Proširenje EU jeftinije od "sivih zona" na Zapadnom Balkanu

BEOGRAD - Izveštaj Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta upozorava da bi cijena neproširenja EU mogla biti veća od troškova prijema novih članica, uz rizik od geopolitičkih „sivih zona“ na Zapadnom Balkanu.

 Dok Crna Gora i Albanija napreduju ka članstvu, Brisel kritikuje Srbiju zbog nazadovanja u vladavini prava, a direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević za RTS ocjenjuje da koristi proširenja nisu dovoljno predstavljene.

Slobodan Zečević ocjenjuje da je politika "zamora od proširenja" bila strateška greška Evropske unije.

"Iz EU su stalno isticali kako je proširenje opterećujući i finansijski skup proces za građane Evropske unije, ali mislim da je skoro Centar za evropske politike pravio istraživanje gde je pokazao da proširenje košta, po poreskom obvezniku, pet evra godišnje. Kroasan i kafu, tako su predstavili", naveo je Zečević.

Direktor Instituta za evropske studije ističe da koristi proširenja nisu adekvatno predstavljene.

Šta EU ima od proširenja

"Ne košta ih ništa i nije objektivna slika zato što nisu uračunate koristi koje oni imaju od proširenja", dodaje Zečević, ukazujući da proširenje donosi nova tržišta, radnu snagu i rast BDP-a država članica.

Govoreći o geopolitičkoj dimenziji, podsjeća da Unija proširenjem širi zonu stabilnosti i bezbjednosti.

"Filozofija Evropske unije je da se proširenjem zapravo širi područje demokratije, stabilnosti, zajedničkog delovanja, geostrateške sigurnosti i bezbednosti na čitavom kontinentu", kaže direktor Instituta za evropske studije.

Spoljna politika i pravosuđe kao ključne prepreke Srbije

Zečević smatra da je rat u Ukrajini bio prekretnica za poziciju Srbije u procesu evrointegracija.

"Mislim da je onaj početak ukrajinskog rata za nas bio ključan u smislu da smo morali da reagujemo na novu geostratešku stvarnost i da politika četiri stuba više nije bila adekvatna za ono što smo mi postavili kao svoj glavni cilj, a to je ulazak u Evropsku uniju", rekao je Zečević.

Podsjeća da je usklađivanje sa sankcijama Rusiji bilo test i za članice Unije.

"Ne, oni su sve prihvatili i uveli sve sankcije Rusiji. Priključili su se svim paketima", naglašava Zečević.

Pravosuđe vidi kao suštinsku prepreku daljem napretku.

"Pravosuđe predstavlja osnove, a vi ako imate problem sa osnovama, odnosno sa prvim klasterom, ne možete da otvarate ni druga poglavlja u drugim klasterima", objašnjava Zečević.

Operativno tijelo, pojedinačne zasluge i moguća "ukrajinska šansa"

Komentarišući formiranje operativnog tijela za evrointegracije, Zečević smatra da je riječ o pokušaju ubrzanja administrativnog procesa.

"Ja mislim da operativno tijelo nije formirano da bi se nešto objasnilo, nego Vlada želi da ima manji broj ljudi koji su operativni, u smislu da bi se brže usklađivalo naše zakonodavstvo i sa zakonodavstvom Evropske unije", istakao je Zečević.

Ocjenjuje da će proširenje biti zasnovano na individualnim zaslugama.

Govoreći o mogućnosti ulaska Srbije u paketu sa Ukrajinom, naglašava da to zavisi od ispunjavanja ključnih uslova.

"Neće niko da primi Srbiju ako postoji pravilo sankcija protiv Rusije, a mi ih ne uvedemo“, upozorava Zečević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.