S obje strane Drine: Politička trgovina

BEOGRAD i Priština su u fazi intenzivne diplomatske aktivnosti. Razumljivo, njihove polazne tačke su dijametralno različite. Beograd pokušava, uz pomoć Kremlja, da u Savetu bezbednosti UN blokira usvajanje plana za konačno rešavanje statusa Kosmeta, kojeg inače zdušno podržavaju SAD i druge zapadne države. Sa druge strane, Priština uz pomoć jakog lobija, kojeg čine pojedini ugledni kongresmeni i senatori kao i bivši predsednik SAD Bil Klinton, pokušava da dobije punu podršku za nezavisnost Kosmeta, koja bi bila obilato, finansijski i politički, podržana od strane SAD i zemalja koje stoje uz bok svetskom policajcu broj jedan. Nemački Ambasador u Beogradu Andreas Cobel ocenio je diplomatsku aktivnost Beograda kao pokušaj da se od riblje čorbe napravi akvarijum. "Od akvarijuma veoma lako možete da napravite riblju čorbu, ali je nemoguće od riblje čorbe ponovo stvoriti akvarijum", reči su pomenutog gospodina ambasadora. Za slučaj da se ipak dogodi čudo i da se Beogradu posreći da od riblje čorbe stvori akvarijum za Kosmet postoji takozvani "plan B", piše prištinski dnevni list Koha Ditore. Nezavisni Kosmet za Albance, sa Kosmeta i iz Albanije, u svojoj suštini je podela albanske nacije. Takvo stanje, za autore plana, čija imena su poznata redakciji prištinskog lista, je neprihvatljivo. Zašto se onda kosmetski Albanci bore za nezavisnost? Najjednostavniji odgovor na to pitanje glasi: Da se po svaku cenu otcepe od Srbije. Kako stoji u planu "B", podeljenost albanskog nacionalnog korpusa je istorijska nepravda i rezultat je instrukcija neprijatelja na albanskim prostorima. Ostvarenje vizije jedinstvenog albanskog nacionalnog prostora mora da bude cilj svakog albanskog političara, savetuju autori pomenutog plana. U slučaju da u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija ne usledi međunarodno priznanje nezavisnosti Kosmeta, u planu se kaže da Priština treba da se uzdrži od jednostranog proglašenja nezavisnosti. Kosmetske institucije treba da proglase ujedinjenje Kosmeta sa Albanijom. Da ovaj plan nije samo pusta želja pojedinaca i autora dotičnog plana, govori i činjenica da se iz Tirane sve jače čuje politički stav, da ako Srbija ne prihvati nezavisnost Kosmeta, Albanija će proširiti svoje granice. Pojedini albanski političari u Tirani tvrde da je jedinstvena albanska država apsolutno logična i prirodna želja Albanaca sa Kosmeta i iz Albanije, jer se radi o pripadnicima jedne nacije. Da bi do ujedinjenja Kosmeta i Albanije došlo, Tirana bi morala zvanično izraziti volju da je spremna za takvo političko i teritorijalno rešenje. Zato autori plana savetuju da se što pre postigne političko jedinstvo po tom pitanju. Koliko je realno da dođe do ujedinjenja Kosmeta i Albanije teško je u ovom trenutku proceniti. Ukoliko pozovemo u pomoć zdrav razum, plan je teško sprovodljiv. I pored toga ne treba isključiti mogućnost da će pojedinci, uz pomoć lobističkih krugova, pokušati da nametnu ideje sadržane u planu "B". Politička realnost govori da će konačan status Kosmeta najverovatnije biti odlučen u dijalogu između Moskve i Vašingtona. Iz neimenovanih diplomatskih krugova saznaje se da je Vašington već poslao Moskvi ponudu za nagodbu. Ta ponuda se odnosi na popustljiv stav SAD kad je u pitanju problem oblasti Pridnjestovlja, koja je na osnovu rezultata referenduma, proglasila nezavisnost od Moldavije, sa namerom da se pripoji Rusiji. Zauzvrat Vašngton očekuje da Moskva popusti u svom, za sada, negativnom stavu kad se radi o nezavisnosti Kosmeta. Suprotno tvrdnji Evgenija Primakova, bivšeg ruskog premijera, da Moskva sudbinu Kosmeta ne koristi za sopstvene političke interese, radi se o klasičnoj političkoj trgovini: malo ja tebi, malo ti meni. Stiče se utisak da se u političkoj trgovini između Moskve i Vašingtona Beograd malo šta pita, a ko će biti bolji trgovac pokazaće se relativno brzo. Branimir Bata GRULOVIĆ

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.