Vladimir Kecmanović: Top nije lični obračun sa Sarajevom

Posao pisca je da, najbolje što zna, ispriča priču. Što je priča bolje ispričana – to je posao bolje obavljen. Pitanja koja priča eventualno otvara, ne spadaju u direktnu piščevu nadležnost.

 A to što je "Top" izazvao tako mnogo polemika u kojima se čulo toliko mnogo različitih mišljenja, očigledno govori o tome da sam svoj posao dobro obavio - rekao je za "Glas Srpske" beogradski književnik Vladimir Kecmanović, čiji je roman "Top je bio vreo" ušao u uži izbor za "NIN" nagradu.  

* GLAS: Na negativne kritike o romanu "Top je bio vreo" odgovorili ste da je "čista književnost iznad ideologije i da nisu svi Srbi krivi". Smatrate li da su čitaoci shvatili poruku koju ste htjeli da im prenesete ovim romanom?   

KECMANOVIĆ: Da je čista književnost iznad ideologije – jesam rekao. Da "nisu svi Srbi krivi" nisam rekao niti bi mi palo na pamet da tako nešto govorim. To se podrazumeva. Kao što nisu krivi ni svi Hrvati, Bošnjaci, Francuzi, Portugalci... Ne postoji kolektivna krivica. Oni iz čijih ste napisa takvo tumačenje mog odgovora pročitali – tu stvar očigledno nisu raščistili sami sa sobom. A to nije moj nego njihov problem. I nisam hteo da ovim romanom čitaocima prenosim nikakvu konkretnu poruku, jer nisam napisao pamflet nego roman.

* GLAS: Za radnju ove knjige ste izabrali Vaš rodni grad, Sarajevo? Da li je to i Vaš lični "obračun" sa gradom u kome ste živjeli? 

KECMANOVIĆ: To što sam u Sarajevu rođen i odrastao, svakako jeste bilo podsticaj da se ovom temom pozabavim. I svakako mi je bilo od pomoći u radu na romanu. Cilj mi, međutim, nipošto nije bio da se s tim gradom lično "obračunavam". To što se u Sarajevu tokom rata događalo suviše je krupna i suviše literarno izazovna tema – da bi se potrošila na lični obračun. Verujem da bih isti ovakav roman napisao i da u Sarajevo nikada nisam kročio nogom, samo da sam osećao i znao ono što osećam i znam. E sad, podacima bih u tom slučaju možda i mogao da raspolažem. Osećanjima – teško. Ali, ni to ne bi bilo nemoguće. Samo što bih u tom slučaju pokazao takav nivo anticipacije - da bih imao osnova da se smatram genijem. 

* GLAS: Već dvije godine ste u užem izboru za "NIN-ovu nagradu". Kako komentarišete dodjelu književnih nagrada u Srbiji?

KECMANOVIĆ: Sa različitim nagradama stvari različito stoje. Različito stoje i sa istim nagradama, u zavisnosti od toga ko je u žiriju. Konstantan problem sa "NIN-ovom nagradom" je što žiri koji je dodeljuje osećaju potrebu da ispravljaju greške prethodnika i daju je piscima koji je, onda kada su je zaslužili – nisu dobili. I tako prave nove greške, ostavljajući novim žirijima da ih ispravljaju. Pa se "NIN-ova nagrada", koja se nominalno dodeljuje za najbolji roman objavljen u prethodnoj godini, prečesto pretvara u nagradu za životno delo. Raduje me što ove godine nije bio takav slučaj. Iako ne mislim da bi žiri pogrešio da ju je dao "Topu" – ne mislim ni da je pogrešio što ju je dao "Tesli". 

Poruka

- Poruka koje čitaocu roman može da pošalje – ima bezbroj. Koliko će poruka iz tog potencijalno neograničenog broja čitalac uspeti da izvuče - zavisi od čitaoca - kaže Vladimir Kecmanović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.