Višković: Auto-put Beograd – Banjaluka mijenja sliku Republike Srpske

TREBINjE - Vršilacu dužnosti direktora Javnog preduzeća „Autoputevi Republike Srpske" Radovan Višković učestvovao je u centralnoj panel diskusiji pod nazivom „Investicije koje pokreću region", koja je održana u sklopu prve konferencije „Gradimo region 2026".

O investicijama koje pokreću reigon, uz direktora Viškovića, diskutovali su još i direktor „Monteputa" Milan Ljiljanić, vlasnik „Milenijum tima" Stojan Vujko, vlasnik i direktor kompanije „Hering" Ladislav Bevanda, pomoćnik pokrajinskog sekretara za regionalni razvoj, međunarodnu saradnju i lokalnu samoupravu Vojvodine Ognjen Karanović i međunarodni ekspert za infrastrukturne projekte i nadzorni inženjer u kompaniji „IRD" Dejvid Praten.

Direktor Višković naglasio je da projekat, koji mijenja sliku i Republike Srpske i regiona, svakako je auto-put Beograd – Banja Luka.

-To je naš strateški, nacionalni, zašto ne reći i životni san da povežemo Banju Luku sa Beogardom, auto-putem preko teritorije Republike Srpske. Međutim, to ni u jednom momentu ne znači da je zanemaren bilo koji drugi dio Republike Srpske, koja u naredne tri do četiri godine ide u izradnju infrastrukture sa investicijama, koje će dosegnuti između pet i šest milijardi KM – istakao je direktor Višković, dodavši da su rokovi izvođenja svih ovih započetih infrastrukturnih projekata, predviđeni u naredne tri do četiri godine.

Panel diskusija, prema riječima direktora Viškovića, prilika je da se otvoreno govori i o određenim problemima, koji nažalost prate realizaciju velikih infrastrukturnih projekata i slične investicije.

-Koliko god je teško obezbjediti novac za realizaciju jednog infrastrukturnog projekta kakav je auto-put, isto toliko je teško naći izvođača radova. Dakle, možete da uradite kompletnu projektno – tehničku dokumentaciju, možete da obezbjedite i izvore finansiranja, ali ako nema ozbiljnog izvođača, onda dolazite u problem. Za nas, kao investitotre, od ogromnog je značaja da objekat dobijemo što prije na upravljanje i korištenje, te da od toga ostvarujemo prihod, jer iz tog prihoda servisiramo svoje obaveze po kreditima. Jasno je da se auto-putevi ne mogu graditi samo iz tekućih priliva novca. Zato je od izuzetnog značaja da imamo izvođače, koji su sposobni da u rokovima iznesu projekat do kraja – zaključio je direktor Višković.

Govoreći o velikim infrastrukturnim projektima na području Hercegovine, direktor Višković poručio je kolegama iz Crne Gore da Republika Srpska neće dozvoliti da oni sagrade dio auto-puta na svojoj teritoriji i da taj uto-put ne vodi nigdje.

-Mi ćemo svakako uraditi sve što je u našoj moći da ubrzamo izbor trase auto-puta na takozvanoj Jadransko – jonskoj magistrali, koji treba da poveže Trst sa Solunom, u dužini od preko 1100 kilometara. Taj auto-put dijelom prolazi i kroz Republiku Srpsku. Ulazna tačka u Republiku Srpsku je kod Stoca, na granici sa Federacijom BiH, a izlazna je u Andrijevici, koju je zacrtala Crna Gora i mi se te spojne tačke držimo-kazao je Višković.

On je rekao da Republika Srpska ima osam idejnih rješenja trase, a u pripremi tih rješenja uvaženo je mišljenje gradonačelnika i načelnika sa područja Hercegovine, jer je neophodno i njihovo aktivno učešće u realiuzaciji ovog projekta.

-Svih predloženih osam idejnih rješenja, trasu je vodilo kroz obradivo zemljište Popovog polja, koje je biser ovih terena, tako da smo detaljno razmislili i odlučili da zbog gradnje auto-puta ne treba da uništimo poljoprivredno zemljište, da to možemo da uradimo i na drugim, malo zahtjevnijim pravcima. Možda će nas ta odluka malo više i koštati, ali moramo da vodimo računa o ovim pitanjima i da zaštitimo obradive površine – naglasio je Višković.

On očekuje da se vrlo brzo donese konačna odluka o izboru trase, koja bi, uslovno rečeno, išla platoom Leotara, dolazila na magistarlni put između Trebinja i Bileće, spuštala se prema Trebinju i priključila se na postojeću obilaznicu oko Trebinja i onda dalje prema Andrijevici.

-To je nekih 55 kilometara i uskoro ćemo na terenu utvrditi o kojim se to katastarskim česticama radi, kako bi mogli da idemo u dalju proceduru oko eksorprijacije nepokretnosti u obuhvatu buduće trase. Dakle, sledeći korak nakon definisanja trase jeste izrada Plana parcelacije, koji će poslužiti kao temelj za odluke Narodne skupštine o eksprorijaciji i dalje ka izradi preostale tehničko – planske dokumentacije. Tek kada u potpunosti završimo projekat, možemo krenuti na sledeći korak, a to je izbor izvođača radova i početak izgradnje – pojasnio je Višković tokom panel diskusije „Investicije koje pokreću region", koja je održana u sklopu konferencije „Gradimo region 2026" u Trebinju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.