Divjak u pritvoru u Austriji

BEČ, SARAJEVO - Sud u Beču odredio je u petak ekstradicioni pritvor Jovanu Divjaku, ratnom generalu Armije RBiH optuženom za zločine nad vojnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. godine.

Portparol suda u Kornojburgu Krista Zemanek saopštila je da je Divjaku izrečena odluka o ekstradicionom pritvoru, koji je za sada određen na 14 dana, što je uobičajeno. Dodala je da se očekuje žalba Divjaka na tu odluku.

Divjak, nekadašnji general JNA, a potom i Armije RBiH, uhapšen je u četvrtak uveče na bečkom aerodromu Švehat na osnovu međunarodne potjernice koju je za njim raspisala Srbija pod optužbom da je počinio ratni zločin.

Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije Rudolf Golia potvrdio je da je Divjak uhapšen prilikom ulaska na teritoriju Austrije, na osnovu Interpolove potjernice koju je raspisala Srbija, pod optužbom da je počinio ratni zločin nad pripadnicima JNA u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici 1992. godine.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštio je da je Divjak uhapšen na osnovu međunarodne potjernice zbog krivičnog djela ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika.

U saopštenju se dodaje da je potjernica raspisana po naredbi Vijeća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu.

Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je da je Biro Interpola u Beču obavijestio beogradski Interpol da je Divjak uhapšen u Austriji na osnovu srpske potjernice. Ministarstvo ističe da će u zakonskom roku podnijeti molbu nadležnim organima Austrije za njegovo izručenje Srbiji.

Državni sekretar Ministarstva pravde Srbije Slobodan Homen istakao je da je hapšenje Divjaka dokaz da se poštuju potjernice koje je izdalo pravosuđe Srbije.

Portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić rekao je da se u tom tužilaštvu oštro protive da neko drugi istražuje i podiže optužnice u slučajevima u kojima su se zločini dogodili na teritoriji BiH, a osumnjičeni su državljani BiH.

Odmah poslije te izjave i Tužilaštvo BiH je putem Ministarstva pravde podnijelo prijedlog za izručenje Jovana Divjaka.

- Ovaj zahtjev temelji se na činjenicama da je u Tužilaštvu BiH, u Posebnom odjeljenju za ratne zločine, u radu predmet koji se odnosi na događaje u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, da je u tom predmetu donesena naredba o sprovođenju istrage protiv više osumnjičenih, te da su predmeti ratnih zločina koji su se desili u BiH i gdje su osumnjičeni državljani BiH u nadležnosti pravosuđa BiH, navodi se u tom prijedlogu.

Koordinator tima MUP-a RS za istraživanje ratnih zločina Simo Tuševljak rekao je da je Tužilaštvo BiH do sada trebalo da podigne optužnicu za zločine u Dobrovoljačkoj ulici i da budu pritvoreni svi koji su prijavljeni za zločine nad vojnicima JNA.

Ministar spoljnih poslova BiH Sven Alkalaj zbog hapšenja Divjaka uputio je protestnu notu Srbiji. Zamjenik ministra inostranih poslova BiH Ana Trišić-Babić izjavila je da diplomatska nota koju je Alkalaj uputio Ambasadi Srbije povodom hapšenja Divjaka, a kojom se miješa u pravosudni sistem druge zemlje, nije stav MIP-a.

- Alkalaj se, po ko zna koji put, zloupotrebom funkcije koju obavlja, miješa u pravosudni sistem druge zemlje, ali i krši međunarodnu obavezu o saradnji sa nadležnim institucijama po pitanju osumnjičenih za ratne zločine - rekla je ona.

Portparol srpskog Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić rekao je da je srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević kontaktirao u petak sa glavnim tužiocem BiH Miloradom Barašinom u vezi sa hapšenjem Divjaka.

U napadu na kolonu vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici, 2. i 3. maja 1992. ubijena su 42 i ranjena 73 vojnika i oficira JNA. Tada je bilo zarobljeno 215 pripadnika JNA, koji su bili izloženi psihičkom i fizičkom zlostavljanju.

Srbija je raspisala potjernicu za 19 državljana BiH optuženih za ovaj zločin. Među licima sa potjernice su Ejup Ganić, Stjepan Kljujić, Mustafa Hajrulahović Talijan, Zaim Backović, Jovan Divjak, Hasan Efendić.

Jovan Divjak rođen je 1937. godine u Beogradu. Uoči rata u BiH bio je pukovnik JNA. Predavao je u Vojnoj školi u Sarajevu. Po izbijanju sukoba, u aprilu 1992. godine, priključio se Teritorijalnoj odbrani RBiH. Postavljen je za zamjenika komandanta i na toj poziciji ostaje i poslije formiranja Armije RBiH, u kojoj je dobio čin brigadnog generala.

Delimustafić

- Kolonu JNA u povlačenju u Dobrovoljačkoj napali su pripadnici "zelenih beretki", koje su bile u sastavu Teritorijalne odbrane. TO je komandovao Hasan Efendić, a njegov zamjenik bio je Jovo Divjak. Teritorijalna odbrana je bila podređena Predsjedništvu.

Rekao je to ratni ministar policije RBiH Alija Delimustafić u svojoj izjavi od 29. januara 2002. vojnom istražnom sudiji u Beogradu, u okviru istrage u predmetu KI 651/93.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije predmet "Dobrovoljačka" preuzelo je od Vojnog suda. Na osnovu potjernice ovog tužilaštva u Beču je uhapšen Jovan Divjak.

Mekenzi

Glavnokomandujući UNPROFOR-a general Luis Mekenzi u svojoj knjizi "Mirovnjak: Put do Sarajeva" napisao je da su vojnici TO u Dobrovoljačkoj zarobili oko 200 vojnika JNA i odveli ih sa sobom.

- Svo oružje i svu opremu su zaplijenili, šest oficira JNA su hladnokrvno pobili. Deset vojnika UN spriječilo je masovno prolivanje krvi, što je bila slaba utjeha... Ovo je bio najstrašniji dan mog života, zapisao je Mekenzi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.