Klokić: Glas Srpske sve snažniji u svijetu!

Naš cilj je oduvijek bio dijalog zasnovan na Dejtonskom sporazumu i ravnopravnosti i to smo ponavljali svim našim partnerima od Tel Aviva, preko Beograda i Budimpešte, pa sve do Vašingtona, kazao je u intervju "Glasu" ministar za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske Zlatan Klokić.

Naglasio je da je saradnja sa dijasporom jedan od prioriteta resora kojim vodi. 

- Naši ljudi širom svijeta najbolji su ambasadori Srpske, a kroz institucionalnu podršku, umrežavanje i zajedničke projekte jačamo ekonomske, kulturne i privredne veze. Cilj nam je da dijaspora bude snažan partner u razvoju i promociji Republike Srpske - poručio je Klokić, sa kojim smo razgovarali i o uspostavljanju sve jače saradnje sa investitorima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), povratku naših građana iz dijaspore, kao i radu predstavništava Republike Srpske u inostranstvu.

GLAS: U planu je osnivanje Fonda za pomoć projektima koji se realizuju uz podršku Evropske unije. Šta to konkretno znači?

KLOKIĆ: Republika Srpska trebala bi da dobije fond čija će nadležnost biti fokusirana na podršku pisanja projekata koje finansira Evropska unija. U princpipu biće formiran novi resor u okviru ministarstva koji će biti zadužen za podršku pisanja projekata. Ideja o osnivanju fonda proistekla je iz vrlo praktične potrebe - da našim institucijama, opštinama i ustanovama olakšamo učešće u projektima koje finansira Evropska unija. Često imamo dobre projekte, ali nedostaje taj početni novac za pokretanje aktivnosti. Fond će služiti za predfinansiranje projekata. To znači da ćemo pomoći korisnicima da projekat krene na vrijeme, a da se sredstva kasnije vraćaju kada stignu iz EU. Važno nam je da što manje dobrih ideja propadne zbog administracije i početnih troškova, i da Republika Srpska što bolje iskoristi sredstva koja su nam na raspolaganju. Fond će biti finansiran od strane našeg budžeta, a ideja nam je da to bude jedna vrsta revolving fonda, odnosno da sami aplikanti vrate određena sredstva kao neki vid garancije koji su imali, a kako bi budžet za te namjene proširivali iz godine u godinu za ovaj vid podrške.

GLAS: Imali smo nedavno posjetu investitora iz UAE Republici Srpskoj. Šta je sve tom prilikom dogovoreno i u kojim oblastima možemo da očekujemo saradnju?

KLOKIĆ: Vlasnik kompanije "Al Matija Investment group" iz Dubaija Džuma Madani boravio je četiri dana u Banjaluci i mi smo mu, kao investitoru koji je jedan od najvećih u UAE, prezentovali sve što Republika može da ponudi kao zemlja u koju itekako može da se investira. Sljedeći korak je organizovanje poslovnog foruma između Republike Srpske i UAE u Banjaluci. To bi trebalo da se organizuje tokom godine, a plan je da tog dana u Banjaluku dovedemo nekoliko kompanija iz Dubaija i Emirata. To će biti i prilika da neko iz kraljevske porodice, a kojoj je blizak sam Madani, posjeti najveći grad u Srpskoj. Na forumu ćemo predstaviti projekte iz oblasti infrastrukture, poljoprivrede, energetike i turizma, za koje su investitori iz Emirata već iskazali interesovanje. Sa kompanijom "Al Matija Investment" potpisali smo u junu prošle godine Memorandum o razumijevanju. To je urađeno tokom poslovnog foruma u Dubaiju, koji je organizovala ova kompanija uz podršku Vlade Dubaija, na kojem je Republika Srpska bila počasni gost. 

GLAS: Kakva je saradnja Srpske sa dijasporom? 

KLOKIĆ: Saradnja sa dijasporom je jedan od naših prioriteta. Naši ljudi širom svijeta najbolji su ambasadori Srpske, a kroz institucionalnu podršku, umrežavanje i zajedničke projekte jačamo ekonomske, kulturne i privredne veze. Cilj nam je da dijaspora bude snažan partner u razvoju i promociji Republike Srpske. Usvojili smo i strateški dokument koji se bavi ovom temom, a koji je prvi ozbiljan okvir kojim Republika Srpska kaže - dijaspora nam je važna i želimo da saradnja bude stvarna, a ne samo deklarativna. To je plan za narednih sedam godina koji nam pokazuje kako da se bolje povežemo sa našim ljudima u svijetu. 

GLAS: Šta nam pokazuju podaci o povratku?

KLOKIĆ: Brojke pokazuju i da je više od 250 novoupisane djece u škole u Srpskoj, a koji su pohađali škole van Republike. Tako da govorimo o broju od oko 750 do 1.000 ljudi koji su se vratili iz inostrastva, ali taj broj je sigurno i veći. Pokrenuli smo i podkast koji vodi naša proslavljena olimpijka Saša Čađo i to na temu pozitivnih priča ljudi koji su se vratili u Republiku Srpsku.

GLAS: U javnosti se spominje i uspostavljanje kontakt tačke za povratak u Srpsku. O čemu se tu tačno radi? 

KLOKIĆ: Duži period radimo na ideji da uspostavimo jedinstvenu tačku koja će biti na raspolaganju ne samo mladima i studentima, već cjelokupnoj dijaspori. Mjesto gdje će ljudi moći da dobiju jasne i pouzdane informacije o svojim pravima, procedurama, ali i konkretnu podršku ako razmišljaju o povratku u Republiku Srpsku. Krajem prošle godine organizovali smo konferenciju "Nazad u Srpsku" koja se upravo bavila tom temom i predstavlja svojevrsni početak, odnosno "kick off" programa Nazad u Srpsku - Back to Srpska. Taj program radimo po uzoru na "Tačku povratka", i uz njihovu direktnu pomoć i ekspertizu, jer smatramo da je važno da učimo od onih koji već imaju iskustvo, kako bismo brže došli do rezultata i izbjegli početne prepreke. Važno je naglasiti da će ovo pitanje biti u samom fokusu rada Vlade i jedan od njenih prioritetnih zadataka. Cilj nam je da otklonimo administrativne, zakonske i proceduralne barijere i na taj način olakšamo povratak naših ljudi u Republiku. 

GLAS: I ove godine prisustvovali ste obilježavanju Dana Republike u inostranstvu. Kakve poruke su tom prilikom poslate? 

KLOKIĆ: Naš narod u inostranstvu kaže da čuvamo Republiku Srpsku i da se odupirimo svim pritiscima. Oni nose u srcima Republiku i njeguju njenu kulturu, istoriju i tradiciju. Poslata je poruka jedinstva, sabornosti. Početkom februara bili smo u Štutgartu, proteklog vikenda u Beogradu, a početkom marta bićemo u Beču. Važno da se Dan Republike obilježava svuda gdje ima Srba, jer je to način da se sačuva identitet, jezik, kultura i veza sa maticom. Naša dijaspora je snažan oslonac Republici. To su ljudi koji, iako žive daleko, nikada nisu zaboravili ko su i odakle dolaze. Zato je i važno što Dan Republike proslavljamo u inostranstvu - na taj način jačamo naše jedinstvo i šaljemo poruku da smo jedan narod, bez obzira na granice. 

GLAS: Koje su najznačajnije aktivnosti vezano za rad predstavništava Republike Srpske u inostranstvu? 

KLOKIĆ: Naša predstavništva rade na promociji Republike Srpske, njenih potencijala i mogućnosti za saradnju. Aktivnosti su brojne, od sastanaka sa investitorima do kulturnih i društvenih događaja, i zaista ih je teško sve nabrojati, ali neke od najvažnijih događaja koje su organizovali jeste i obilježavanje 30 godina od potpisivanja Dejtona, otvaranje "Kuće Republike Srpske" u Beču, te privredni forum u Štutgartu. Važno je da rezultati ne izostaju i da se glas Srpske sve snažnije čuje u svijetu. 

GLAS: Dva najmlađa predstavništva koja su osnovana su u Francuskoj i Kini. Kako oni funkcionišu? 

KLOKIĆ: Predstavništvo Republike Srpske u Kini još nije zaživjelo, ali predstavništvo u Francuskoj je aktivno od kraja prošle godine. Bojana Kondić Panić koja je imenovana za šefa tog predstavništva i organizovala je i proslavu Dana Republike u Parizu. Plan je da u naredna, dva do tri mjeseca Republika Srpska učestvuje na sajmu privrede, koji je jedan od najznačajnijih sajmova u Francuskoj. Biće prilike i da se promovišu dokumentarni filimovi našeg proslavljenog režisera Denisa Bojića. 

GLAS: Koliko je diplomatska ofanziva predstavnika Srpske uticala na bolje pozicioniranje Republike na globalnom planu?

KLOKIĆ: Nedavne posjete delegacije Republike Srpske predstavljaju uspješnu diplomatsku ofanzivu i jasan pokazatelj da Srpska ima svoj međunarodni glas. Ove aktivnosti, naročiti sastanci koje smo imali u Americi, za Republiku otvaraju nova vrata na globalnoj sceni i omogućavaju direktnu komunikaciju sa državama koje igraju ključnu ulogu u međunarodnoj politici. Važno je da se pitanja koja se tiču ustavne pozicije Republike Srpske internacionalizuju i otvore na mjestima gdje se donose ključne odluke, gdje razgovaraju veliki i ozbiljni igrači. Naš cilj je oduvijek bio dijalog zasnovan na Dejtonskom sporazumu i ravnopravnosti – i to smo ponavljali svim našim partnerima - od Tel Aviva, preko Beograda i Budimpešte, pa sve do Vašingtona.

CIVILNI SEKTOR 

GLAS: U okviru vašeg resora pokrenuti su i projekti i saradnja sa organizacijama civilnog društva? Na čemu je tačno fokus?

KLOKIĆ: Saradnja sa civilnim sektorom nam je važna, posebno u kontekstu procesa evropskih integracija. Ministarstvo tu saradnju ostvaruje i samostalno, ali i kroz zajedničko učešće u projektima koje finansira Evropska unija, poput projekta EU4PAR. U proteklom periodu radili smo sa brojnim organizacijama civilnog društva, od omladinskih savjeta i udruženja mladih, do organizacija koje se bave socijalnim, obrazovnim i inkluzivnim pitanjima širom Republike Srpske. Posebno bih istakao da, još od 2013. godine, realizujemo program prakse za studente Filološkog fakulteta Univerziteta u Banjaluci. Kroz taj program prošlo je više od stotinu studenata, koji stiču praktična znanja kroz rad na prevođenju i obradi dokumenata iz oblasti evropskih integracija i međunarodne saradnje. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.