Evropa traži Dejton 2 i prenos nadležnosti

Brisel - Vrhovni sud i ministarstvo poljoprivrede na nivou BiH, jedinstven obrazovni sistem u cijeloj zemlji, te organizovanje međunarodne konferencije na kojoj bi se donio novi Ustav BiH, samo su neki od zahtjeva poslanika Evropskog parlamenta (EP) izraženi u amandmanima na nacrt rezolucije o napretku BiH u 2013. godini.

Predlagač rezolucije je poslanik i izvjestilac Evropskog parlamenta za BiH Doris Pak, a 116 amandmana pristiglih na nacrt rezolucije, u ponedjeljak će razmatrati Komitet za spoljne poslove EP.

Pakova je svojim amandmanom zatražila da se doda da je EU snažno posvećena "suverenoj i ujedinjenoj BiH".

Isto je amandmanom zatražila i Marija Kornelisen koja je pozvala i da se obustavi dalja podrška BiH od strane EU, ako prije izbora ne bude napretka u primjeni Evropske konvencije o ljudskim pravima. Pozvala je i na uspostavljanje ministarstva poljoprivrede na nivou BiH, kao i na usvajanje strategije suzbijanja diskriminacije na nivou BiH.

Zanimljivo je da je Kornelisenova tražila i da EP izrazi zadovoljstvo radom Parlamenta FBiH, te podrži napore Suda BiH da sprovede odluku "Maktouf-Damjanović". Ona je u jednom od amandmana navela i da su Nacionalni muzej, Umjetnička galerija, Istorijski muzej, Muzej književnosti i pozorišta i Filmski arhiv u Sarajevu "nacionalne institucije".

Karnelisenova je pozvala i na razvijanje jedinstvenih standarda i nastavnih programa za cijelu zemlju. Isto je zatražio i Jelko Kacin, istakavši da za to postoji hitna potreba.

Mnogo amandmana je podnijela i Emina Bozkurt koja je, kao i Karnelisenova i Kacin, pozvala na prenos nadležnosti u obrazovanju na nivo BiH. Bozkurtova je zatražila i da se u rezoluciju unese da je institucionalni sistem definisan Aneksom 4 Dejtonskog sporazuma složen i neefikasan i da ima negativan uticaj na BiH. Tražila je i da bude ukinuto pravo BiH na zastupljenost u Savjetu Evrope, kao i da se naglasi da su izgledi za članstvo u EU ponuđeni BiH kao "jedinstvenoj zemlji".

Bozkurtova je predložila da se u rezoluciji izrazi zabrinutost što je RS u programiranju i sprovođenju finansijske pomoći EU zauzela institucionalni pristup kao formu "odbrane" ustavnih prava RS.

Ona je pozvala i na uspostavljanje vrhovnog suda BiH.

- Ponavlja se da ustavna reforma ostaje ključna za transformaciju BiH u efikasnu i potpuno funkcionalnu državu. Poziva se parlamentarni odbor da u tom pogledu iznese konkretne prijedloge - amandman je Bozkurtove.

I Bozkurtova pohvaljuje rad FBiH, i to Vlade, te poziva druge da je slijede.

Hrvatski poslanik Nikola Vuljanić traži da se Dejtonski mirovni sporazum mijenja.

- Dejtonski sporazum bio je od ključnog značaja za zaustavljanje rata u BiH, ali on treba da bude reformisan s ciljem stvaranja funkcionalne i demokratske države sa sposobnošću da preduzme neophodne reforme s ciljem unapređenja pristupanja zemlje EU - navodi se u njegovom amandmanu.

Sara Ludford i Jelko Kacin svojim amandmanom traže da se u rezoluciju stavi da se podstiču međunarodna zajednica, Evropski savjet, a posebno države članice, da pojačaju napore za podsticanje konsenzusa među političkim vođama u BiH za novi ustav koji bi utemeljio osnove funkcionalne institucionalne strukture u zemlji. Oni zagovaraju da se mora organizovati međunarodna konferencija koja uključuje sve relevantne učesnike s ciljem izrade nacrta ustava.

Hrvati

Poslanici Hrvatske u EP Zdravka Bušić, Ivana Maletić, Andrej Plenković, Davor Ivo Stier, Dubravka Šuica tražili su amandmanom da se snažno izrazi "razočaranost nedostatkom traženja zajedničkih ciljeva od strane lidera tri etničke zajednice u BiH". Hrvatski poslanici pozvali su i vlasti FBiH da razmotre potrebne ustavne reforme koje će obezbijediti funkcionalnost i uravnoteženu zastupljenost.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.