Mahmut Švraka: Počinje kontrola rada tužilaca

Nastojaćemo da češće obilazimo tužilaštva i kontrolišemo rad tužilaca. Nastojaćemo da poboljšamo kontrolu, kojom do sada nismo najzadovoljniji. Kada je u pitanju rad tužilaca, smatram da je neophodno stvoriti princip odgovornosti kroz sistem plata.

Rekao je to u intervjuu za “Glas Srpske” glavni republički tužilac RS Mahmut Švraka.

* GLAS: Da li je započeta reorganizacija tužilaštva u skladu sa zahtjevima Evropske unije i šta ona predviđa?

ŠVRAKA: Unutrašnja organizacija tužilaštva je stari zadatak i već smo uradili pravilnik o unutrašnjoj organizaciji. On će biti za nekoliko dana gotov i nadam se da će dobiti saglasnost Visokog sudskog i tužilačkog savjeta BiH. Dio pravilnika regulisaće rad u predmetima ratnih zločina. Trenutno radimo pregled tih predmeta. Locirali smo sve probleme i ovih dana biće proslijeđen izvještaj ka Savjetu tužilaca i Evropskoj uniji. Pravilnik predviđa stručne savjetnike za maloljetnike i osnivanje posebnih odjeljenja za rad s maloljetnicima koji su počinioci krivičnog djela, u kojima će biti i psiholog i psihijatar. Drugi dio se odnosi na pomoć svjedocima. Tužilaštvo BiH ima Odjeljenje za pomoć i zaštitu svjedoka u krivičnim postupcima, a kod nas to nije bio slučaj zbog nedostatka novca. U budućnosti nas čeka i veliki posao kada je u pitanju reforma pravosuđa u skladu sa strukturalnim dijalogom sa EU i evropskim standardima. To se, prije svega, odnosi na Ustavni sud BiH, koji radi neke poslove koje ne bi trebalo da radi. Ustavni sud BiH donosi odluke koje po meritumu pripadaju vrhovnim sudovima entiteta. Ustavni sud treba da razmatra usklađenost zakona s Ustavom. Pored definisanja nadležnosti Ustavnog suda BiH, neophodno je izvršiti razgraničenje nadležnosti Tužilaštva i Suda BiH i tužilaštava i sudova u entitetima.

* GLAS: Kako ocjenjujete dosadašnji rad Republičkog tužilaštva i okružnih tužilaštava i borbu protiv organizovanog i najtežih oblika kriminala?

ŠVRAKA: Stvorili smo novu praksu i uveli kontrolu rada tužilaštava. Nastojaćemo da češće obilazimo tužilaštva i kontrolišemo rad tužilaca, posebno u predmetima koji su privukli veliku pažnju javnosti. Nastojaćemo da poboljšamo kontrolu kojom do sada nismo najzadovoljniji. Kada je u pitanju rad tužilaca, smatram da je neophodno stvoriti princip odgovornosti kroz sistem plata. Pristalica sam toga da se napravi gradacija, odnosno da tužilac koji radi bolje i više i dobije više i obrnuto. Mora se napraviti zakonski osnov da se može dobar rad nagraditi i napraviti razlika između rada i nerada. Osim toga, nastojaćemo da u okružnim tužilaštvima napravimo podjelu posla, odnosno da dio tužilaca zastupa optužnice pored osnovnim, a dio pred okružnim sudovima.

* GLAS: Koji su najveći problemi sa kojima se u radu susreću tužilaštva u RS i šta treba učiniti da ona budu efikasnija i ostvare bolje rezultate?

ŠVRAKA: Najveći problem je nedostatak novca, zbog čega su neplaćeni računi za pojedina vještačenja. Tužilaštvo ne može završiti predmet bez vještačenja. Imamo mnogo područnih kancelarija i nedostatak novca ograničava rad tužilaštva. Pokušaćemo da troškove koji tokom krivičnih postupaka nastaju radom državnih organa plate optuženi. Neshvatljivo je da neko počini krivično djelo i košta državu više od 10.000 maraka, a plati samo paušal od 150 KM. Tu se može intervenisati i za to nije neophodna izmjena zakona. U Njemačkoj se optuženi više boji troškova krivičnog postupka nego kazne, jer se kod njih optuženom u troškove postupka obračunava rad policije, vještaka i tužilaštava.

* GLAS: U javnosti se često čuju ocjene da su tužilaštva najodgovornija za rasprostranjeni kriminal?

ŠVRAKA: Ne može tužilac koji saslušava osumnjičene i optužene, podiže optužnice i da otkriva počinioce krivičnog djela. Ipak, moram istaći da je saradnja s policijom dobra.

* GLAS: Tužilaštvima se zamjera i često odbacivanje policijskih izvještaja zbog nedostatka dokaza?

ŠVRAKA: Morate pitati sudove zašto neki predmeti nisu završili osuđujućim presudama. Privredni kriminal je posebna vrsta kriminala i njemu se mora posvetiti veća pažnja. Trebalo bi i u sudovima organizovati posebna odjeljenja za privredni kriminal.

* GLAS: Koliko je od početka godine procesuirano slučajeva najtežih oblika kriminala?

ŠVRAKA: Ne pratimo strukturu predmeta na taj način.

* GLAS: Ima li korupcije među tužiocima?

ŠVRAKA: Od početka mog rada kao glavnog tužioca nije procesuiran nijedan tužilac za korupciju. Neću reći da toga nema, ali postoje određene prijave koje nisu korektne. U Okružnom tužilaštvu Banjaluka ima prijava protiv tužioca koji je vodio istragu zbog paljevine u Osnovnom sudu Banjaluka. Dosadašnja istraga nije pokazala da je tužilac zloupotrijebio položaj i pribavio sebi nezakonitu korist. Postoje i priče pojedinih ljudi i advokata kako oni daju novac tužiocu ili sudiji za određeni predmet. Moguće je da neko na taj način uzima sebi novac, pravdajući se da ga daje sudiji i tužiocu. Suviše je to skupo da vas neko kupi za ozbiljno krivično djelo.

* GLAS: Može li ustupanje predmeta za ratne zločine iz Tužilaštva BiH na niže nivoe doprinijeti efikasnijem rješavanju?

ŠVRAKA: Ovih dana je iz Tužilaštva BiH dostavljeno desetak predmeta ratnih zločina nižim tužilaštvima. To će im stvoriti dodatne poteškoće jer nema dovoljno tužilaca za ratne zločine. U Banjaluci imamo jednog tužioca za ratne zločine, a tužilaštvo ima 145 predmeta. 

Imovina

* GLAS: U koliko slučajeva su tužilaštva u RS predložila blokiranje imovine stečene krivičnim djelom?

ŠVRAKA: Do sada je to predloženo u desetak predmeta i donesene su odluke kojima je zabranjeno raspolaganje imovinom velike vrijednosti. To nije trajna blokada, već privremena mjera koja zavisi od završetka krivičnog postupka. Do sada nije bilo trajnog oduzimanja nekretnina.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.