Nenad Kecmanović: Ulazak u NATO vodi u dobrovoljno ropstvo

Neposredno nakon što su snage EUFOR-a, udvostručene samovoljnim dolaskom britanskih SAS-ovaca u BiH, koji patroliraju ulicama Banjaluke da bi “pojačale bezbjednost građana Srpske”, otkrivena je opasnost po srpskog člana Predsjedništva BiH, Milorada Dodika.

To je jedna veoma zanimljiva koincidencija. Da ona bude još zanimljivija, u razmaku od svega nekoliko dana Britanci su Dodika stavili i na “crnu listu za odstrel”.

Kaže ovo u intervjuu za “Glas Srpske” politikolog i profesor emeritus Nenad Kecmanović, analizirajući trenutnu političku situaciju u BiH i upozorenja MUP-a Srpske da je Dodikova bezbjednost ozbiljno ugrožena.

- Ali nemojte sad da pomislite da mu Britanci direktno rade o glavi. Ukoliko se eventualno otkrije ko je bio opasna bezbjednosna prijetnja lideru Srpske, ispostaviće se da je to bila grupa Isilovaca povratnika. Nikada nećemo zvanično saznati ko ih je angažovao, iako nezvanično već znamo. Dodik je upro prstom na njih - kaže Kecmanović.

GLAS: Britanske vlasti krenule su stopama SAD i uvele sankcije srpskom članu Predsjedništva BiH, da li očekujete da još neke zemlje krenu ovim stopama, recimo Njemačka?

KECMANOVIĆ: Pošto Viktor Orban i Peter Sijarto ne daju da to prođe u tijelima Evropske unije, Njemačka je već bila inicirala pojedinačno okupljanje voljnih država za sankcije Dodiku, ali odazvale su se samo zemlje Beneluksa, pa je inicijativa zaboravljena. Ali sada, dok traje ova antiruska histerija, ne bi me iznenadilo da svaki “mali Rus” pojedinačno, imenom i prezimenom potpadne pod sankcije. To je već počelo sa zabranom istoričaru Milošu Koviću i advokatu Goranu Petronijeviću da uđu u BiH.   

GLAS: Kako komentarišete potez Kristijana Šmita da poput nekih svojih prethodnika, posegne za bonskim ovlašćenjima?

KECMANOVIĆ: Pedi Ešdaun je bio nedostižni uzor svim kasnijim visokim predstavnicima i nabijao im komplekse svojom efikasnošću u rušenju Dejtona, otimanju entitetskih nadležnosti, nametanju zakona i smjenama srpskih funkcionera. U svojim memoarima otvoreno se hvalio lažima, prevarama, falsifikatima kojim se služio, tako da je kompromitovao ionako nezakonita bonska ovlašćenja i u očima zapadne javnosti. Uporedili su ga sa kolonijalnim namjesnikom u Indiji, a bonska ovlašćenja su prećutno suspendovali. Najzad, sam Karlos Vestendorp je izjavio da su ona suprotna Dejtonu, a pravno ih je osporila i Venecijanska komisija. Sada se pojavio Šmit, koji je zakonit taman koliko i bonska ovlašćenja. Nije stvar u tome što ga Srpska ne priznaje nego što on i nije visoki predstavnik, jer na tu funkciju nije izabran. Dosljedno tome, sve što on uradi jeste međunarodnopravno ništavno. Iako su ga u FBiH bili objeručke prihvatili da im glumi ulogu visokog predstavnika, čim su shvatili da je došao da im nametne promjenu Izbornog zakona, Bošnjaci su mu okrenuli leđa, a Hrvati zato što nije obavio taj zadatak. Tom “lažnom caru Šćepanu malom” jedino kliču u Sarajevu. Samo što od sreće, po starom adetu, ne skaču na glavu  u Miljacku.   

GLAS: Očigledno je da u svjetlu ukrajinske krize Balkan ponovo u fokusu zapadnih sila. Očekujete li da one ponovo otvore pitanje ulaska BiH i Srbije u NATO? 

KECMANOVIĆ: Pa to im i jeste jedino stalno na pameti. Ključni element klasične definicije države jeste monopol sile na određenoj teritoriji. Ulazak u NATO je praktično dobrovoljni pristanak na vojnu okupaciju SAD.  Dobijete u svojoj zemlji jednu ili više baza dobro naoružanih inostranih vojnika NATO-a pod vrhovnom  komandom američkog generala koji je drugi ili treći po rangu u vojnoj hijerarhiji SAD. Poslije toga, logično, i civilnu vlast u zemlji preuzima Američka ambasada i postaje važnija od domaćeg parlamenta i vlade, a ambasador postaje vrhovni arbitar za sve. Lokalni političari trče po instrukcije. Put u dobrovoljno ropstvo.

GLAS: Kako objašnjavate da to odgovara Bošnjacima?

KECMANOVIĆ: Objektivno ne odgovara. Ali spolja generisana mržnja i princip zavadi pa vladaj dovela je dotle da su Šmit i Stoltenberg bošnjačka braća, a Dodik i Čović, Milanović i Vučić neprijatelji. Šta reći za narod koji je spreman da se odrekne prava na svoju državu i prava da demokratski bira svoju vlast, te svoju slobodu i samostalnost žrtvuje da bi ih NATO štitio. Od koga? Od susjednih država i srodnih naroda koji govore isti jezik, što po evropskim kriterijuma znači da pripadaju istoj naciji. Kada vam se jednom NATO useli u kuću imate samo formalno pravo da ih iselite. Ako se pobunite, oni mogu svoje snage da udvostruče ili utrostruče. Ako dođu u BiH više neće vladati ni Bošnjaci, ni Srbi, ni Hrvati nego generali NATO, preciznije Stejt department i Pentagon. Vidjeli smo kako to izgleda u Sjevernoj Makedoniji i Crnoj Gori. 

GLAS: Da li im Dodik toliko smeta samo zato što neće u NATO?

KECMANOVIĆ: To nije “samo”, nego je glavno, jer bi im to riješilo sve probleme u BiH. Jednim potpisom Dodik-đavo bi se pretvorio u Dodika-anđela. Ponovo bi postao “dašak svježeg povjetarca”. A onda tu je i Dodikovo vraćanje ustavnih nadležnosti, dok su oni bili naumili da ih otimaju sve do posljednje. I to bi im riješilo sve probleme u BiH, ali sporije i teže zbog lokalnih otpora. Pa tu je i “Dodikova zapaljiva retorika”. Valjda je bitno šta kaže, a ne kako kaže. Viktorija Nuland kaže “ko j... EU”, i nikom ništa. Dodik  kaže “J... mi se za vaše sankcije” i skandal. Znaju oni da to nije bitno, ali vole da im se klanja i podilazi i navikli su na to u malim i nejakim zemljama. Psovkom im Dodik daje do znanja da u RS nije tako, da naš narod voli da psuje, Krajišnici posebno, te ako im se ne sviđa mogu da idu.         

GLAS: Može li se u sadašnjoj situaciji biti neutralan, jer očigledno pojedine zapadne zemlje to ne dozvoljavaju, poručujući “ili ste s nama ili protiv nas”?

KECMANOVIĆ: Srbiji su bili privremeno priznali neutralnost zbog svježe traume bombardovanja osiromašenim uranijumom. Srpskoj nisu, jer je to trajalo kraće.  Onda su Vučiću rekli da ako hoće u EU onda mora svoju spoljnu politiku da prilagodi politici Brisela, a to znači morate se odreći prijateljstva i saradnje sa Rusijom. Zatim su rekli - treba da osudite rusku specijalnu operaciju u Ukrajini. Najzad su rekli - morate da uvedete sankcije Rusiji inače ćemo vas tretirati isto kao i njih. Elem, ako vi nećete Rusima, onda ćemo mi vama. Neutralnost BiH kao cjeline čuva Dodik blokirajući Komšića i Džaferovića. Ovoj dvojici se pridružila živopisna Bisera Turković i sa legitimitetom na jedva  25 odsto teritorije, pa skupa lažu po svijetu da predstavljaju 100 odsto BiH. Od toga se onda zvanično ogradi Dodik koji predstavlja 49 odsto i uz podršku Herceg-Bosne dodatnih  25 odsto, čak čitavih 75 odsto. Na kraju se Bošnjaci još i ljute kada se kaže da je BiH nedovršena, neuspjela, podijeljena, nemoguća. A ako biste im rekli da je dovršena, uspjela i jedinstvena opet bi se naljutili jer bi shvatili da se sprdate. Ako Srpska bude vraćala nadležnosti BiH jedino i može da bude neutralna, a to opet zavisi od jedinstva naroda, poslanika u parlamentu te hrabrog i odlučnog vođstva.

Tetošenje vozača

GLAS: Odlazite u Sarajevo svih poslijeratnih godina. Kako to tamo izgleda?

KECMANOVIĆ: Sjećam se jednog događaja iz Sarajeva ubrzo poslije rata. Ručam sa prijateljem u luksuznom restoranu na Marindvoru. Ulazi gradonačelnik sa svojim društvom, poslije predsjednik Rijaseta sa svojima, a niko od konobara i ne haje. Mislim valjda zato što su im stalni gosti. A onda ulazi meni nepoznat čovjek i svi se saletiše oko njega. Pitam prijatelja: “Ko je sad ovaj?”. Veli: “Vozač u Američkoj ambasadi. On sređuje vize i tako to ...”. Vjerovao sam da će se to kasnije promijeniti, da će se predstavnici tri naroda dogovarati, a stranci otići kako piše u Dejtonskom sporazumu. Stranci međutim sabotiraju direktne komšijske dogovore da bi imali argument da vječito ostanu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.