Blokada budžeta EU koči i pomoć za zapadni Balkan od 14 milijardi evra

BRISEL - Trenutna blokada višegodišnjeg budžeta i fonda za oporavak Evropske unije dovela je Uniju u još jednu krizu, a pred zapadni Balkan stavila pitanje kada će moći da računa na najmanje 14 milijardi evra evropske pomoći.

Mađarska i Poljska su zbog svog protivljenja uslovljavanju raspodjele evropskih fondova poštovanjem vladavine prava "povukle ručnu" u finalnim pregovorima EU u vezi sa usvajanjem zajedničkog sedmogodišnjeg budžeta i fonda za oporavak u od 1.824 milijarde evra.

Evropski zvaničnici upozoravaju da EU sada ulazi u "još jednu krizu" i to u trenutku kada je realizacija dogovorenih fondova više nego urgentna zbog rješavanja teških ekonomskih posledica izazvanih pandemijom "kovida- 19".

Kriza u EU se neminovno "preliva" i na zapadni Balkan koji iz novog budžeta EU očekuje novac namijenjen zemljama u procesu pristupanja.

Dogovorom o "nikada većem budžetu za oporavak" EU je za naredni sedmogodišnji period predvidjela i povećanje sredstava za potrebe finasiranja Instrumenta pretpristupne pomoći uključujući i novi Ekonomsko investiciooni paket za Zapadni Balkan.

Iz trenutno blokiranog EU budžeta za Zapadni Balkan izdvojeno je 14, 1 milijardi evra.

Od toga su devet  milijardi evra sredstva koja su evropskim Ekonomsko -investicionim planom namijenjena za oporavak i ekonomsko približavanje zapadnog Balkana EU.

Za ključne infrastrukturne projekte u oblasti transporta, energetike, digitalnog povezivanja, poljoprivrede, zdravstva, obrazovanja planirano je šest milijardi evra, oko 1,5 milijarda je namijenjena privatnom sektoru dok bi oko 1,5 milijardi bilo za reforme institucija i usklađivanju sa evropskim zakonodavstvom u ključnim oblastima.

Iz novog budžeta EU koji je, prije blokade, trebalo da stupi na snagu od januara sljedeće godine, zemljama sa zapadnog Balkna na raspolaganju je trebalo da bude i Evropski fond za održivi razvoj od oko 96 miliona kao i mnogi programi podrške sektorskim politikama kao što su Horizonti, Erasmus.

U EU u ovom trenutku najvljuju intenziviranje razgovora sa Budimpeštom i Varšavom u koje će biti uključeni najviši zvaničnici EU instititucija kao i kancelrka Njemačke, trenutno predsedavajuće članice EU, Angela Merkel.

Ocjena je da bi ovaj zastoj na putu usvajnja zajedničkog budžeta mogao EU da košta vremena odnosno da odloži početak "upumpavanja" dogovorenih sredstava u privrede zemlja širom Evrope, a samim tim i ekonomski oporavak kontinenta od "najveće krize od nastanka Unije".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.