: EULEKS nesposoban

Brisel, Beograd - Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen kaže da je EULEKS nedovoljno pripremljen i opremljen za obavljanje svojih zadataka na Kosovu.

On je u Evropskom parlamentu u Briselu predočio da zato tamo NATO “mora da preuzima zadatke i odgovornosti, koje nismo predvideli, posebno na severu Kosova”.

“Vjerujemo da nam je potrebna tesna saradnja kako bismo zajamčili da imamo pravu podelu posla između NATO i Evropske unije”, istakao je Rasmusen u izlaganju i raspravi u Spoljnopolitičkom odboru EP.

“Mi bismo jako voljeli”, naglasio je Rasmusen, “da se osvedočimo u snažnu ulogu Evropske unije kroz snažan EULEKS”.

Obraćajući se poslanicima parlamenta Evropske unije on je rekao da se “otud nada da ćete vi moći da iskoristite vaš upliv kako bi se obezbedilo da EULEKS ima prikladna sredstva”.

NATO diplomatski izvori su ranije iznosili zamerke da je Kfor tokom incidenata prošle godine na severu Kosova morao da preuzima i policijsko bezbednosne zadatke, za šta po mandatu nije nadležan Kfor.

Ovi izvori su isticali da se otud s velikom pažnjom očekuje ishod preispitivanja i reorganizacije EULEKSa u nadležnim telima EU.

Rasmusen je veliki deo izlaganja posvetio i majskom susretu vođa NATO u Čikagu, rekavši da tad neće biti rasprave niti odluke o pozivu nekoj zemlji da uđe u članstvo Atlantskog saveza.

Čelnik NATO je ponovio da u Čikagu neće biti susreta lidera Atlantskog saveza s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali naglasio da se strategijska saradnje dve strane nastavlja.

Rasmusen je uputio kritiku na račun namere Moskve da, zbog rešenosti NATO da izgradi “raketni štit” u Evropi, postavi ruske raketene sisteme u Kalinjingradu, rekavši da je to “nepotrebno trošenje novca jer NATO nema namjeru da napadne Rusiju”. A, kako je objasnio, “raketni štit” će pokrivati teritoriju evropskih NATO država.

Odgovarajući na pitanja poslanika EP, on je istovremeno rekao da će za upotpunjenje raketnog sistema NATO u Evropi biti potrebno dodatnih dvesta miliona evra, a za postavljanje raketne odbrane za zaštitu trupa na terenu još osamsto miliona evra.

Rasmusen je ocijenio da je i u interesu NATO to što SAD šire svoje vojno prisustvo i savezništo na azijsko-pacifičkom prostoru i naglasio da, iako će stacionirane američke trupe delom biti povučene iz Evrope, strategijska saradnja SAD i evropskih zemalja NATO ostaje nepromenjena.

On je dodao da “evropske nacije ne smeju da se plaše snažnije uloge u svijetu” i da treba da imaju “nužne vojne kapacitete za delovanje tamo gde je potrebno, kao i da pruže poštenu podršku savezničkim operacijama u evro-atlantskoj zoni”.

Generalni sekretar NATO je naglasio da, uprkos ekonomsko-finansijskoj krizi , “evropske nacije moraju da i dalje ulažu u ključne vojne kapacitete, i to mudro i dovoljno, kao i da nastave da dokazuju rešenost da ih upotrebe čim je nužno”.

Rasmusen je predočio i da članice NATO i EU treba udruže i dijele vojne kapacitete i izbegnu njihovo dupliranje.

Napredak je, kako je ukazao, već ostvaren u samostalnom djelovanju članica EU koje su prilikom operacija u Libiji uspostavile sopstveni sistem snabdevanja gorivom vojnih aviona u letu.

Ali, primietio je generalni sekretar Atlantskog saveza, “ta misija bi bila manje uspješna bez nužnog doprinosa SAD”, i to kako u snabdijevanju gorivom aviona u letu, tako i u osmatranju i obavještajnim zadacima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.