Sigurni koraci Lut festa

Međunarodni festival profesionalnih lutkarskih pozorišta u Istočnom Sarajevu je svojim 13. izdanjem doživio svoju mladost i sigurnim koracima ide prema svojoj zrelosti.

Rekao je ovo za "Glas Srpske" reditelj, estetičar i dramski pedagog dr Radoslav Lazić, autor desetina knjiga i zbornika iz oblasti dramske, filmske, lutkarske i operske režije, istorije, filozofije i estetike, urednik više uglednih časopisa i izdavačkih kuća i član stručnih žirija mnogih domaćih i međunarodnih asocijacija dramskih umjetnika i književnika, festivala, među kojima i nedavno završenog Međunarodnog festivala profesionalnih lutkarskih pozorišta u Istočnom Sarajevu "Lut fest".

- Zaista je reč o već uglednom festivalu, na kojem nastupaju svetski poznata pozorišta sa vrhunskim predstavama, ali i veoma uspešne lokalne predstave, što je jako važno u međunarodnom kontekstu. Festival je žanrovski bio veoma raznovrstan, pa je tako publika mogla da pogleda od teatra senki sa Karađozom iz Carigrada do jednog sintetičkog rada, gde je publika gledala teatar prstiju iz Jerusalima u origami stilu - istakao je Lazić i dodao da i male forme treba da izražavaju pogled na umetnost i umetničko stvaranje, kao što to čine i velike forme.

U okviru festivala održane su i značajne promocije, među kojima je bila i ona nekoliko Lazićevih knjiga, od kojih je jedna posvećena japanskom tradicionalnom pozorištu.

- Reč je o njihovom teatru, odnosno japanskom klasičnom pozorištu lutaka, ali za odrasle. U Japanu u Osaki lutkarske predstave prati odrasla publika - rekao je Lazić i istakao da je vrhunac festivala bila promocija monografije Borisa Goldovskog iz Moskve, koji je održao i značajno predavanje.

Radoslav Lazić je dobitnik nagrade "Zlatna anima" za životno djelo i doprinos razvoju lutkarstva, a nagrada mu, kaže, znači mnogo.

- To je zaista jedno veliko priznanje za moj angažman u pozorištu lutaka. Ja sam malo kasno prišao tom teatru, jer sam imao dramsku preokupaciju oko rediteljskih angažmana, ali i pedagoškog angažmana u Akademiji umetnosti - rekao je Lazić.

Kako je istakao, posljednjih decenija se bavi pisanjem "Istorije srpskog lutkarstva" i taj rad smatra svojim životnim djelom.

- Knjiga se ostvaruje kroz tri aspekta. Jedan je religiozni, a u vezi je sa narodnom tradicijom. To su predstave obrednog karaktera koje su igrane uoči Božića, a poslednjih godina dolazi do njihove velike obnove, jer su bile zabranjivane u doba komunizma - pojasnio je Lazić.

Dodao je da u Ukrajini postoji festival "Verteka", u Poljskoj je to "Sopka", dok je u katoličkom svijetu riječ o "Isusovim jaslicama".

- Drugi aspekt knjige je folklorni teatar, gde je srpska tradicija i te kako bogata. Sve umetnosti kreću iz narodne tradicije i običaja, pa je tako svako naše dete za svoje prve igre koristilo lutke uz tradicionalne pesmice. Ono što ja istražujem u svojoj knjizi, kao treći aspekt, su lutke u funkciji umetničkih predstava. Tako da u narodnoj tradiciji imamo strašila, maske, različite vrste lutaka, ali je pravo lutkarstvo nastalo u modernom vremenu - ispričao je Lazić.

On je dodao da će se pomenuta tematika naći u prvom tomu njegove knjige, a posvećena je takođe ljudima, idejama, pojavama, klasifikaciji, dramaturgiji, režiji, animaciji, pa i pokušaju kritike.

- Drugi tom "Istorije srpskog lutkarstva" posvećen je repertoaru pozorišta. Uspeo sam da rekonstruišem repertoar unazad 70 godina, a obuhvatio sam i festivale. Takođe sam se dotakao obnove lutkarskog teatra, kakav je na primer u Republici Srpskoj, te lutkarskih teatarskih formi kao što su teatar senki i ritualni teatar - kazao je Radoslav Lazić.

On zaključuje da se naša tradicija, i teatarska i kulturološka, zasniva na antičkim tradicijama, pa čak i praistorijskim, koje ne smijemo zaboraviti, nego ih gajiti i nadograđivati se na njihovim čvrstim temeljima.

Kritika

- Jedan od najvećih problema lutkarskog teatra je taj da je ono na neki način bez lutkarske aparature. Često se ne navodi ime autora u programu predstava. Lutkarsko pozorište je primenjena umetnost, edukacija, zabava, a nedostaje mu i konstruktivna kritika, koje gotovo da i nema - rekao je Radoslav Lazić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.