Episkop mitropolije australijsko-novozelandske Irinej: Gospod neka nastani mir u srcima našim

Republiku Srpsku vidim kao najdivniji plod naše žrtve i stradanja, kao Božji dar srpskom narodu koji je ostao veran i odan Gospodu i kad mu je bilo najteže, kao zalog naše budućnosti i najveću odgovornost koju naš naraštaj ima pred generacijama Srba koji dolaze za nama.

Rekao je to u intervjuu "Glasu Srpske" Njegovo preosveštenstvo episkop mitropolije australijsko-novozelandske Irinej.

Zahvaljujući velikom, a nenametljivom obrazovanju, izuzetnoj kulturi dijaloga, spontanosti, daru slušanja i poštovanja episkop Irinej danas je u svijetu jedan od najboljih predstavnika srpske Crkve.

Republici Srpskoj od sveg srca poželio je mir i stabilnost.

- Srpska već ima sve što joj treba; lepa je i bogata svojim potencijalima, ima divan i vredan narod, sada joj treba mira i stabilnosti da joj se ukaže prilika da zablista u svom punom sjaju. Živi i blagosloveni bili u sve dane do svršetka veka i neka je Božja milost u izobilju uvek sa svima vama - istakao je episkop Irinej.

* GLAS: Preosvešteni vladiko, rođenje Hristovo najveća je radost hrišćanske vjere, ali i najveća tajna i najveće čudo u istoriji svijeta. Koliko se osjeća radost praznika vjerujućeg naroda?

EPISKOP IRINEJ: Srpskom narodu je Božić uvek i svuda bio najradosniji praznik u godini. Mogli bismo dugo da analiziramo kako i zašto, no činjenica je da je tako. Naša vera nas uči, i to svi dobro znamo, da je Vaskrs najveći hrišćanski praznik, no vi ste lepo primetili da je Božić praznik kada se najviše oseća radost vernog naroda.

* GLAS: Koliko je Božić temelj svih drugih hrišćanskih praznika?

EPISKOP IRINEJ: Božić je dan kada je Bog sišao među ljude. Kada je Gospod Isus Hristos, Car Vaseljene, iz ljubavi prema čoveku ogrnuo se ljudskom prirodom, ušao u istoriju, u svet, i poživeo sa nama kao jedan od nas. Naš Bog je Ljubav, a Božić je upravo najlepši praznik te Ljubavi, jer nas podseća na dan u koji je Bog izvoleo da se kao novorođenče javi čovečanstvu koje stoji i postoji isključivo zahvaljujući njegovoj ljubavi.

* GLAS: U kakvoj atmosferi vjerujući narod dočekuje Božić na južnoj polulopti i koliko je povezan sa Srbima u ostalim dijelovima svijeta?

EPISKOP IRINEJ: Malo su specifične okolnosti na južnoj polulopti. Ovde nam Božić dolazi usred leta. Badnjaci su nam zeleni. Nije vreme za tešku hranu i vruće napitke, vatra nam nije baš neophodna da se ogrejemo... No, naš narod drži se svojih običaja i svoje vere. Ipak, na badnje veče palimo badnjak na tropskim temperaturama i na Božić kada na +30 probamo kuvanu rakiju i božićno pečenje, jer ti običaji su ipak naši. A povezani smo organski, sa svim Srbima svuda i u svakom dobu. Povezanost sa ostatkom našeg nacionalnog bića nije nam se mogla oduzeti ni pre nekoliko decenija kada je pismo do Australije putovalo i po nekoliko meseci, a kamoli sada u vreme savremenih komunikacionih tehnologija.

* GLAS: Hrišćansko biće obremenjeno je mnogobrojnim životnim stradanjima i raspećima, kako ga ispuniti radošću?

EPISKOP IRINEJ: Neophodno je naučiti da razlikujemo veselje i radost. Vrlo često previdimo ovu razliku pa time potresamo čitavo svoje biće i dodatno otežavamo život. Ako pustimo Gospoda u svoje srce, bez obzira na to kolikim stradanjima i raspećima nas ovaj svet optereti, Gospod će naš život ispuniti radošću. Ako vapimo samo za veseljem, nikada nećemo osetiti istinsku radost života. Jer je veselje, samo po sebi, dobro no prolazno, dok je radost večna.

* GLAS: Koliko pravoslavni Srbi jačaju u vjeri i da li je svaka njihova životna nada bila osmišljavana vjerom?

EPISKOP IRINEJ: Kažu Sveti Oci, kada čovek uspe pravilno da formuliše pitanje, već je dobio odgovor na ono što ga interesuje. Ključna reč u vašem pitanju je "pravoslavni". Svaki čovek čija je duša obasjana istinom pravoslavlja jača u veri i svaka njegova nada počiva u Gospodu, odnosno osmišljava se verom pravoslavnom. Tu Srbi nisu nikakav izuzetak i od drugih naroda. Jednako čemu imaju da se nadaju verni Srbi kao i Grci, Rusi, Francuzi ili Australijanci i jednako ničemu nemaju da se nadaju neverni Srbi kao i drugi neverni.

* GLAS: Da li Srbi dostojanstveno nose svoj krst i koliko se u svojim životnim nemalim tegobama ukrepljuju vitlejemskom radošću?

EPISKOP IRINEJ: Sveti vladika Nikolaj kaže "Ako hoćeš da budeš dobar Srbin, najpre moraš da budeš dobar čovek". Mogu sa velikom radošću da kažem da je srpski narod svoj krst i svoje stradanje podnosio i podnosi dostojanstveno, stoički i iznad svega, hrišćanski. Mi najbolje znamo kako je to ostati sam, izolovan i odbačen od sveta, ali verujem da nam je to pomoglo da lakše odbacimo i svoje iluzije o svetu i svetskoj pravdi i da se više uzdamo u Boga. Sledimo zavetne reči našeg svetog patrijarha Pavla da uvek i u svakom zlu i dobru "budemo ljudi"!

* GLAS: Da li nas vrtlog svakodnevice u koji upadamo i problemi udaljavaju od ideala naše vjere? Kako naći izlaz iz tog lavirinta?

EPISKOP IRINEJ: Svakako da svakome može da se desi da ga ponese ta svetska bujica, ali naše "životno sidro" treba da bacamo u dubine reke pravoslavlja. Sve što radimo u životu, bilo da smo monasi, đaci, policajci, veterinari, službenici,... sve možemo da radimo na korist i na zlo sebi i drugima. Ako smo čvrsto "usidreni" u pravoslavlju, oluje i vrtlozi će i dalje da nas udaraju i vuku, ali nas neće odvući a to je jedino ka čemu stremimo.

* GLAS: Koliko smo mi Srbi kosovski narod? Ne samo što smo istorijski porijeklom sa Kosova, već koliko treba da živimo kosovskim idealom? Da li raspeće našeg naroda na Kosovu danas doživljavamo kao svoje sopstveno?

EPISKOP IRINEJ: Svaki narod koji je doživeo dvadeset prvi vek, a da naravno nije nastao tek u dvadesetom, ima negde u svojoj istoriji zabeležen taj ključni momenat koji ga je oblikovao, formirao, isklesao u ono što je danas. Za nas Srbe to je Kosovski zavet. U svetu nema nijednog pravog Srbina koji se i za sekund uplašio da li će nam neko oteti Kosovo jer je to prosto nemoguće. Kao što se Jevrejima nikad nije mogao oduzeti Jerusalim, tako se ni Srbima neće oduzeti Kosovo. Stradanje naroda je druga stvar. Ako ne doživljavamo stradanje svog naroda, bilo na Kosovu, bilo u bilo kom drugom delu srpskih zemalja, kao svoje lično stradanje, onda smo na putu pogibelji na kome nećemo sačuvati ni nebeska ni zemaljska blaga. No, barem što se tiče našeg naroda u Australiji, za koji mogu sa sigurnošću da kažem, Srbe ovde, po rečima velikoga Šantića "sve rane našeg roda bole". Daleko smo geografski, ali je u našim molitvama stalno i Kosovo i svaki kutak srpske zemlje. Pomažemo kako i koliko možemo. Sakupljamo humanitarnu pomoć i distribuiramo po otadžbini, posebno po Kosovu i Metohiji, pa kada pogledamo te cifre i uzmemo u obzir troškove života u Australiji, vidimo da naš narod ovde ne daje od svog viška nego se žrtvuje, odvaja od svojih nasušnih potreba, a to, verujem, dosta govori.

* GLAS: Koja je Vaša božićna poruka vjerujućem narodu?

EPISKOP IRINEJ: Svaki čovek koji iskreno istražuje ljubav sebi i svetu je Bogotražitelj. Svakako, preduslov u tom traganju za Bogom jeste da se nastani mir u srcima našim i tek zatim, preko nas, mir u svetu. Pošto nam se danas rodi Hristos, "Knez mira", od nas se traži, u onoj meri koliko zavisi od nas, da živimo "u miru sa svima ljudima' (Rim. 12,18). Jer On, koji je "Bog mira" (Rim. 15,33) daruje nam svoj mir, "a mi kao saradnici Božji", po učenju svetog nam patrijarha Pavla, "da činimo sve što možemo u ostvarivanju mira i mirotvorcima da se nazovemo i budemo zaista sinovi i kćeri Njegove".

Nebeski narod

* GLAS: Koliko srpski narod danas živi sa crkvom i na temeljima koje nam je ostavio Sveti Sava i naši svetitelji?

EPISKOP IRINEJ: Srpska Crkva to je verni srpski narod. Nema Crkve bez naroda, a kroz istoriju smo videli da bi teško bilo i naroda bez Crkve. Verujem da je ova činjenica usađena duboko u svest i podsvest svakog Srbina i Svetosavca, pa i kada nismo sasvim svesni ove istine, mi je osećamo kao nešto najprirodnije. Prolazimo kroz teške godine ali to je naš krst, zato i jesmo pravi nebeski narod, jer je naša mera Nebeska Srbija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.