Čuvajmo našu vjeru u Vaskrsenje ne riječima već životom i djelima

Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i mrtvima u grobovima život darova!

.

.

Pozdravljajući vas, draga braćo i sestre, ovim rečima sveradosne i pobedonosne pesme Vaskrsenja Hristovog, podsećamo vas da je Vaskrs temelj Crkve i izvor vere i nade u našem životu na zemlji. Vaskrs je pečat i kruna Božje ljubavi prema ovome svetu i čoveku: "...Bog toliko zavole svet da je Sina svojega Jedinorodnoga dao da niko ko veruje u Njega ne propadne nego da svako ima život večni" (Jn 3, 16).

Vaskrsenje je biblijska tajna, vekovima skrivana u nedrima Staroga Zaveta, a konačno objavljena svetu u Novom Zavetu - Vaskrsenjem Bogočoveka Isusa Hrista iz mrtvih (Mt 28, 6).

U knjigama mnogih starozavetnih proroka nagoveštava se tajna Vaskrsenja, koja se vezuje za dolazak Mesije. Veliki prorok Isaija ispoveda veru u lično i sveopšte Vaskrsenje rečima: "Oživeće mrtvi Tvoji i moje će mrtvo telo ustati" (Is 26, 19) i poziva sav Izrailj da učestvuje u toj radosti obećanoga Vaskrsenja: "Probudite se i pevajte koji stojite u prahu, jer je Tvoja rosa, rosa na travi, i zemlja će iznedriti mrtvace" (Is 26, 19). Isto svedoči prorok David u svojim Psalmima, povezujući tajnu Vaskrsenja sa dolaskom Mesije. On svojim Psalmima potvrđuje da vera u Vaskrsenje jeste vera svih starozavetnih pravednika, čije duše Bog neće ostaviti u adu "niti će dati da Sveti Njegov vidi trulost" (Ps 16, 10), ukazujući ovim stihom na Prvenca Vaskrsenja, Mesiju - Hrista. I drugi proroci Staroga Zaveta potvrđuju tajnu Vaskrsenja. Prorok Ilija vaskrsava sina udovice u Sarepti sidonskoj (1. car 17), nagoveštavajući tim čudom da će se realnost Vaskrsenja proširiti na sve narode na zemlji (Lk 4, 26). U Knjizi proroka Jezekilja data je potresna praslika sveopšteg Vaskrsenja iz mrtvih. Prorok Jezekilj vidi, Duhom Božjim nadahnut, oživljavanje ljudskih kostiju iz praha zemaljskog, koje će se zbiti na kraju istorije i pre sveopšteg Suda Božjeg: "Tada mi reče: prorokuj za te kosti, i kaži im: suhe kosti, čujte reč Gospodnju! Ovako govori Gospod Gospod ovim kostima: gle, ja ću metnuti u vas duh i oživećete" (Jez 37, 4-5).

U Novom Zavetu, možemo slobodno reći, Vaskrsenje je početak i kraj, alfa i omega (Otk 1, 8), jer se ono poistovećuje sa verom u Hrista: "Ja sam vaskrsenje i život; ko veruje u mene, ako i umre živeće" (Jn 11, 25). Verovati u Hrista znači verovati u Vaskrsenje. Sva čudesa i znamenja zapisana u knjigama Novog Zaveta dešavaju se na Hristovom putu ka Golgoti i Vaskrsenju. Jevanđelski opis vaskrsenja Jairove kćeri (Mt 9, 18-26) i sina jevrejske udovice (Lk 7, 12-15), a posebno vaskrsenje Četverodnevnog Lazara u Vitaniji (Jn 11, 5-46), potvrđuju istinu da Hristos jeste Vaskrsenje i Život. On je došao na ovaj svet da nam daruje Vaskrsenje, kako i pojemo u ove dane na vaskršnjim bogosluženjima. Ne nešto drugo - niti išta manje! Gospod nam nije doneo novu filosofiju, ili novu etiku, već novi život, koji nam je darovan kao zalog Vaskrsenja u svetoj tajni Krštenja (Gal 3, 27). Gospod Hristos se na Golgoti prineo kao neporočna Žrtva za sve i sva, kako ispovedamo i predokušamo u centralnom delu Liturgije Crkve, pričešćujući se Telom i Krvlju "radi nas Raspetoga i Vaskrsloga Hrista". Hristos je pashalno Jagnje Novoga Zaveta. On je Svojim Krstom i tridnevnim Vaskrsenjem konačno i savršeno potvrdio da On i jeste Mesija i Spasitelj sveta i da "nema drugog imena na zemlji kojim bismo se mogli spasti" (Dap 4, 12).

Sveti apostol Pavle, govoreći o Vaskrsenju Hristovom, kaže: "Ako Hristos nije ustao, uzalud je vera naša, (...) ali zaista je Hristos ustao iz mrtvih, te postade Prvenac onih koji su umrli" (1. Kor 15, 17-20). Sveti apostol Pavle je grčkim filosofima i mudracima propovedao o "nepoznatom Bogu" (Dap 17, 23), govoreći im upravo o Hristovom Vaskrsenju iz mrtvih. Hristova pobeda nad smrću je potvrda istinitosti Njegovog Božanstva. Zbog toga se sveti apostoli u Jevanđelju nazivaju "svedoci Vaskrsenja Hristovog" (Dap 1, 22). Istinom o Hristu i Vaskrsenju, apostoli su pokorili "drevni gordi Rim" i "galilejski, a ne aristotelovski" proneli blagovest o Hristu Spasitelju sa kraja na kraj vaseljene (Rim 10, 18). Dvehiljadugodišnja istorija Crkve, rođene Duhom Svetim na dan Pedesetnice, a utvrđene pomoću propovedi apostola i Otaca, najveći je i najbolji dokaz da je Vaskrsli Gospod sa nama i da će biti sa nama "u sve dane do svršetka veka" (Mt 28, 20).

Sećajući se ovih jevanđelskih svedočanstava i istine o Vaskrslom Gospodu našem Isusu Hristu, "u kome živimo, krećemo se i jesmo" (Dap 17, 28), pastirskom brigom rukovođeni, pozivamo vas, deco naša duhovna, da ispovedate i čuvate svoju veru u Vaskrsenje, ne rečima već životom i delima. Uz to, sveto Jevanđelje nas opominje da se klonimo "parasinagoga", što znači zasebnih okupljanja sektaškog tipa, kao i lažnih proroka i učitelja, jer oni "dolaze u odelu ovčijem, a iznutra su vuci grabljivi" (Mt 17, 15). Čuvajmo naše pravoslavno Predanje nasleđeno od apostola i svetih Otaca, Svetoga Save i svetog Simeona Mirotočivog. Sveti Sava je nad mirotočivim moštima svog oca izmirio zavađenu braću, pozvavši time i sve nas da uvek i svagda živimo u bratskoj ljubavi i slozi.

Pozdravljamo našu braću i sestre, našu duhovnu decu, na Kosovu i Metohiji. Pozdravljamo ih krsnovaskrsnim pozdravom, videći kako sveštenstvo i verni narod Božji u miru i ljubavi, smirenju i poslušnosti, pohađa svoje hramove i svetinje, učestvuje u bogosluženju i pričešćuje se božanskim Tajnama Hristovim u ove svete i spasonosne dane Hristovog ushođenja u Jerusalim da pobedi smrt i otvori svima nama vrata Vaskrsenja i života večnog. Vladika Atanasije, Episkop koji po odluci našega Patrijarha i Svetog Sinoda privremeno zamenjuje episkopa Artemija, posećuje narod i svetinje širom Kosova i Metohije i, u slozi i jednomisliju sa sveštenstvom i narodom, služi od carskog Prizrena na jugu, širom Metohije do Velike Hoče i Peći, i od podnožja Šare, preko Kosovskog Pomoravlja do Novog Brda i Mitrovice i do podnožja Kopaonika na severu. Hvala Bogu, naš narod je rešen da na ovom svetom oltaru stoji i opstoji, verujući u Krst i Vaskrsenje Hristovo i naše, čuvajući se nesloge i ne zbunjujući se pričama koje ne vode očuvanju vere i duhovnog i nacionalnog identiteta.

Zna naš narod šta znači držati se zdravih reči Gospodnjih i nepatvorenog učenja o pobožnosti, a šta, opet, znači i kuda vodi zaludno prepiranje, "od čega nastaje zavist, svađa, huljenja, lukava podozrenja, prazna nadmudrivanja ljudi izopačenog uma i lišenih istine, koji misle da je pobožnost izvor dobitka" (1. Tim 6, 3 - 5). U obnovljenim svetinjama uznosi se zajednička molitva sveštenstva i naroda: "Sami sebe, jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajmo!" Jednim ustima i jednim srcem peva se molitva jedinstva vere i zajedništva Duha Svetoga, na slavu Sabora Svete Trojice i očuvanje pravoslavne crkveno-narodne sabornosti.

Molimo se Bogu da se, molitvama Svetoga Save i svetoga cara Lazara, vrati mir i sloboda na naše stradalno Kosovo, našu duhovnu kolevku i naš Jerusalim, tamo gde su naše najveće svetinje, koje su biseri pravoslavne kulture i sveukupne hrišćanske baštine.

Obraćamo se i punoći našeg blagočestivog naroda koji živi u otadžbini i rasejanju, da živi i raduje se Vaskrsenju Hristovom. Vaskrsenje nas poziva da čuvamo jedinstvo svoje svete Crkve i da nikada svoje zemaljske interese ne pretpostavljamo interesu Zajednice i sveopšteg dobra. Sveti apostol Pavle nas upozorava da ne budemo "tvrdovrati i nepokorni" (Tim 1, 9), oživljujući "stare rane" već zaceljenih podela na telu naše svetosavske Crkve. Živimo, otuda, u jedinstvu naše Majke Crkve i u ljubavi i slozi jedni sa drugima, čuvajući, po rečima pomenutog Apostola narod, "jedinstvo Duha svezom mira" (Ef 4, 3).

U ovo vreme Vaskrsa, Crkva uvek ističe vrednost i svetinju ljudskog života, od začeća pa do potpunog sazrevanja svake neponovljive i bogolike ljudske ličnosti, protiveći se bilo kakvom obliku nasilja nad njima. Na to nam ukazuje ne samo zapovest Božja: Ne ubij! (Izl 20, 13) već, još mnogo više, Vaskrsenje Hristovo, jer nam ono otkriva najdublji smisao stvaranja i postojanja sveta i čoveka, a to je spasenje "svih i svega" u Hristu Raspetom i Vaskrslom (1. Kor 1, 23).

Današnji čovek, obremenjen brigama ovoga sveta i zaslepljen sebičnim potrošačkim mentalitetom, izbegava da se suoči sa tajnom života i smrti. "Prokleta pitanja" kojima su se bavili velikani ljudskog duha, poput Dostojevskog i mnogih drugih, u naše vreme nemaju mnogo sledbenika. Svedoci smo, naprotiv, da sve više dolazi do izražaja "civilizacija smrti". Mnoge svetske religije, pa i filosofija i umetnost našeg doba, prihvataju, po rečima oca Aleksandra Šmemana, "izmirenje sa smrću". Smrt je, po njima, jedina realnost, početak i kraj svega. Crkva Hristova tvrdi i svedoči upravo suprotno. Crkva ispoveda i propoveda najdublje dostojanstvo i svetinju ljudskog života, verujući u Vaskrsenje Hristovo, kojim je pobeđen naš najveći i poslednji neprijatelj, a to je smrt (1. Kor 15, 26).

Veliki ruski starac Serafim Sarovski je sve svoje posetioce uvek pozdravljao rečima: "Radosti moja, Hristos vaskrse!", pokazujući time da Crkva Hristova i njeni svetitelji žive u realnosti Vaskrsenja. Daj Bože da i mi budemo svedoci te istine i da u našim dušama i na našim licima neprestano blista radost Vaskrsenja - ona radost koja se mogla videti na licu nedavno upokojenog svetogorskog starca Josifa Vatopedskog, koji se, suprotno zakonima biologije, upokojio sa osmehom na licu.

Pozdravljajući vas, braćo i sestre, još jednom najradosnijim vaskršnjim pozdravom, pozivamo vas sve da živite u ljubavi prema Bogu i bližnjima, hodeći tako putem koji vodi u večni život. Živeći tako, postaćemo i bićemo sinovi i kćeri Vaskrsenja.

HRISTOS VASKRSE!
VAISTINU VASKRSE!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.