Na duhovnoj stazi Jelene Anžujske

BANjA LUKA - Izložba ikona igumanije manastira Gradac Efimije svečano je zatvorena u nedjelju u Banskom dvoru Kulturnom centru pred brojnim ljubiteljima umjetnosti.

Pošto je izložba bila prodajnog karaktera, sve ikone su prodate, a prihod je namijenjen izgradnji konaka za goste manastira Gradac.

- Umetnički dar je dar od Boga. Hrišćanska umetnost je u početku uglavnom nastojala da približi ljudima događaje iz Svetog pisma. Najbolji i najtalentovaniji umetnici radili su ikone. U ovo današnje vreme više toliko ljudi ne misle o Bogu. Najbolji umetnici idu na neku drugu stranu - rekla je za "Glas Srpske" igumanija manastira Gradac Efimija.

Ona kaže da je ovo prvi put od kada je došla u manastir Gradac da su pokrenuli jednu akciju. Nikada ranije nisu na ovakav način prikupljali novac za obnovu manastira.

- Trebalo bi da obnovimo srednjovekovnu trpezariju na prvobitnim temeljima. To su sve krupni zahvati. Ono što je kraljica Jelena Anžujska radila u 13. veku kao moćna vladarka mi ne možemo da dosegnemo. Sada smo krenuli u akciju i jako je uspešna - istakla je igumanija Efimija i dodala da se nada da će im ljudi u Srbiji izaći u susret, kada je riječ o obnovi manastira Gradac.

Manastir Gradac je kroz svoju istoriju više puta razaran. Prva velika obnova posle pada pod tursko ropstvo bila je krajem 16. veka. Oko 1600. godine manastir je ponovo poharan, ali ga mitropolit raški Visarion obnavlja. Tada je dozidana i spoljašnja priprata. Potpuna rekonstrukcija glavne crkve obavljena je od 1963. do 1975. godine. Gradac je ponovo oživio kao ženski manastir, a godine 1982, kada je iguman manastira bio blaženopočivši shi-arhimandrit otac Julijan, počela je izgradnja konaka. Tako obnovljen konak danas naseljava sestrinstvo manastira Gradac.

Koordinator projekta za obnovu manastira Gradac Jugoslav Kiprijanović kaže da je akcija započeta na teritoriji Republike Srpske sa idejom povezivanja srpskog naroda sa obje strane Drine.

- Poučeno prethodnim iskustvima za neke akcije koje su se sprovodile na ovom području, sestrinstvo manastira Gradac je rešilo da ovu počne upravo iz Republike Srpske, a ne iz Srbije, gde je manastir. Ktitor manastira Liplje, sveti kralj Dragutin, potomak je svete Jelene Anžujske, koja je ktitor manastira Gradac. Prvo je uspostavljena duhovna veza, a zatim je usledio poziv odbora za proslavu Dana Republike Srpske ova izložba bude sastavni deo proslave - ispričao je Jugoslav Kiprijanović.

On je podsjetio da je, uporedo, tim "Telekoma Srpske" imao otvoren broj 1458 na koji je mogao da se ostavi prilog za obnovu manastira Gradac.

- Manastir Gradac je prisutan i putem saradnje sa RTRS-om, preko emisije "Pravoslavlje" koja se emituje svake druge subote na programu ove televizije. Nadamo da se da je ovo samo jedan od segmenata u unapređivanju ove saradnje - kaže Kiprijanović.

Prema njegovim riječima, preko izložbe ikona u Banjoj Luci ljudi su uspjeli da ostvare kontakt sa manastirom Gradac i sa igumanijom Efimijom.

- Mislim da će ljudi, podstaknuti lepotom i duhovnošću koje zrače iz ovih ikona, da se javljaju i naručuju ikone, a neki su se već i javili. Siguran sam da će dolaziti u manastir Gradac i biti gosti u novoizgrađenom konaku - naglasio je Kiprijanović.

On dodaje da je na izložbi bilo 40 ikona koje su prodate po cijeni od hiljadu konvertibilnih maraka. Jedna ikona koštala je dvije hiljade maraka, pa je prikupljeno 41 hiljadu maraka od prodaje ikona i oko 75 hiljada maraka od poziva na broj 1458. Igumanija manastira Gradac Efimija osvrnula se i na umjetnički značaj ikone.  

- U manastiru Gradac ima nas nekoliko sa Akademije koji su posle postdiplomskih studija došli u manastir. Radila sam 20 godina samo klasičnu ikonu, za koju ne mogu da kažem koliko je umetnost, a koliko je deo mog približavanja ikoni. Ovo je pokušaj da zaista spojim ono što sam radila pre odlaska u manastir i ovog života sada - zaključila je igumanija manastira Gradac Efimija.

Muzika

Na svečanom zatvaranju izložbe ikona nastupila je i Etno-grupa "Trag" iz Laktaša. Oni su izveli nekoliko kompozicija, kao što su "Vo naše selo Malovo", "Vrbice zelena", "Sedam sati udara", "Žubor voda žuborila", "Marijo ćero mori".   

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.