Tužilaštvo BiH još nije zatražilo izručenje Keljmendija

Sarajevo - Tužilaštvo BiH još uvijek nije zatražilo izručenje jednog od najvećih narko-bosova na svijetu Nasera Keljmendija (55) pravosuđu BiH, a očekuje se da bi u toku dana to moglo biti urađeno.

Iz Tužilaštva BiH je saopšteno da će nakon što dobiju zvanično obavještenje o hapšenju Keljmendija pokrenuti aktivnosti za njegovo izručenje pravosuđu BiH.

Advokat Nasera Keljmendija, Midhat Kočo izjavio je da još uvijek nije stupio u kontakt sa svojim branjenikom, niti sa članovima njegove porodice.

On je rekao da Keljmendi, prema njegovim informacijama, ima dvojicu advokata koji ga zastupaju na Kosovu, te da on nema mogućnost da ga zastupa u toj zemlji.

Kočo nije želio komentarisati zahtjeve za izručenje Keljmendija BiH.

Keljmendi je uhapšen  u nedjelju oko 20.30 časova u Prištini na osnovu crvene potjernice koju je za njim raspisao Interpol.

- Da, tačno je. Policija je uhapsila Keljmendija. Pored njega uhapšena je još jedna osoba osumnjičena da mu je pomagala. Oni su zadržani u pritvoru na 48 časova. Hapšenje Keljmendija je obavljeno na osnovu saradnje policija u regionu - rekao je portparol kosovske policije Baki Keljami ne želeći da iznosi više detalja.

Kosovski mediji su objavili da je sa Keljmendijem uhapšen Fuad Nikći.

Keljmendi je bio glavna meta policijske akcije "Lutka" koju je Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) sprovela u septembru prošle godine u više gradova u BiH. U sklopu te akcije pretresen je i Keljmendijev hotel "Kaza grande" u Sarajevu.

On je osumnjičen za organizovanje ubistva jednog od vodećih sarajevskih mafijaša Ramiza Delalića Ćele, trgovinu drogom i mnoga druga teška krivična djela.

Keljmendi je pobjegao iz BiH uoči početka akcije zbog čega se vjeruje da je iz institucija dobio informaciju da će biti uhapšen.

Spekulisalo se da je utočište našao na Kosovu, u Crnoj Gori, Turskoj pa čak i u Dubaiju.  septembru prošle godine objavljena je informacija da je uhapšen u rodnoj Peći na Kosovu zajedno sa sinom Elvisom, ali je ona demantovana.

Izručenje

U institucijama BiH su istakli da je Keljmendijevo izručenje moguće, iako će biti komplikovano zbog toga što BiH nije priznala Kosovo.

Tužilac Dubravko Čampara, koji vodi istragu protiv Keljmendija, rekao je "Glasu Srpske" da će učiniti sve da on bude izručen BiH.

- Želimo da mu se sudi u Sarajevu. Keljmendi je rođen na Kosovu i prema našim informacijama ima kosovsko državljanstvo, ali prema njihovom zakonu uprkos tome može biti izručen. Ako odbiju da ga izruče, postoji mogućnost da tamo odgovara za krivična djela počinjena u BiH - izjavio je Čampara.

On je istakao da je Keljmendi glavni osumnjičeni u akciji "Lutka".

- Keljmendi je jedan od glavnih nosilaca kriminala u Evropi. Njegovo procesuiranje i hapšenje je ogroman uspjeh i kruna svega - kazao je Čampara.

Ministar pravde BiH Bariša Čolak izjavio je da će od vlasti Kosova zatražiti izručenje Keljmendija kada to zatraži Tužilaštvo BiH, koje vodi istragu u "slučaju Lutka".

- Očekujem od pravosudnih organa BiH da zatraže naše posredovanje. U tom slučaju mi ćemo odmah putem Ministarstva inostranih poslova BiH uputiti Misiji EU na Kosovu (EULEX) molbu za izručenje Keljmendija. Činjenica da BiH nije priznala Kosovo ne mora biti prepreka s obzirom na to da se međunarodna pravna pomoć odvija kad su u pitanju zamolnice za izručenje. Njihov Ustav i zakonodavstvo dopuštaju izručenje sopstvenih građana. Ta procedura može biti složenija, ali ne znači da je to nemoguće - rekao je Čolak.

U kosovskom Ministarstvu pravde su kazali da je izručenje Keljmendija u BiH  moguće, iako će ono biti komplikovano s obzirom na to da BiH nije priznala Kosovo. Savjetnik ministra pravde Driton Lajlji je izjavio da će u ovom slučaju biti zatražena pomoć EULEX-a.

- Pitanje ekstradicije sa BiH je malo komplikovano zato što BiH nije priznala Kosovo, a nemamo ni sporazuma o ekstradiciji. Vlasti EULEX-a imaju mogućnost za ekstradiciju jer je to misija EU i mislim da treba pronaći legalne osnove kako bi došlo do ekstradicije. To neće biti lako, već je veoma složeno - izjavio je Lajlji.

Ministar bezbjednosti BiH Fahrudin Radončić izjavio je da bi Keljmendi trebalo da bude isporučen i da je Sud BiH prošle godine raspisao potjernicu za njim.

U Direkciji za koordinaciju policijskih tijela BiH su kazali da su dobili obavještenje Kancelarije UNMIK-Interpolova kancelarija za vezu da je Keljmendi državljanin Kosova i da prema kosovskom zakonodavstvu, u odsustvu međunarodnog sporazuma, ne može biti izručen BiH. Dodaje se da su vlasti Kosova spremne da preuzmu krivični postupak protiv Keljmendija.

Zamjenik ministra pravde BiH Srđan Radulj tvrdi, međutim, da Keljmendi ima državljanstvo BiH i Crne Gore, ali ne i Kosova.

- Ne postoje nikakve prepreke za izručenje Keljmendija u BiH imajući u vidu da je on državljanin BiH i Crne Gore, a ne i Kosova - istakao je Radulj.

Policijski dosije

Keljmendi je vođa najjače albanske kriminalne grupe na Balkanu, a u junu prošle godine američki predsjednik Barak Obama označio ga je kao najopasniju osobu u Evropi za SAD i tada mu je zabranjen ulazak u Ameriku i blokirana imovina. Keljmendi je stavljen na "crnu listu" zajedno sa još dvojicom narko-bosova iz Meksika i Avganistana.

Keljmendi je novcem od trgovine drogom stvorio imperiju u BiH, Crnoj Gori i na Kosovu. Pored hotela "Kaza grande", u Sarajevu posjeduje tri kuće i dva stana. U crnogorskom ljetovalištu Ulcinju posjeduje stan, 11 stambenih prostorija, kuću, zgradu od 1.600 metara kvadratnih i nelegalno izgrađeni hotel "Kaza grande" na Velikoj plaži. Keljmendi je vlasnik stana i u Podgorici, a posjeduje i špeditersku firmu.

Protiv Keljmendija i njegovih sinova Elvisa, Liridona i Besnika u Sarajevskom kantonu je podnijeto više od deset krivičnih prijava, koje ih terete i za ubistvo, pokušaj ubistva i nasilničko ponašanje.

U prezentaciji pod nazivom "Zločinačka organizacija Naser Keljmendi" koju je SIPA u novembru 2008. predstavila na sastanku Generalnog sekretarijata Interpola u Lionu, navedeno je da je Keljmendi na čelu jedne od najbolje organizovanih zločinačkih organizacija u regionu, koja je umiješana u krijumčarenje droge i cigareta, trgovinu ljudima, pranje novca i zelenašenje. Keljmendijeva organizacija u BiH ima članove u Sarajevu, Tuzli i Zenici, a njen uticaj proteže se i na Crnu Goru, Kosovo, Makedoniju, Hrvatsku, Srbiju, Njemačku i SAD. Keljmendi je glavni finansijer i organizator prometa heroina koji u Peć stiže autobusima iz Istanbula i Albanije, a zatim se preko Rožaja doprema u Novi Pazar, a odatle u zapadnu Evropu.

SIPA je, takođe, došla do informacija da je Keljmendi tokom 2005. i 2006. godine u opticaju imao 20 miliona maraka, koje je pozajmljivao uz mjesečnu kamatu od deset odsto.

SIPA u prezentaciji navodi da se Keljmendi do osamdesetih godina prošlog vijeka na Kosovu bavio švercom tekstila i zlata iz Turske, a tokom sankcija devedesetih krijumčario je naftu, cigarete i narkotike, da bi se početkom sukoba na Kosovu posvetio krijumčarenju oružja.

Prijatelji i saradnici

Na dugačkoj listi Keljmendijevih prijatelja i najbližih saradnika su bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj, ratni komandant Armije RBiH u Srebrenici Naser Orić, kosovski biznismen Ekrem Luka, vođa kriminalnog klana iz Rožaja Safet Kalić Sajo, a dovođen je u vezu i sa narko-bosom Darkom Šarićem.

Mediji su pisali da je Orić sa Keljmendijem želio da preuzme mjesto mafijaškog "kuma" koje je ostalo upražnjeno poslije serija ubistava uključujući i Ramiza Delalića Ćelu. Orić je poslije povratka iz Haga, gdje mu je suđeno za ratne zločine, živio i trenirao u Keljmendijevom hotelu "Kaza grande".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.