Gergelj Barat Gabor za "Glas": Orbanova pobjeda biće veliki šamar Briselu

U Mađarskoj se 12. aprila održavaju parlamentarni izbori koji su po mnogo čemu istorijski - ne samo za budućnost ove zemlje, već i čitavog regiona, pa i same Evropske unije.

Fakti

• Gergelj Barat Gabor: Fides i premijer Viktor Orban nastoje očuvati političku poziciju i suverenitet Mađarske u kontekstu pritisaka Kijeva i Brisela
• Opozicija, predvođena Peterom Mađarom, ima bliske odnose sa Briselom i nastoji oslabiti Fidesovu vlast
• Ankete pokazuju kontradiktorne rezultate, ali Orban uživa većinsku podršku birača i mađarske dijaspore u Vojvodini
• Fidesova politika podržava nacionalne zajednice van Mađarske i ističe obrazovanje, kulturu i ekonomsku podršku za dijasporu
• Orban je veliki suverenista, koji se suprotstavlja globalističkim i liberalnim snagama u Evropi
• Međunarodna podrška iz Vašingtona, Moskve i Pekinga jača Orbanovu poziciju i utiče na izborni ishod
• Izbori u Mađarskoj se vide kao signal za druge suverenističke zemlje u regionu i šire, uključujući Srbiju i Republiku Srpsku

U najvećem fokusu je da li će vladajuća stranka Fides, koju predvodi premijer Viktor Orban, a koja se zalaže za mir u Ukrajini i suverenitet, uspjeti da sačuva sadašnje pozicije. Koliko su ovi izbori značajni može se vidjeti i iz upletenosti Kijeva, ali i Brisela, dvije adrese koje favorizuju opoziciju koju predvodi Peter Mađar.

U tim političkim igrama, a kako bi se do aprila oslabila Fidesova politička pozicija, prekinut je čak i dotok nafte preko naftovoda „Družba“. I u Kijevu i Briselu ne kriju da im je želja da sa vlasti skinu Orbana i njegovu partiju i na vlast dovedu opoziciju i njenog lidera  Petera Mađara.

Kaže ovo u intervjuu za „Glas Srpske“ istoričar i politički analitičar iz Subotice Gergelj Barat Gabor, komentarišući predstojeće izbore u Mađarskoj i igre koje se vode iza kulisa, a koji su postali top-tema na evropskom kontinentu, jer se radi o jednoj svojevrsnoj borbi suverenista i liberala, a koja bi po mnogo čemu mogla oblikovati kako budućnost Evropske unije, tako i Balkana.

U nastavku ovog razgovora Gabor se osvrnuo i na to šta bi nova Orbanova pobjeda značila za Srbiju i Republiku Srpsku, zašto mađarski premijer smeta određenim evropskim centrima moći, ali i kakve su njegove prognoze kada su u pitanju rezultati ovog svojevrsnog referenduma koji se održavaju u ovoj državi.

GLAS: Kakvo je trenutno raspoloženje među građanima i kakav ishod očekujete? Ankete koje se objavljuju o raspoloženju biračkog tijela dosta su kontradiktorne.

GABOR: Što se tiče agencija koje se bave istraživanjem javnog mnjenja, postoje dvije grupe. Jedna favorizuje opoziciju i objavljuje podatke koje joj odgovaraju, pokušavajući da preoblikuje javno mnjenje i stvori utisak da Peter Mađar ipak može pobediti. Oni objavljuju da opoziciona stranka Tisa ubjedljivo vodi ispred Fidesa. Ali smatram da su ti podaci besmisleni te da ne otkrivaju, zapravo zamagljuju stvarno stanje.

Mislim da Fides i dalje uživa ogromnu podršku građana, te da ima prednost od oko pet odsto ispred opozicione Tise. Kada se analiziraju svi podaci i sagleda stanje unutar samog mađarskog društva, verujem da će Orban ponovo pobediti. Da li će ona biti ubedljiva ili ne, to je već drugo pitanje. Podsetio bih da Mađarska ima kombinovani izborni sistem, te je teško proceniti ko će koliko imati poslaničkih mesta. Njih je ukupno 199, od čega se 106 bira po takozvanom većinskom sistemu.

GLAS: Da li vojvođanski Mađari imaju pravo glasa na ovim izborima?

GABOR: Pravo glasa imaju svi koji imaju dvojno državljanstvo i u pitanju je oko 60 hiljada ljudi. I oni su do sada pružali ogromnu podršku Orbanu. Taj procenat se kretao oko 95 odsto.

GLAS: Zašto je mađarskoj zajednici toliko važna pobjeda Fidesa?

GABOR: Otkada je Viktor Orban na vlasti, a to je od 2010. godine, on dosljedno sprovodi nacionalnu politiku, podržavajući sve mađarske zajednice koje se nalaze van matice. Ne samo u Srbiji, već i u Rumuniji, Slovačkoj, Hrvatskoj i Sloveniji. Smatram da je to od velikog značaja, pogotovo jer se ta podrška odnosi na obrazovanje i očuvanje kulture.

Naravno, tu je i ekonomski aspekt. Od 2015. godine imamo jednu organizaciju, odnosno fondaciju preko koje vojvođanski Mađari mogu da konkurišu za dobijanje novčanih sredstava za otvaranje preduzeća, kupovinu poljoprivredne mehanizacije ili stambenog prostora za mlade bračne parove.

Takođe je važno napomenuti i da je u vreme Orbanove vladavine došlo do izgradnje više nego prijateljskih odnosa između Mađarske i Srbije, ali i Republike Srpske. I ti odnosi, istorijski gledano, nikad nisu bili bolji. Stoga smatram da je iz ovog ugla gledano važno da Orban i Fides ostanu na vlasti, kako bi se moglo nastaviti sa daljom nadogradnjom ovih odnosa, kako na političkom, ekonomskom, tako i kulturnom planu.

GLAS: Pomenuli ste pritiske koji dolaze spolja. Zbog čega je Orban toliki trn u oku Brisela i Kijeva, odnosno da li se može reći da su ovi izbori svojevrsna borba između politike suvereniteta i onoga što neki nazivaju „briselskim jarmom“?

GABOR: Apsolutno. Orban je veliki suverenista i patriota, koji želi da napravi društvo koje počiva na porodičnim vrednostima. I jedna takva politika smeta onima koji svet doživljavaju drugačije, takozvanim globalistima i liberalima. Pobjeda Fidesa i Orbana stoga će biti veliki šamar tim snagama, te će sigurno dodatno učvrstiti položaj evropskih suverenista da odlučnije nastupaju.

GLAS: S druge strane, premijer Viktor Orban uživa veliko poštovanje u Vašingtonu i Moskvi, ali i Pekingu. Koliko ta međunarodna pozicija može biti značajna u izbornom kontekstu?

GABOR: Jako, jer ona dolazi od strane tri najmoćnije države sveta. Ta podrška otkriva koliko je premijer Viktor Orban veliki državnik. On je u prvi plan stavio interese Mađara, a ne raznih evropskih elita. A da bi to i ostvario, neophodna mu je podrška i sa ove tri adrese. Verujem da to građani vide i cene.

GLAS: Mađarsku opoziciju predvodi Peter Mađar, nekadašnji član Fidesa. Kakvu politiku on danas zastupa i u čemu se suštinski razlikuje od one koju vodi aktuelna vlast?

GABOR: On se na političkoj sceni pojavio prije dve godine, izlazeći na izbore za Evropski parlament, a na kojima su osvojili drugo mesto. Ono što je karakteristično za njega i stranku Tisa jeste da ima bliske odnose sa briselskom administracijom i politikom koja se vodi iz ovog evropskog centra moći, a koja je vrlo često u suprotnosti sa interesima mađarske države.

Verovatno i zbog toga Peter Mađar izbegava sva škakljiva pitanja, pa i ona da prokomentariše obustavljanje isporuka nafte preko „Družbe“. I iz ovoga se vidi da su oni na strani Brisela i Kijeva. To se, uostalom, vidi i iz kritika pronatalitetnih politika u Mađarskoj, ali i onih vezanih za pitanje migranata.

Retorika opozicije ista je onoj koja se svakodnevno može čuti u Briselu. Ako bi Mađar kojim slučajem pobedio na aprilskim izborima, jasno je u kom bi pravcu išla dalja mađarska politika, koja bi se sigurno drastično odmakla od dosadašnje suverenističke i prešla u jednu briselsku, podaničku. Mađarska bi u tom slučaju imala marionetsku vladu, koja bi instrukcije dobijala iz Brisela.

GLAS: Može li eventualna promjena vlasti u Mađarskoj dovesti do promjene politike nacionalnog jedinstva i podrške dijaspori?

GABOR: Teško je odgovoriti na to pitanje, iako unutar partije Tisa, koju predvodi Mađar, postoje političke snage koje se otvoreno protive svemu što aktuelne vlasti rade, a pogotovo na nacionalnom polju. Dakle, do promena bi moglo doći. Naravno, mislim na one negativne. Ali u kom obimu bi one bile, teško je reći. Verujem da su birači, obični ljudi, svjsni tih potencijalnih problema i opasnosti, te da će svoj glas opet dati Fidesu i Orbanu.

GLAS: Zapadne elite koje žele da promijene vlast u Mađarskoj sigurno neće sjediti skrštenih ruku. Da li je moguć scenario koji smo mogli vidjeti u Gruziji, Moldaviji i Rumuniji?

GABOR: Mislim da će to zavisiti od izbornih rezultata. Ako oni budu tesni, onda je moguće da te elite pokrenu tako nešto, te da u sve to uvuku opoziciju. Uveren sam da je aktuelna mađarska vlada spremna i na takve izazove i nasilne pokušaje rušenja vlasti, ali i da obični ljudi neće nasesti na tu pričlu i opasnu igru, koju smo mogli videti u pojedinim zemljama. Nažalost, tako nešto im je pošlo za rukom u Moldaviji.

GLAS: Koliko je politika koju vodi Viktor Orban ohrabrujuća i važna za Republiku Srpsku, posebno u dijelu koji se odnosi na poštovanje ustavnih nadležnosti i dejtonske strukture BiH?

GABOR: Cilj aktuelne mađarske vlade, ali i ono za šta se ona dosledno zalaže, jeste mir i stabilnost u regionu. Ako toga ima, biće i prosperiteta i ekonomskog napretka. Naravno, sve se to odnosi i na Republiku Srpsku, koja pokušava očuvati Dejtonski mirovni sporazum, odnosno vratiti se na izvorni, kako bi očuvala svoj položaj unutar BiH.

Banjaluka insistira na tome, dok sa druge strane imamo političke snage koje na sve načine pokušavaju obesmisliti i derogirati ovaj međunarodni sporazum. Takva politika ugrožava mir, a premijer Orban je svestan tih opasnosti te je i to jedan od razloga što pruža podršku Republici Srpskoj i politici koju ona vodi, što podrazumijeva dosledno poštovanje svih međunarodnih ugovora.

Bonska ovlašćenja ne mogu nikuda odvesti BiH. Da zaključim, baš kao i Mađarska, i Republika Srpska pokušava da vodi jednu suverenističku politiku koja je mnogima trn u oku. Zato je bitno da se suverenisti okupe i podržavaju jedni druge u kriznim vremenima.

GLAS: Da li bi eventualno nova pobjeda Fidesa bila poruka, odnosno dobar signal i drugim suverenistima da istraju u svojim namjerama i politikama?

GABOR: Naravno. Zato sam i rekao da su ovi izbori istorijski. Bio bi to dobar signal, ali i pokazatelj da suverenistička politika može pobediti i pored svih ogromnih političkih i ekonomskih pritisaka koji dolaze od strane globalista, a koji i dalje imaju ogromnu moć u svojim rukama.

Iako imaju ogroman novac na raspolaganju, nevladin sektor i medijsku mašineriju, na kraju ipak obični ljudi procenjuju i presuđuju. Oni su do sada znali da raspoznaju razne geopolitičke igre. Verujem da će i na ovim izborima biti tako. Biće to veliki šamar tim globalističkim i liberalnim snagama, koje ne shvataju da je u toku stvaranje jednog novog sveta, daleko pravednijeg.

GLAS: Koje zemlje bi se mogle u budućnosti prikloniti tom bloku koji čine Mađarska, Slovačka, Srbija i Republika Srpska?

GABOR: Mislim da takve intencije postoje unutar Poljske. Pre par godina globalističke snage uspele su da se vrate na vlast u ovoj zemlji, ali novi vetrovi i trendovi ukazuju da bi se to moglo opet promeniti. Na predsedničkim izborima pobedio je čovek koji je klasični suverenista, od glave do pete. Verujem da bi do velikog preokreta moglo doći već naredne godine na parlamentarnim izborima.

I u Njemačkoj se mnogo toga dešava na političkoj sceni. Opozicioni AfD sve više jača, te je prema nekim procenama već stranka sa najvećom podrškom. U kom pravcu će Njemačka ići, videćemo već u septembru, kada se u nekoliko pokrajina održavaju izbori.

Šlag na torti mogli bi biti predsjednički izbori u Francuskoj 2027. godine. Globalističke snage rade sve kako bi usporile sve evidentniji politički uspon stranke Marin Le Pen. Smatram da se ovaj točak, koji je pokrenut unutar Evrope, ne može zaustaviti. Ljudima je dosta dosadašnje sulude politike i ratova.

Trojka

GLAS: Odnosi Mađarske i Srbije ocjenjuju se kao najbolji u modernoj istoriji. Šta je, po Vašem mišljenju, ključno doprinijelo tako snažnom povezivanju dvije države?

GABOR: Prvo i najvažnije jeste što je došlo do približavanja politika koje vode Orban i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Naravno, u svemu tome treba pomenuti i pokojnog Ištvana Pastora, nekadašnjeg predsednika Saveza vojvođanskih Mađara.

Ova trojka je uradila sve kako bi došlo do jednog istorijskog pomirenja dva naroda.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.