Pavel Surovi, fotograf, dizajner i političar za „Glas“: I iz malog sela u Srbiji možete da osvojite svijet

Moje fotografije imaju skrivene sublimirane poruke i one su više od multikulturalnosti i suživota naroda na ovim prostorima i, tako reći, estetski lepih fotografija lepih žena u narodnim nošnjama. One prikazuju jedinstven spoj umetnosti i etnologije, tradicije i modernog doba, kao i istorijsko-nacionalno obeležje u domenu modnog dizajna. Predstavljaju Evropu - u duhovnom, istorijskom, filozofskom i hrišćanskom smislu.

Kaže to za "Glas Srpske" fotograf, grafički dizajner i političar Pavel Surovi, koji je posljednjih mjeseci osvojio brojne nagrade za svoje umjetničke fotografije narodnih nošnji iz Srbije, Srpske i FBiH, a njegov rad, odnedavno, na izložbi "Corona", mogu da vide i stanovnici Pariza.

Ovaj svestrani stanovnik malog mjesta Kisač u Srbiji, inače diplomirani ekonomista i informatičar, za sebe kaže da je u duši revolucionar, duhovno-militantni varvarin, megaloman, vizionar, filozof, umjetnik…

- Od šeste godine sam u mašti već gradio svoje gradove, države, svetove… Uvek sam morao biti najbolji u svemu u školi, pa i u sportu i likovnom... Kasnije sam otkrio da mogu da menjam estetiku i pogled na svet. Zahvaljujući Bogu i roditeljima moj mozak još stalno funkcioniše, tako da gde god da idem i posmatram okolinu, odmah primećujem sve nedostatke u svakom gradu, državi, svetu, instituciji, zakonima i razmišljam šta se može sve promeniti, usavršiti, nadograditi, rekonstruisati, uprostiti, olakšati… - priča Surovi.

Nagrade na prestižnim svjetskim takmičenjima koje je dobio, kako prije nekoliko godina za dizajnerska rješenja, tako i nedavno za fotografije, samo su mu, kaže, potvrdile da je njegov rad svjetskog kalibra i kvaliteta i da je jedinstven. 

- Sve nagrade sam dobio iskrenim radom. Ja sam živi dokaz da, uz veliku ljubav i uz pomoć dodira Tvorca, možete čak i bez protekcije i ičije pomoći, čak i ako dolazite iz malog sela Kisač u Srbiji, da osvojite svet. To je prevashodno zasluga roditelja, koji su beskrajno verovali i ulagali u mene i u moje obrazovanje. A sada i beskonačna podrška moje supruge Dragane i sina Miljana Pavela - naglašava Surovi.

Posljednja u nizu nagrada je zlatna medalja za fotografiju srpske Templarke u arhaičnoj narodnoj nošnji Ključa na internacionalnom takmičenju Art Imagination u umjetničkoj fotografiji, koje se održava pod patronatom dvije fotografske asocijacije - International Association of Art Photographers i Photographic Society of America.

- Zlatna medalja Američke asocijacije fotografa mi je do sada najveće priznanje i najjača nagrada u mojoj fotografskoj karijeri. Posle svetske premijere izložbe "Corona" u Parizu, gde su se mnogi posetioci najčešće fotografisali pored srpske "Ratnice" i "Templarke", nisam ni mogao slutiti da ću odmah po povratku iz Francuske u Srbiju osvojiti zlatnu medalju upravo za fotografiju Templarke, koja štiti hrišćanstvo. Takođe je i moj "Arhanđel Mihailo" u arhaičnoj narodnoj nošnji iz Janja dobio nagradu. Ovo su dve najzanimljivije stare arhaične srpske nošnje koje su žiriju "zapale za oko" i osvajaju svetske medalje. Zato mi je želja da izložba "Corona", posle Pariza i Maribora, otputuje u Banjaluku, u Republiku Srpsku, koja je posle ovih nagrada to zaslužila - istakao je Surovi.

Glas: Poznato je da ste strastveni kolekcionar i ljubitelj narodnih nošnji. Kako ste uopšte došli na ideju da prikupljate nošnje i na ovaj ih način prikažete svijetu?

Surovi: Lokalna ženska udruženjima i organizacije su krivi jer mi nisu hteli pozajmiti nošnje za fotografisanje i festival. A kada bi i pozajmili, uvek su očekivali mnogo, pa su me ucenjivali sitnicama ("Ako dam nošnju, fotografiši mi unuku"). Tako sam rešio da skupim stare nošnje iz što više mesta da budem samostalan i da ne moram nikoga više da molim. Naučio sam se trgovini i svim trikovima kod prodaje nošnji, sada mogu da napišem knjigu o taktikama trgovine. Dve godine sam obilazio sela po Vojvodini. Pregovarao i otkupljivao poslednje primerke nošnje stare više od 100 godina. Bilo je to jedno divno iskustvo.

Glas: Posegli ste za novim  načinom prikazivanja tradicije i kulture. Odakle uopšte ideja za takvo nešto?

Surovi: Cilj mi je bio da stvorim novi čitljivi moderni etno-art koncept kod slovenskog tradicionalnog nasleđa za budućnost. Kroz grafički dizajn sam naučio i istraživao stare simbole. Radeći na fotografijama sam, istražujući tu simboliku, nju pronašao i na narodnim nošnjama. Otkrivanjem upravo tajanstvenosti i mističnosti narodnih nošnji i duhovnih verovanja i mitova kroz različite epohe hteo sam da krunišem žensku lepotu. Vizija, filozofija, kreativnost, igra - to je sve spontano prirodno došlo. Ideje su bile tu negde pohranjene u mojoj duši kroz poznavanje istorije, filozofije, bajki, Biblije... Vodio sam se kod biranja narodnih nošnji da me moraju odmah kod prvog susreta asocirati na neku ličnost iz istorije, bajke, pa i crtanog filma... To je bila glavna premisa prema kojoj sam vršio odabir narodnih nošnji. Prema narodnoj nošnji sam posle vršio odabir devojačkog lica i personalitet karaktera modela. Prema narodnim nošnjama birao sam adekvatne pozadine, ćilime i prekrivače. Na kraju sam uz svaku narodnu nošnju morao tragati i nabavljati predmete koji će metaforu i alegoriju još više pojačati i približiti gledaocu i da mu bude što više čitljiva i shvatljiva. Kod stvaranja sam iskorišćavao i iteraciju kao metod dolaska do cilja uvidevši da i neki predratni stari predmet koji me je nadahnuo određuje i daje asocijaciju kakvu treba da tražim narodnu nošnju. Sve muze koje su dugi niz godina bile pohranjene u mojoj duši su se probudile u vreme početka pandemije, pa sam, kada je svet stao, započeo jedno putovanje stvarajući svoju "Coronu Krunu" i "Slavu". 

Glas: Kakvu poruku želite da pošaljete svojim fotografijama?

Surovi: Uspeo sam spojiti i prikazati dva suprostavljena sveta u svojim vanvremenskim portretima u narodnim nošnjama. Tu je svet moći, slave, lepote, bogatstva predstavljen kroz dukate, nakit, krune, tron, sve što je prolazno, kao i lepota u ovom životu, nasuprot svetu duhovnom, večnom, predstavljenom kroz sunce, zemlju, Sveti gral, krstove, Isusa Hrista, Boga… To je vremeplov "surovog Princa Pavela Surovog", koji vas vodi kroz svetske i biblijske priče. Žene su glavne protagonistkinje u mojim radovima. Zauzimaju uloge ratnica, anđela, kraljica, carica, grofica, princeza…

Glas: Kakvu ženu želite da prikažete na Vašim fotografijama?

Surovi: Ženu ratnicu, moćnu ženu, duhovnu ženu, neodoljivu ženu, senzualnu ženu… Svojim umetničkim istraživanjem hteo sam da prikažem da je u hrišćanskoj civilizaciji svaka iskonska lepota, a sa tim i ženska lepota, podložna skrivanju, a posebno u narodnim nošnjama, koje iza mnoštva slojeva podsuknji, čipki, traka, mašni i vezova, skrivaju nedosežni ideal devičanske lepote. Bitan element mog umetničkog pristupa je poimanje ženske lepote kao neistorijske, odnosno vanvremenske estetske kategorije. Kroz umetničko otkrivanje mističnosti narodnih nošnji, verovanja i mitova iz različitih epoha progovara arhetip Afroditine lepote.

Glas: Šta je za Vas narodna nošnja?

Surovi: Prvi najvidljiviji i prepoznatljivi simbol jednog naroda! Ona je jedno narodno bogatstvo kulture, tradicije i vere! Različiti narodi kroz svoju narodnu nošnju ističu svoje autentične simbole i obeležja, koji ih određuju kao narod i u tom smislu čine jedinstvenim i posebnim.

Glas: Rekli ste da Vam je cilj da nošnju približite i mlađim generacijama, da preskočiti lokalne stereotipe, tradicionalistički pogled na narodnu nošnju. Da li ste uspjeli?

Surovi: Moj rad je plod traganja za idejom večne lepote, za duhovnom inspiracijom kojom je nadahnuta moja umetnost, za snovima i nedostižnom večnošću, za izrazom koji menja pogled na ženu, religiju, istoriju i tradiciju i, na posletku, za eksperimentom i filozofskom igrom koja provocira i menja ukorenjene dogme i obrasce ponašanja. Mislim da sam uspeo! Ako sam uspeo svetske poznate modele obući u narodnu nošnju, a pre je nikada nisu nosili, to je prvi veliki uspeh. Mnogi modeli, poznate voditeljke, političarke, ministarke, kada su videle fotografije, želele su se fotografisati u narodnoj nošnji i tu sam drugi put uspeo. Izmislio sam komunikacioni obrazac prikaza narodne nošnje koji upravo svojom estetikom i pričom oslovljava mlade generacije. To malo ko može da postigne. Ali ove fotografije ne ostavljaju ravnodušnim sve vekovne kategorije. Imam i fanove koji imaju skoro 90 godina. A najveći uspeh je što je velika zainteresovanost za kupovinu mojih fotografija. Za sada ih ne prodajem, ne želim degradirati svoju umetnost.

Glas: Kako stranci reaguju na Vaše fotografije?

Surovi: Stranci prevashodno gledaju oči, stav modela, lepotu, njegovu transformaciju u ulogu, to je prvo što oni primećuju. Oni upravo vide ono što sam ja hteo prikazati, oni ne poznaju naše narodne nošnje, oni vide istorijske ličnosti, ratnice, templarke, anđele, engleske i francuske kraljice, grofice, svetice na mojim fotografijama. To je bio i cilj, moja hipoteza! Arhaične narodne nošnje crpe inspiraciju sa kraljevskih dvorova, a kraljevske krune simbolizuju svadbena oglavlja.

Glas: Koliko je važno da uz savremen i drugačiji pristup i kombinovanje različitih simbola ujedno prikažete i autentičnost svake nošnje?

Surovi: Stvaram moderni etno-art koncept i novi pristup tradicionalnom nasleđu, koji kroz alegoriju spajaju prošlost i budućnost. To govore svetske medalje u domenu fotografije, posete galerijama, svetski festivali, izložbe po svetu i velika publika koju gradim.

Glas: Koja je fotografija Vama lično najdraža i zašto?

Surovi: Zavisi koje svoje kriterijume stavim u estetski model. U svakom trenutku neka druga. Kraljica Korone, Templarka, Arhanđel Mihailo, Elizabeta I, Sveta Marija Magdalina…

Glas: U Parizu se održava izložba Vaših fotografija pod nazivom "Corona". Šta za Vas znači da u glavnom gradu Francuske prikažete svoj rad?

Surovi: Ova moja svetska premijera nesvakidašnje umetničke izložbe, prema francuskim kritičarima, pomera granice estetike i narativa narodnih nošnji u fotografiji, kao i gledanja na tradiciju, običaje, simbole i značaj oblačenja na Balkanu. Ovo je za mene velika čast, jer smo posle dve godine uloženog napornog rada, novca, skupljanja narodnih nošnji, stvaranja, kreiranja, priče i ličnosti sa fotografija, koje su ovenčane svetskim nagradama, doputovali u mesto svetskih umetnika i stvaralaca. Ispunio mi se jedan veliki san. Na otvaranju izložbe sam imao do sada najviše posetilaca. Nisu svi mogli da stanu, pa su čekali na dva nivoa. Veliko je interesovanje publike, dobijam velike pohvale i čestitke. Dovoljno je samo ovo da kažem - pisala mi je poznata francuska glumica Karine Dogliani, koja je pohvalila originalni i božanstven pristup. Želi saradnju, izrazila je želju i nju da fotografišem u narodnim nošnjama u svom stilu ili u, kako Francuzi vide i misle - starim kostimima sa kraljevskih dvorova. To je i bio moj cilj - da to vide i misle!

Glas: Fotografija Srpkinje u narodnoj nošnji zaštitno je lice Međunarodnog festivala etno-mode u Rusiji.

Surovi: Za mene kao srpskog umetnika nema veće nagrade nego da što veći broj ljudi upozna moju umetnost, moju estetiku i vidi moje fantazmagorične fotografije u narodnim nošnjama. Ponosan sam da na ovaj način mogu prezentovati Srbiju i njenu kulturu i tradiciju širom sveta. Posle izložbe u Parizu ovo je još jedan veliki uspeh. Kada jedan prestižan međunarodni festival izabere moje fotografije i stavi ih na svoje promo materijale, za mene je to velika čast i još jedna potvrda mog kvalitetnog fotografskog rada. Retorički bih mogao pitati koliko drugih međunarodnih festivala na svetu bi izabralo radove srpskog fotografa i stavilo ih na svoje propagandne materijale. Zato je za mene ovo veliko i važno dostignuće. Prošle godine osvojio prvu nagradu žirija na ovom festivalu u kategoriji modna fotografija.

Glas: Osim što se bavite dizajnom i fotografijom, Vi ste i direktor Kulturnog centra Kisač i poslanik u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine. Uspijevate li da sve držite "pod kontrolom"?

Surovi: Meni je uvek potreban izazov, rast i afirmacija. Ako radim samo jedan posao, moja duša duhovno stagnira. Kada sam predavao na Ekonomskom fakultetu u Bratislavi, uporedo sam bio zaposlen u poznatoj svetskoj nemačkoj kompaniji, pored toga imao grafički studio i bio savetnik malim i srednjim preduzetnicima. Za sada držim sve pod kontrolom. Najaktivniji sam pokrajinski poslanik i mogu neskromno reći jedan od najboljih i najkreativnijih oratora u Skupštini AP Vojvodine. U Kulturnom centru Kisač sam započeo jednu novu viziju koja je urodila plodom. Uspevamo svake godine da rekonstruišemo jedan segment kulturnog centra, a i rekonstruišemo najstariju kuću u Kisaču, koja će biti jedan mali muzej. Kisač smo uspeli pozicionirati na kulturnoj mapi Srbije i Evrope. Prema mom mišljenju, teže je stvoriti umetnička dela i biti priznati umetnik nego biti političar ili direktor. Zdravlje ume da strada kada imate puno stresa i stalno ste u pokretu. Zato mi je potreban jedan dobar veliki odmor, a na jesen idu opet izbori… Hteo bih više biti sa porodicom jer ona je najviše istrpela za ovih 10 godina.

Glas: U intervjuu koji ste prije desetak godina dali za "Glas Srpske" rekli ste "kada radim, radim po svome. Nastojim da nešto ne prikažem kako bi i ostali, nego iz drugog ugla". Da li se toga još uvijek držite?

Surovi: Dobro ste upamtili, sećam se, da, stalno sam takav, držim se i ne menjam formulu uspeha.

Knjiga

Glas: Do kraja godine bi, kako ste najavili, trebalo da  pripremite knjigu "Tron".

Surovi: "Tron" je moj vlastiti lirsko-epski umetnički naziv koji sam dao specijalnom ciklusu fotografija koji radim više od godinu dana. Za sada sam na jednoj trećini. Od oktobra ću, samo da Bog da zdravlja, da fotografišem sve ostale ideje koje već imam na papiru, a nisam ih stigao još dovršiti. Nešto ću ponovo fotografisati, zameniti modele koje više mogu da iznesu ulogu... Knjiga u prvi plan sublimira spoj tradicije i duhovnosti, a ona je zapravo odraz mog duhovnog, filozofskog i estetskog razmišljanja i mojih snova.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.