Episkop bihaćko-petrovački Atanasije za Glas Srpske: Hristovo rođenje kao svetlost ovog sveta

Moramo da budemo svesni Hristovog prisustva. Hristos je naš brat, naš učitelj i samo sa njim smo sigurni i na ovome svetu i na onome. I u ovome vremenu i u budućnosti, jer je on svetlost života, poručio je to u intervjuu za "Glas Srpske" episkop bihaćko-petrovački Atanasije.

- Na to nas poziva Božić i moja poruka je da verujemo, odnosno da budemo svesni Hristovog prisustva - kazao Atanasije.

* GLAS: Pred nama je najradosniji hrišćanski praznik Božić. Koliko danas pravoslavni narod njeguje običaje tog praznika?

ATANASIJE: Božić, kao praznik ima svoju suštinu i ona je primarna, a običaji su tu da bi on bio lepše predstavljen i da Božić, kao istorijski događaj, bude to u našem životu svake godine. Običaji su veoma bitni i tamo gde se izgube, Božić je "teži". Običaji su nekada, kao u vreme moje mladosti pre skoro 60 godina, bili bogatiji, jer su ljudi dublje doživljavali Božić. Nažalost, vreme kroz koje smo prošli, postalo je veliki pritisak da se udaljimo od vekovnog duhovnog života. Otuđeni smo i od Božića i od običaja na nekim područjima. Mi, u našoj eparhiji, ćemo ih se svakako pridržavati, počev od Badnjeg dana, unošenja badnjaka, okupljanja starih i mladih na božićnu noć kada se Gospod Hristos rodio.

* GLAS: Koliko je, osim same proslave, važna i priprema za Božić? Koliko danas poznajemo i njegujemo svoje običaje?

ATANASIJE: To je i sama priprema badnjaka, koji je redovno od hrasta, koji je najčvršće drvo kod nas, i sve je to simbolika, da se sa njim podmladi i očvrsne celo čovečanstvo. Veoma je važan badnjak koji se unosi u domove i koji se ukrašava. Prinosimo mu dušu, ali to opet simbolično znači da treba da prinosimo Hristu lepotu svoje duše koja se izražava ljubavlju, pažnjom prema drugima, a opet sve to uzvratno deluje na nas jer širi radost. Bitan je i taj plamen koji se pojavljuje u loženju badnjaka i svetlost koja se pojavljuje u toj noći koja predstavlja život ovog sveta. Puno je tamnog među nama i samo vidite da se pokazuje svetlost Hristova, badnjačka koja odgoni tamu ovog sveta. Hristos je svetlost života, pojavljujući se kao svetlost u tamnom vilajetu ovoga života. Postoje dve svetlonosne noći koje su spasonosne za celi svet. Prva od njih je u Vitlejemu koja je primila tek rođenog Hrista, a druga je vaskršnja noć kada je Hristos pokazao nadmoć nad smrću.

* GLAS: Šta je osnovni smisao Božića? Šta je Vaša poruka narodu na ovaj veliki praznik?

ATANASIJE: Treba da doživljavamo Hrista intenzivno i događaj njegovog dolaska i ostanka i da uvek bude prisutan u našem životu. Moramo da obratimo pažnju jedni na druge kao što je i Hristos obratio pažnju. Na području ove eparhije najviše imamo starih ljudi. U toku prošle godine imali smo 1.000 sahrana, a oko 500 krštenja i 120 venčanja. Ova eparhija ima manje od 35.000 pravoslavnih vernika, a zamislite da 1.000 sahranjujemo svake godine. Znajući da 500 koje ovde krštavamo da i oni, kada odrastu i odškoluju se, ovdje se više ne vraćaju. Posebno insistiram da se velika pažnja obrati, kao i ljubav i radost, prema starima i deci. Mi treba da sebe prilagođavamo Hristu, a ne Hrista sebi. Naša crkva ima posebnu ulogu u svetu. Bolest hrišćanskog sveta je u nastojanju da i samoga Hrista prilagodi sebi. Mi ćemo prilagođavati sebe Hristu i dati mogućnost onima spolja da upoznaju pravog Hrista. Na to nas poziva Božić i moja poruka je da budemo originalni, da verujemo, odnosno da budemo svesni Hristovog prisustva i toga da je Hristos naš brat, naš učitelj i da smo samo sa njim sigurni i na ovome svetu i na onome. I u ovome vremenu i u budućnosti i večnosti. Radovaćemo se jer imamo sve razloge da budemo radosni. Čak i ako bismo nastojali da sprečimo radost, to ne bismo mogli, jer je samo to Hristovo prisustvo u nama neodoljivo.

* GLAS: Kako, uz sve probleme i iskušenja, sačuvati zajedništvo, mir i ljubav prema bližnjem?

ATANASIJE: Upravo učestvovanjem u ovim praznicima kao što je Božić. Kroz tu duhovnu veličinu sačuvaćemo sebi sigurnost i mir. Mir ne može da se pojavi samo od sebe i to je unutrašnja stvar. Treba prvo da se pojavi sigurnost života i onda smo sigurni, mirni i spokojni. Kroz samu tu činjenicu u nama narasta ljubav prema drugima i to ne samo prema onima iz našeg roda nego i prema onima koji su odrođeni od našeg roda.

* GLAS: Kako gledate uopšte na položaj crkve danas? Stiče se utisak da se, usljed teške situacije, ljudi vraćaju crkvi i vjeri?

ATANASIJE: Utisak je ispravan. To se vidi i na prostoru Republike Srpske i ja se odavde radujem tome. To se može, čak i videti u važnim spoljašnim aspektima života u Srpskoj, zakonima koji su doneseni. RS je jedini prostor u BiH gde su, na primer, sprovedeni zakoni pravde, vraćanje oduzete imovine od strane režima bivše Jugoslavije i mnogi drugi zakoni demokratske prirode koji nisu sprovedeni na području FBiH, u kantonima. Može se reći da se i ovamo narod vraća svom istorijskom korenu i veri. Jako malo je ostalo nekrštenih u mojoj eparhiji i tek poneko može da bude sahranjen bez sveštenika, što je zaista retkost. Ljudi su ponovo u svojoj tradiciji, na istorijskom stablu svojih predaka i ponovo su, može se reći, prikalemljeni na svoju duhovnost i veru. I to je, zaista, povod velike radosti.

Gavrilo Princip

* GLAS: Kako gledate na obnovljenu rodnu kuću Gavrila Principa u Grahovu?

ATANASIJE: Bio sam veoma angažovan u tim poslovima dok je trajala obnova rodne kuće Gavrila Principa. I to je povod radostan, pre svega, obnova domaćinske kuće, a time i dio istorije. Imali smo svečanosti tim povodom i to u dva maha, u aprilu i na sam Vidovdan, i ona će biti svedočanstvo srpske rodoljubivosti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.