Ranjenik spasio živote žena i djece

FOČA - Pedesetčetvorogodišnji Ranko Ikonić Beli bio je vozač pogođenog autobusa u kojem se nalazilo 140 goraždanskih Srba. Ni danas nisu izblijedjela sjećanja na kobni 27. avgust 1992. godine, kada je, ranjen u obje noge, ipak uspio da spasi mnoge živote.

- Od tada ne mogu da spavam više od tri sata. Pred očima mi muslimanska barikada, krv, jauci, zapomaganja, mrtvi. Bolovi u nogama me rasturaju. Ali, stisnem zube i koračam dalje, kroz život. Kažem sebi: Ranko, kad si onda nadmudrio smrt, nećeš valjda danas, u slobodi, da popustiš, bori se. I ja se borim, samo da prehranim porodicu - rekao je Ranko Ikonić Beli, koji sada živi u Foči.

On kaže da su Srbi iz grada na Drini doživjeli tada stravičan izgon sa svojih ognjišta.

- Naši predstavnici su sa goraždanskim muslimanima dogovorili bezbjedan izlazak konvoja civila, u kome je bilo na desetine automobila i autobusa, a sačekao nas je pakao. Bilo je oko pola jedan, danju, kada smo, ništa ne sluteći, krenuli sa Jabučkog sedla, iznad Goražda, starim putem za Rogaticu, preko Mesića - kaže Ikonić.

U njegovom autobusu, sa 58 mjesta, bilo je oko 140 putnika, djece od dvije do 15 godina, žena, staraca.

Među njima je bila i njegova porodica, supruga i troje djece. Preživjeli su svi, kaže, zahvaljujući božanskoj sili, koja je bila jača od zločinaca i nepravde.

U Kukavicama, kod Rogatice, sačekala ih je zasjeda, iz svih vrsta oružja pucali su po golorukim Srbima.

- Preko asfalta je bila barikada kamenja i drveta, a onda je grunulo po autobusu. Prvo je poginula supruga Milana Đurđevića, koja je stajala iza mojih leđa i koja me spasila sigurne smrti. Iako sam ranjen u desnu nogu, uspio sam jako da stisnem volan i prevezem ljude - rekao je Ikonić.

Prošao je, a pucanje nije prestajalo. Tromblonska mina je raznijela gume, a Beli je provezao autobus do kafane "102". Tu je ranjen i u drugu nogu, a autobus je zablokirao.

Krvavi epilog muslimanskog zločina u Kukavicama, tog 27. avgusta, uoči Velike gospojine, bio je stravičan: 25 poginulih i oko 80 ranjenih. Samo u Ikonićevom autobusu bilo je 12 mrtvih.

I pored svega preživljenog, Beli ne mrzi, ne poziva na osvetu. Vjeruje da je pravda dostižna i da će ubice, kad-tad, stići kazna, za prolivenu krv nevinih Srba iz Goražda.                                         

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.