Budžeti agencija odlaze za plate

Sarajevo - Od 138 miliona maraka sa koliko je u prošloj godini raspolagalo 29 agencija i direkcija na nivou BiH za plate i naknade njihovih radnika potrošeno je čak 80 miliona.

U tim institucijama na kraju prošle godine radilo je oko 2.500 službenika. Troškovi za njihove plate i naknade, uprkos stalnim pričama o štednji, već godinama se ne smanjuju.

Osim velikih institucija poput Agencije za istrage i zaštitu (SIPA), Obavještajno-bezbjednosne agencije (OBA), Agencije za identifikaciona dokumenta, evidenciju i razmjenu podataka (IDDEEA) na budžetu je još manjih 20 agencija. One su zadužene za školovanje i usavršavanje, zaštitu bilja, nadzor nad tržištem, nuklearnu bezbjednost...

Na budžetu je i šest kancelarija koje su zadužene za reviziju rada institucija, harmonizaciju i koordinaciju sistema plaćanja u poljoprivredi, razmatranje žalbi, zakonodavstvo i reformu javne uprave. Manje agencije i kancelarije su mnogo rjeđe na meti kontrola i interesovanja javnosti iako na raspolaganju godišnje imaju i do deset miliona maraka. U njima radi između deset i 100 službenika čija prosječna plata iznosi oko 2.500 KM.

Iako su mnogi upirali prstom u neke od agencija ukazujući da je njihovo postojanje nepotrebno stvari nisu pomjerene sa mrtve tačke. Na meti kritika je bila i Agencija za promociju stranih ulaganja (FIPA) koja je prošle godine potrošila 1,3 miliona KM od čega oko 950.000 za plate i naknade troškova za 30 zaposlenih. Ukidanje te agencije je još 2012. godine zatražila poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamenta BiH Dušanka Majkić, što nije naišlo na podršku. Da FIPA nije opravdala očekivanje pokazala je i revizija učinka u kojoj je ocijenjeno da ta institucija nije uradila skoro ništa da bi privukla strane investicije.

I ostale agencije mahom su budžet trošile na plate. Agencija za nadzor nad tržištem imala je lani na raspolaganju oko 760.000 KM, a za lična primanja zaposlenih je dato 620.000. Agencija za bezbjednost hrane od 1,4 miliona, za plate je dala 1,1 milion. Agencija za borbu protiv korupcije, koja godinama ne uspijeva da počne da radi ono zbog čega je osnovana potrošila je lani 979.000 KM, odnosno 200.000 više nego prethodne godine, a većina novca otišla je za lična primanja.

Član Komisije za finansije i budžet Doma naroda Parlamenta BiH Dragutin Rodić kaže da revizijom učinka treba obuhvatiti što veći broj agencija, jer na taj način na površinu isplivava način na koji rade.

- Mnoge institucije nisu opravdale očekivanja, a izdaci za njih su neracionalni. Što prije treba obaviti analizu koja će dati odgovor na pitanje koja je agencija ili bilo koja druga institucija potrebna BiH. Kancelarija za veterinarstvo je trebalo da pripremi BiH za trenutak kada Hrvatska uđe u EU, a tek sada se realizuju neke aktivnosti u vezi sa izvozom mlijeka da bi ono mogli biti izvezeno u EU - rekao je Rodić.

Jedna od agencija koja godinama ništa ne radi, jer su za poslove iz njenog djelokruga zadužene entitetske institucije je Komisija za koncesije BiH. Ona godišnje troši oko 900.000 KM, a od 2005. godine do lani nije izdala nijednu koncesiju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.