Nikola Simić: Čarli Čaplin spava u mladalačkim snovima

Srbi su nacija koja voli da mnogo jede. Uvek tvrdim da ono što se pojede na našim svadbama to bi neki zapadni narod jeo po godinu-dve. To se kod nas pojede za jedan ili dva dana - rekao je u intervjuu za "Glas Srpske" beogradski glumac Nikola Simić.

Pored niza zapaženih uloga koje je ostvario u karijeri, u pozorištu, filmovima i serijama, Nikolu Simića u posljednje vrijeme publika može da gleda u komediji "Sladak kupus s ovčetinu, pa izvol'te na samoubistvo", u kojoj igra sa Sonjom Kostić.   

* GLAS: Kako je počela priča oko predstave "Sladak kupus s ovčetinu, pa izvol'te na samoubistvo"?

SIMIĆ: Najjednostavnije rečeno, to je omaž mom bratu Slavku Simiću, sećanje na njega. On mi je uvek govorio da to ne može da igra mršav glumac, ali ja sam dokazao suprotno. Naravno, morao sam kostimom da se "podebljam" za tu priliku. Reakcije publike su uvek dobre na ovaj komad. Ovo nije komedija na prvu loptu. Reč je o duokomediji za pozorišne sladokusce. Nikada ne ogladnim posle predstave iako stalno pričam o hrani. Vidi se da ne jedem mnogo. Predstava otvara apetite, hteli mi to ili ne. Nadražimo žlezde, želudačni sokovi krenu i verujem da ljudi posle predstave jedva čekaju da idu kući da nešto prezalogaje.

* GLAS: Kakva je banjalučka pozorišna publika? 

SIMIĆ: Banjaluka ima pozorišnu tradiciju i svoju publiku. U to se uverim na svakom nastupu i vidim da na predstavama ima mnogo publike.

* GLAS: Koliko su društvene promjene uticale na pozorište?

SIMIĆ: Svaka televizija odvoji za godinu određen dio novca i odlučuje koje projekte će da pomogne. Ja sam star čovek i možda nisam u toku sa vremenom, pa mi se čini da te odluke na televizijama nekada nisu dobre.

* GLAS: Je li slika pozorišnog života u Srbiji danas pozitivna?

SIMIĆ: Ne igram u mnogo predstava. Imam svoje predstave koje igram. Među njima je "Buba u uhu", to je već 40. sezona te predstave. Pozorišni život se odvija, naravno, u besparici, ali bitno je da pozorište živi.

* GLAS: U jednom od ranijih intervjua rekli ste da Vam je ostao nedosanjani san da glumite Čarlija Čaplina?

SIMIĆ: To je lik koji je izvan klase. On mi je zaista bio idol i mislim da se takav komičar nikada neće roditi. Kod nas niko nije pokušao da napravi postavku sa Čaplinom, možda i zbog specifičnosti našeg humora. Ovo je drugačije podneblje, iako smo svi rasli na njegovim gegovima. Čini mi se da će Čaplin zauvek spavati u nekim mojim mladalačkim snovima.

* GLAS: Mlađa publika Vas je upoznala kroz seriju "Ljubav, navika, panika". Kako je bilo sarađivati sa mladim kolegama?

SIMIĆ: Mladi me znaju i po toj seriji, ali i po "Tesnoj koži". Ljudi uglavnom vole tu seriju, rado je gledaju. Saradnja sa mlađom glumačkom ekipom bila je odlična. Atmosfera na snimanju je bila pozitivna, dobro smo se slagali. Slobodan Šuljagić je znao šta hoće, mi smo sledili njegove savete, tako da je konačan rezultat bio dobar.       

* GLAS: Radite li neke nove projekte?

SIMIĆ: Prošle godine sam snimio jednu pilot epizodu, trebalo bi da od toga nastane serija. Postoji ideja i scenario za sedam epizoda. Međutim, jako je teško probiti se na sceni. Postoje razni klanovi sa kojima treba da se izborite.

Uloge

Nikola Simić je još u gimnazijskim danima glumio u dramskoj sekciji, a kasnije je diplomirao glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Prvu ulogu igrao je već kao student (1957) u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u kojem kao stalni član (od 1959) uspješno nastupa u nizu komada koji "nose" njegov repertoar. Igrao je u mnogobrojnim filmovima i TV serijama. Proslavio se ulogom Mite Pantića u filmskom serijalu "Tesna koža". Takođe je ostvario dobre uloge u TV serijama "Srećni ljudi" i "Porodično blago".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.