Rezultati međunarodne saradnje banjolučkog Univerzitet

Univerzitet, putem fakulteta, uspio da iz svake grupe programa učestvuje u bar jednom projektu. Svijest o značaju međunarodne saradnje nerazvijena, ocijenio Petar Marić

UNIVERZITET u Banjoj Luci u godini iza nas potpisao je devet Sporazuma o međunarodnoj saradnji, a od 1996. godine sklopio 32 sporazuma o saradnji sa evropskim univerzitetima. Prošle godine, između ostalih, ozvaničena je saradnja sa univerzitetima iz Slovenije, Finske, Norveške, Italije, Makedonije. Međutim, prema ocjeni prorektora za međunarodnu saradnju na Univerzitetu u Banjoj Luci Petra Marića, nedovoljno je razvijena svijest o prednostima i vrijednostima koje nudi saradnja sa inostranstvom. - Ovi sporazumi otvaraju nam mogućnost aktivnije saradnje u narednom periodu, razmjenu studenata, usavršavanje nastavnog kadra, ostvarivanje stipendija i slično - istakao je Marić. Govoreći o "Tempus projektima" koje finansira evropska zajednice čija je svrha unapređenje visokog obrazovanja posebno u zemljama u tranziciji, banjolučki Univerzitet učesnik je u sedam projekata koji traju po dvije do tri godine. - Od toga, u tri "Tempus projekta" naš univerzitet ima ulogu koordinatora što je pohvalan rezultat. U prošloj godini učestvovali smo u pet kraćih jednogodišnjih projekata koji su takođe finansirani iz evropskih izvora - rekao je Marić. U istraživačkim projektima, koji pripadaju grupi evropskih okvirnih programa, naš univerzitet je učesnik u dva projekta. Oni su izuzetno dobro podržani budžetom Evropske komisije pa se može nadati njihovoj pozitivnoj realizaciji. Prema riječima prorektora za naučnoistraživački rad Gordane Đurić, Poljoprivredni fakultet odnosno integrisani univerzitet trebao bi u martu da potpiše veoma značajan istraživački projekat u kojem su koordinatori Švajcarci, na temu ruralnog razvoja. Riječ je o projektu iz okvira evropskih programa - FP7. Fakulteti su se do sada često samostalno prijavljivali za projekte, a sada će im, rekao je Marić, od velike pomoći biti nedavno otvorena Kancelarija Ministarstva nauke i tehnologije koja pruža sve vrste usluga i pomoći prilikom aplikacija za projekte, koje su, ocijenio je, često složene i komplikovane. Do sada je Univerzitet preko fakulteta uspijevao iz svake grupe programa da dobije učešće u najmanje jednom projektu. U segmentu osiguranja kvaliteta i akreditacije, dodao je Marić, univerzitet se nalazi pred velikim izazovom. Ove kategorije uvedene su u okvirni i republički zakon po prvi put. - Koristeći evropska sredstva pokrenuli smo nekoliko pilot projekata na određenim fakultetima da bi prošli proces neminovan za akreditovanje. Jedan od njih sa pozitivnim rezultatom je studijski program za računarstvo i informatiku na Elektrotehničkom fakultetu u Banjoj Luci. Uspjeli smo probno da ga akreditujemo što je potvrdila jedna njemačka agencija za akreditaciju veoma priznata u Evropi - objasnio je Marić i dodao da su pokrenute i aktivnosti na osnivanju Kancelarije za akreditaciju. Napomenimo, međunarodna i domaća akreditacija neophodan je uslov za ulazak univerziteta u jedinstveni evropski akademski prostor. Ž. BAŠIĆ BARIJERE - Odlazak studenata i nastavnika u inostranstvo otežan je zbog viznog režima i socijalnog statusa. Ipak, zahvaljujući projektima univerzitet uspijeva da realizuje mobilnost i jednih i drugih kroz kraće boravke u inostranstvu. Nadamo se da će i nadležna ministarstva doprinijeti da se barijere otklone i da Univerzitet bude sposoban da sam podržava mobilnost studenata i nastavnika - naglasio je Petar Marić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.