Esej Miloša Kovića o knjizi Jovana Dušanića: Putokazi obnove

Knjiga "Srbi Bosne i Hercegovine u XIX veku – borba za slobodu i ujedinjenje" Jovana Dušanića doživela je svoje 11. izdanje. Imao sam sreću i čast da govorim na njenom predstavljanju i 2018. godine, u kripti Hrama Svetog Save, kada se pojavila po prvi put, u izdanju "Katene mundi". Kada kažem sreća i čast, to nisu prazne reči. Priznajem, na samom početku: profesor Jovan Dušanić je, po svom životnom iskustvu, moralnom stavu i akademskom delu, jedan od mojih uzora.

Reč je o sintezi koja obuhvata ogroman vremenski period. Knjiga počinje dugim i temeljnim uvodom, sa prvim podacima o Srbima u BiH, da bi se završila Sarajevskim atentatom i izbijanjem Prvog svetskog rata. Njena glavna tema je, kako se kaže u samom naslovu, devetnaesti vek.

Prve vesti o Bosni i Hercegovini, koje nisu srpskog porekla (Ajnhard, Konstantin Porfirogenit), svedoče o tome da u ovim zemljama u ranom srednjem veku žive Srbi. Ostali narodi tu se ne pominju. To stanovništvo će kasnije verski i identitetski postati heterogeno, ali njegova etnička osnova je srpska. Istorija podeljene Srbije, pošto za Konstantina Porfirogenita Raška i Bosna čine Srbiju, kretaće se različitim putevima – Raška ka državnoj nezavisnosti, pri čemu će Hercegovina ostati u njenom sastavu, dok Bosna stupa u vazalni odnos prema ugarskoj kruni.

Jovan Dušanić potom prikazuje život i propast srednjovekovne bosanske države. Sledi deo posvećen Osmanskom carstvu, osmanskom iskustvu srpskog naroda, i to je jedan dug odsečak koji je veoma pažljivo obrađen. To doba potrajaće sve do austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine 1878. godine.

Ono što prosečno obaveštenog čitaoca podstiče na razmišljanje, dok čita ovu knjigu, jeste izrazita samosvest Srba u Bosni i Hercegovini, uprkos istoriji prepunoj iskušenja: ugarskom vazalstvu, životu u Osmanskom carstvu, ratovima i islamizaciji, kmetstvu, haračima i dancima u krvi. U Bosni i Hercegovini ni Austrougarska nije htela da ukine kmetstvo. Tek 1911. počelo se sa postepenim otkupom kmetova, pa je jedan austrijski ekonomista tada izračunao da će tim tempom kmetstvo konačno biti ukinuto 2025. godine. Dakle, da je bilo do njih, upravo danas bismo obeležavali oslobođenje srpskih kmetova u Bosni i Hercegovini.

Začuđuje ta trajna i uporna svest Srba Bosne i Hercegovine da će ili živeti sa Srbijom i Crnom Gorom u jednoj državi ili će nestati. Vekovi pod tuđinskom vlašću za njih su bili samo međustanje, nužno zlo u kome je sloboda plaćana povlačenjem i marginom. Sva bolja mesta u gradovima, kraj puteva i reka bila su namenjena islamizovanom stanovništvu. Srbi beže od države, od gradova, od turske vlasti i to je bila cena slobode. Sveštenici i guslari hrabrili su ih i podsećali na to da će doći vreme povratka u gradove, pa i povratka države u njihove ruke. Već u 17. veku počinje stvaranje srpskog gradskog trgovačkog sloja. Uoči austrijske okupacije, oni su već najbogatiji i najsamosvesniji trgovački gradski sloj u Bosni i Hercegovini. Njihove poslovne i duhovne veze sežu od Trsta do Svete zemlje.

Srbi u Bosni i Hercegovini pokrenuli su se već na prve vesti o Karađorđu i njegovim ustanicima. Oni su od početka deo procesa oslobođenja i ujedinjenja, započetog u Karađorđevoj Srbiji. Ulasci Karađorđevih vojski u Bosnu, Jančićeva buna, Pop-Jovičina buna i ostale bune i ustanci – u svim ovim događajima Srpska pravoslavna crkva imala je ključnu ulogu. Počevši od Karađorđa, Srbija kreće pravcem izgradnje svetovne države sa važnom ulogom crkve, dok kod Srba van Srbije uloga crkve ostaje primarna.

Vreme austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine čini glavni deo ove knjige. U to vreme radi se na sasvim modernom projektu stvaranja nove, bosanske nacije od Srba, muslimana i rimokatolika. Ovaj proces Jovan Dušanić vrlo pažljivo prati, jer razume koliko je to važno za razumevanje našeg vremena. Iz ovog dela nastala je i Dušanićeva posebna knjiga, koju je objavila Srpska književna zadruga "Benjamin Kalaj - nekrunisani kralj Bosne". Reč je o čoveku srpskog porekla po majci, koji je vrlo dobro poznavao Srbe, koji je bio i austrijski konzul u Beogradu, u vreme kada se predstavljao kao prijatelj Srba.

Pre nego što je postavljen za zajedničkog ministra finansija Austro-Ugarske, što je po formaciji mesto sa koga se upravljalo okupiranom Bosnom i Hercegovinom, on je dao teorijsko obrazloženje svog političkog programa, stvaranja nove nacije u Bosni. Kada je postao nekrunisani vladar Bosne, Kalaj razvija svestran i detaljan sistem pretapanja Srba i ostalih stanovnika ovih zemalja u "Bosance". Sve je, naravno, predstavljano kao mirotvorački projekat, usmeren ka zajedničkom životu ljudi različitih vera. Na njega će ličiti svi potonji identitetski eksperimenti sprovođeni nad Srbima, naročito onaj titoistički.

Lično osjećanje

Priča se zaustavlja na Prvom svetskom ratu. O važnosti Bosne i Hercegovine u širim, evropskim i svetskim okvirima svedoči činjenica da je upravo Sarajevski atentat poslužio kao povod za izbijanje Prvog svetskog rata. Da su Bosna i Hercegovina zadržale takav značaj pokazuje i činjenica da je, pod utiskom reakcija sveta na rat 1992-1995, Samjuel Hantington napisao "Sukob civilizacija". To je tekst koji će odigrati važnu ulogu u razumevanju i tumačenju svega što se u svetu dogodilo od početka jugoslovenskih ratova do današnjeg dana.

Jovan Dušanić nije profesionalni istoričar. On je profesor ekonomskih nauka, i ono što o savremenoj ekonomiji znam, ponajviše sam naučio iz njegovih knjiga. Ali Dušanić ima jedno posebno, lično osećanje za istoriju, on tu istoriju živi i oseća. Ovu knjigu je i počeo da piše želeći da svojim potomcima posvedoči o precima. Ona je potom prerasla u nešto mnogo veće. Jovan Dušanić, naime, pripada staroj svešteničkoj porodici iz Pribinića, u današnjoj opštini Teslić. Zbog turskih zuluma i sukoba, selili su se kroz vekove – iz Stare Hercegovine u Podrinje, zatim u Posavinu, da bi ih pop Goran doveo u Pribinić. Jovan Dušanić se istoriji i okrenuo na podsticaj Svetozara Dušanića, znamenitog upravnika Muzeja Srpske pravoslavne crkve (i oca Slobodana Dušanića, prvog profesora emeritusa izabranog na Beogradskom univerzitetu, redovnog člana SANU i profesora potpisnika ovih redova). Tu je i natkriljujuća ličnost Stevana Dušanića – Svetozarevog oca – čuvenog prote Stevana Dušanića iz Pribinića. Deda prote Stevana (praunuk popa Gorana) Gavrilo-Gavro sredinom 19. veka dobio je, zajedno sa meštanima Pribinića i Liplja, ferman sultana Abdul Medžida I o obnovi manastira Liplje i Stuplje, koje su Turci porušili krajem XVII veka. Njegov sin i otac prote Stevana, prota Kosta Dušanić obnoviće manastir Liplje, podići će parohijski hram u Pribiniću, izgradiće Srpsku narodnu školu i biće jedan od srpskih narodnih prvaka u dobu austrougarske uprave. Potomak takvih, biblijskih ličnosti mora da u sebi nosi snažno, prisno i lično osećanje za istoriju svoje porodice i svoga naroda.

Spomenik

Ova knjiga predstavlja pravi spomenik srpskom narodu u Bosni i Hercegovini, koji se i danas, u Republici Srpskoj i Federaciji BiH, bori za život i opstanak. Posvećena je Svetozaru Dušaniću, ali i svima koji hoće da saznaju kakav je to žilavi soj, koji je preživeo mnogovekovna katoličenja i islamizacije, danke u krvi, kmetstvo, pretapanja u nove, izmišljene nacije, ratove i tri genocida u 20. veku. Tu, u okolini Foče, 1914. godine je, po mišljenju Milorada Ekmečića, i započeo genocid nad Srbima. Samo je nastavljen 1941. i iznova pokušan 1992. godine.

U 20. veku srpski narod u Bosni i Hercegovini preživeo je i Titovu diktaturu. Bogoslovi, kaluđeri, sveštenici, vladike iz Bosne i Hercegovine od tada do danas su ostali ključni oslonac Srpske pravoslavne crkve. Kada je 1992. godine počeo Odbrambeno-otadžbinski rat, imali su elitne oficire, koji su ih odbranili od genocida, i narodne vođe, kakve nije imao ni Beograd – vrhunske intelektualce, bez jugoslovenskih iluzija, izrazito srpske, pravoslavne svesti.

Rekao bih da je ta, srpska svest, i danas najživlja u Republici Srpskoj. Jasenovac, Jadovno, Garavice, Stari Brod, izdaje iz 1914, 1941. i 1992. izlečili su tamošnje Srbe od jugoslovenskih iluzija. Iz Republike Srpske bi moglo da dođe i ozdravljenje celog srpskog naroda. Na mukotrpnom, ali nužnom i blagotvornom putu obnove srpske (samo)svesti, ova knjiga Jovana Dušanića biće jedan od važnih putokaza.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.