Loki prešao 50 kilometara da nađe gazdu

VIŠEGRAD - Odbačeno seosko kuče duge bijele dlake i bistrih pametnih očiju došunjalo se sredinom prošlog ljeta do vikendice Slavka Majdova u selu Izgumanju kod Mesića.

Kuče je neprestano lajalo i mahalo pokislim repićem, pa se Slavko sažalio, uzeo ga u ruke i ugrijao kod starog šporeta "fijakera" u toploj sobi.

I dok je ovaj domaćin otkivao kosu ili kosio, okopavao krompir ili šetao šumskim proplancima, njegovo kuče, kome je dao ime Loki, zbog loknica od dlake na glavi, trčkaralo je oko njegovih nogu i gledalo ga svojim velikim očima.

Prijateljstvo između čovjeka i životinje je bivalo sve jače, tako da je pas već spavao u hodniku njegove vikendice, a Slavko je sa njim dijelio i posljednji zalogaj hrane.

U Izgumanju su svi znali da je Loki dobar pas, pa su ga hranili onda kada bi Slavko svojom starom "ladom" trknuo do grada po namirnice ili da obavi neki važan posao.

Stigla je jesen, domaćin je sredio zimnicu, potkresao voće, uredio okućnicu, pograbljao opalo lišće i spremio se za odlazak u Višegrad.

Loki je predosjetio da se nešto dešava, pa se nije odvajao od svog gazde.

 - Odoh u grad da odvezem voće i povrće, neću doći za nekoliko dana, pričuvajte mi Lokija, pa ću vidjeti kad dođem da ga odnesem u Višegrad - rekao je Slavko komšijama, dok ga je vjerni pas slušao kao da ga razumije.

Prošlo je pet dana otkako je Slavko ostavio Lokija u Izgumanju.

Sjedni on tako pred kućom u izdignutom naselju Vučine u Višegradu, kad vidi da se uz strmu ulicu penje neki bijeli kudravi pas. Zaleda se dobro, ne može očima da vjeruje, a onda pseto radosno zacvili, dotrča do Slavka mašući repom i uvijajući tijelom, skoči mu uz nogu i stavi od blata prljave šapice na njegova koljena.

- Od Višegrada do Izgumanja je 45 kilometara magistralom Rogatica - Ustiprača - Višegrad. Na toj trasi ima najmanje 30 tunela. Kako je pas, koji nikad nije prošao ovim putem, mogao da dođe do mene u Vičine - pita se Slavko, milujući kudravu glavicu svog ljubimca.

Slavko Majdov je svom Lokiju, sada najčuvenijem višegradskom psu, sagradio pristojnu kućicu, gleda ga, pazi i obilnije hrani.

Komšije dolaze da vide Lokija, a Slavko im po ko zna koji put priča priču o kučetu, koje je, na neobjašnjiv način, nepoznatim putem, prevalilo pedesetak kilometara, da bi bilo uz svog gazdu.

Nauka

Veterinar Mihajlo Marković kaže da nauka još nije objasnila na osnovu čega psi, pa i mačke mogu da dođu za svojim gospodarom kilometre i kilometre, ali napominje da je u posljednjem ratu bilo nekoliko takvih slučajeva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.