Lažna dokumenta izdale strukture u Bosni

Beograd, Banjaluka - Tužilac za ratne zločine Republike Srbije Vladimir Vukčević rekao da je Radovan Karadžić očigledno lažni identitet dobio u vrijeme kada su njegovi stranački prijatelji bili na vlasti u Republici Srpskoj, dok je istovremeno u Srbiji za njega bio povoljan politički ambijent.

On je za beogradsku štampu rekao da su Karadžiću lažna dokumenta vjerovatno izdale "strukture u Bosni".  

Vukčević je istakao da "neće oklevati da primeni Zakon o jatacima" i da će pred zakonom odgovarati svi oni koji su Karadžiću pomagali u skrivanju.

On je kazao da je veoma mali broj ljudi znao da je Dabić, u stvari, Karadžić i naveo da će ljudi koji su mu pomagali odgovarati.

- Očigledno je da je paralelni život počeo da živi mnogo ranije. Veoma mali broj ljudi znao je pravi identitet Dragana Dabića - rekao je Vukčević.

- Priznajem da je njegova promena identiteta bila fascinantna. Karadžić je živeo novi paralelni život. Time je i uspeh službi koje su nadležne da ga lociraju bio veći. Kada sam dobio tu informaciju, počela je i priprema akcije hapšenja, čiji je prioritet bio da nema ljudskih žrtava -  rekao je on.

Vukčević je rekao da Karadžić nije uhapšen u petak i da je riječ o spekulaciji.

On je naveo da se intenzivno traga za svim haškim bjeguncima, kao i da su sve akcije hapšenja povezane i da je "svaka uspešno završena akcija put ka sledećoj".

Predsjednik Nacionalnog savjeta Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić rekao je da čovjek pod imenom Dragan Dabić živi u Rumi i posjeduje ličnu kartu sa podacima identičnim onima u ličnoj karti pronađenoj kod Radovana Karadžića.

Ljajić je rekao da je isprava izdata 20. aprila 1999. godine u Rumi, te da je pravi Dragan Dabić rođen u Han Pijesku.

- Utvrdili smo da su svi podaci u ličnoj karti građanina Dragana Dabića, počev od matičnog i serijskog broja do datuma izdavanja, identični kao u ličnoj karti koju je koristio Karadžić.  Te se dve lične karte razlikuju samo u fotografiji - rekao je Ljajić. 

On je dodao da će se vještačenjem lične karte i obrazaca na osnovu kojih je izdata ustanoviti da li je "u pitanju falsifikat ili je u policiji u Rumi izdat falsifikat".

I zaista Dragan Dabić iz Rume penzionisani je zemljoradnik i samo tri godine stariji je od Radovana Karadžića. Fizički uopšte ne liče.

Identitet iza koga se krio najtraženiji haški optuženik i dalje ostavlja mnoga pitanja otvorena. Postoje indicije da je izvjesni Dragan Dabić umro 1993. godine u Sarajevu.

Brat ubijenog Dragana Dabića, koji je ubijen iz snajpera, Mladen Dabić, kaže da je zapanjen saznanjima o lažnom identitetu Radovana Karadžića.

- Zapanjujuće! Zaista strašno. Poginuo je 1993. godine odlazeći po humanitarnu pomoć. Pretrčavao je na Trgu heroja i tu ga je pogodio snajper - kazao je on.  

Odbor za bezbjednost Skupštine Vojvodine najavljuje da će zahtijevati od državnih organa detalje o hapšenju i kako su nabavili dokumenta u tamošnjim policijskim stanicama.

Načelnik policijske uprave Sremska Mitrovica Zoran Smajić, u čijoj nadležnosti je i policijska ispostava u Rumi, izjavio je da nema nikakve informacije sa eventualnim izdavanjem falsifikovane lične karte u Rumi.  

Da bi neko u Srbiji dobio ličnu kartu neophodno je da bude državljanin Srbije, što Karadžić nije bio.

MUP RS nema Dabića u bazi

BANjA LUKA - Načelnik Uprave kriminalističke policije Republike Srpske Gojko Vasić kaže da MUP nije dobio nikakav službeni zahtjev u vezi sa provjerom podataka putnih isprava koje je koristio Karadžić na ime Dragana Dabića.

- Mi smo uvidom u CIPS-ovu bazu podataka (nova zajednička baza podataka) ustanovili da ne postoje podaci o Draganu Dabiću starosnog doba od 1940. do 1955, godine, dok smo u staroj bazi podataka ličnih karata našli da je bio na području Banje Luke Dragan Dabić, koji više nije živ - rekao je Vasić.

On je rekao da MUP RS ne raspolaže drugim podacima i ne isključuje mogućnost da je ta putna isprava, koju je koristio Karadžić, falsifikovana negdje u RS.

Tužilaštvo mijenja optužnicu

BEOGRAD - Tužilaštvo Haškog tribunala provjerava da li optužnica protiv Radovana Karadžića iz 2000. godine treba da se usklađuje ili mijenja.

Portparol Tužilaštva Olga Kavran kazala je da optužnica sadrži 11 tačaka, te da se provjerava jer su u međuvremenu odražana mnoga suđenja, pa Tužilaštvo traži eventualne nove dokaze koji su na tim suđenjima prezentovani.

Ona dodaje da, ukoliko se bude procijenilo da treba da se predloži izmjena optužnice, "optužnica će ponovo ići sudijama na potvrdu".  

Kavranova je kazala da očekuje da će Karadžić biti u Hagu najkasnije do kraja sljedeće sedmice.

Karadžić će, nakon dolaska u Hag i saslušanja, imati 30 dana da se izjasni o optužnici. U slučaju da odbije, sudije će automatski prihvatiti izjavu da nije kriv povodom optužbi za koje se tereti.

Haški tribunal je 25. jula 1995. godine podigao prvu optužnicu protiv njega.

Naredna, druga optužnica, koja se odnosila na zločine u Srebrenici, podignuta je 16. novembra 1995. i imala je 20 tačaka, od kojih ga je jedna teretila za genocid, a devet za zločine protiv čovječnosti.

Haški tribunal je 14. oktobra 2002. otpečatio izmijenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Karadžića, a ona je objedinjavala prethodne dvije i razdvojena je od optužnice protiv Ratka Mladića.

Branilac Radovana Karadžića, Svetozar Vujačić, rekao je da će Karadžiću u odbrani pred Tribunalom pomagati dva tima iz Srbije - stručni i pravni.

On je, u izjavi novinarima pred Specijalnim sudom, precizirao da će se u stručnom timu nalaziti profesor Pravnog fakulteta Kosta Čavoški, Smilja Avramov i Milivoje Bata Ivanišević.

Vujačić je naveo da će predložiti da u pravnom timu, pored njega, budu advokati Toma Fila i Goran Petronijević i ponovio da će se Karadžić pred Haškim sudom braniti sam.

Portparolka Haškog tužilaštva Olga Kavran je najavila da zbog složenosti optužnice sud neće dozvoliti da se Karadžić sam brani, već da će mu biti dodijeljen branilac po službenoj dužnosti.

Profesor prava i član tima odbrane Karadžića, Kosta Čavoški, rekao je da Haški tribunal nema nikakvih razloga da Karadžiću ospori pravo da se sam brani.

- Nije na sudu da procenjuje interes optuženog. Radi se o strahu tužilaštva i suda da će ta odbrana biti uspješna.  Kad se čovek sam brani, on rizikuje da ne bude uspešan u svojoj odbrani, ali će barem biti zadovoljan, rekao je on. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.