Beogradski beskućnici na udaru žege

BEOGRAD - Ekstremne vrućine dodatno ugrožavaju oko 5.000 ljudi kojima su beogradske ulice jedini dom, a većina njih nema ni lična dokumenta, zbog čega ne može da ostvari osnovna socijalna i zdravstvena prava.

Na to upozorava Milena Blagojević, socijalna radnica humanitarne organizacije "Adra", ističući da je među beskućnicima sve više mladih, koji su ovih dana takođe izloženi ozbiljnim zdravstvenim rizicima jer nemaju mogućnost da se sklone sa vrućine.

- Zbog toplotnog talasa stigla su nam upozorenja i stručnjaci savetuju da se zbog visokih temperatura bez preke potrebe ne izlazi napolje, međutim, naši korisnici nemaju drugog izbora nego da budu napolju, na ulicama. Ovaj period je za njih možda i teži nego zima. Kad je hladno oni traže utočišta u tržnim centrima, međutim kad je leto tamo su klime na 15 stepeni pa kad izađu iz takvog prostora napolje mogu da dožive temperaturni šok - navodi Blagojević.

Ona dodaje da su posebno ugroženi stariji sa hroničnim bolestima.

- Kad neko od njih dobije toplotni udar i sunčanicu, teže će to podneti od opšte populacije, pogotovo ako nema lična dokumenta i zdravstvenu knjižicu da dođe do lekara - kazala je Blagojevićeva ističući da je jedan od najvećih problema nedostatak ličnih dokumenata.

Blagojevićeva ukazuje na to da je broj ljudi koji se nalaze u situaciji beskućništva teško precizno utvrditi, jer je mnogo onih koji su u prikrivenom beskućništvu. Mit je, kaže, da su beskućnici stariji muškarci, koji su na ulici završili zbog alkoholizma ili razvoda.

- Baš je heterogena struktura. Ima žena, starijih od 65 godina koji su sada i bolesni, a nekako su se snalazili u mladosti, radili na građevini, ali im nisu uplaćivali doprinose i sad nemaju penziju. Međutim, zabrinjava što u poslednje vreme uviđamo da je sve više na ulici i mladih, onih koji izlaze iz sistema socijalne zaštite, bilo da su bili smešteni u neke domove ili hraniteljske porodice - objašnjava Blagojevićeva.

Problem je, kako ističe, što se sa mladima koji izlaze iz sistema ne radi dovoljno na osamostaljivanju i sticanju životnih vještina.

- Nakon toga, po našim propisima, država im u roku od godinu dana pruža novčanu pomoć i podršku, ali problem je što se sa njima ne radi dovoljno oko osamostaljivanja i sticanja nekih životnih veština pa mogu lako kad ostanu bez sredstava da završe na ulici - kaže Blagojević.

Ona i njene kolege ljudima u situaciji beskućništva pomažu oko higijene, zdravlja, pribavljanja ličnih dokumenata i ostvarivanja novčane pomoći, ali i pružaju podršku kada su spremni da razgovaraju o svojim životnim okolnostima. Blagojevićeva dodaje da je moguće da ljudi iz situacije beskućništva pronađu izlaz uz odgovarajuću podršku.

Prihvatilište

Jedino prihvatilište za stara i odrasla lica koje zbrinjava ljude bez krova nad glavom u Beogradu, zbog renoviranja zgrade, privremeno je preseljeno u objekat Gerontološkog centra Voždovac, gdje umjesto prvobitna 104 sada ima 75 kreveta.

- U startu imamo smanjene kapacitete, dok sa druge strane beskućništvo ima trend rasta i bojim se da će taj broj samo da bude veći. Definitivno je potrebno da se tokom leta otvore dnevni centri gde bi ti ljudi mogli da nađu utočište od vrućina. Za sada mogu da se rashlade jedino na Adi Ciganliji, u nekoj hladovini ili po tržnim centrima - naglašava Milena Blagojević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.