Milorad Pavić: Knjiga mnogo puta umirala i vaskrsavala

Milorada Pavića francuski i španski kritičari nazvali su "prvim piscem 21. veka", a u Austriji ga smatraju "predvodnikom evropske postmoderne". Za američki "Vašington post" je "homerovski pripovedač", dok u južnoj Americi slovi za "jednog od najvažnijih pisaca današnjice".

Ukoliko ste čitali "Hazarski rečnik", "Unutrašnju strana vetra", "Predeo slikan čajem", koji su širom sveta proslavili jednog od najvećih srpskih pisaca, ili neko novije kao "Drugo telo", sigurno ćete požuriti da nabavite i novi roman "Pozorište od hartije". Ili, tek sveže odštampane "Sve priče" u kojima je spakovana najbolja kratka forma ovog velikana. Ako se sa delima Pavića do sada niste sreli, možda ćete, posle ekskluzivnog intervjua za "Glas Srpske", u kojem otkriva kada je počeo da piše, gde pronalazi inspiraciju, kako ga čitati i hoće li knjiga preživeti u novoj eri...

O najnovijem delu "Sveže priče" koje je publika gotovo razgrabila na nedavno završenom Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, gde smo i razgovarali, književnik za naš list kaže:  

- To su sve moje priče, kao što naslov kaže. Izdate su u okviru biblioteke Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, gde su Ivo Andrić, pa Duško Radović... Ta biblioteka obuhvata jedan opus, jednog pisca i logično je bilo da onda sve moje priče budu na jednom mestu. Izbor sam napravio po ciklusima i izdanjima tih priča koje su se pojavljivale kroz vreme od prošlog veka, pa do sada. To je jedno obimno izdanje. Kažu mi da je Andrićevo obimnije i da su morali dvostruko da ga štampaju i u manjim slogovima. Moram priznati da sam srećan što nisu morali tako i sa mojim pričama, jer se onda teže čita.

* GLAS: Čime ste se rukovodili kada ste birali priče koje će se naći u ovom delu?

PAVIĆ: Kada sam odlučivao šta će ući u knjigu, rešio sam da one koje sam uneo u svoja dela kao poglavlja tih romana, a koje sam ranije objavio i kao priče, ne treba da spadaju u pripovedački opus jednog pisca, pa ih nisam stavio u "Sve priče". Ali, i bez njih to je jedna vrlo obimna knjiga. Možda najvažnije je da sam ih sve u ovom najnovijem izdanju, pregledao i doterao, po kojom rečju ili imenom, tu i tamo. Mislim da je ovo sada definitivno izdanje mojih priča koje sam stvarao svih tih dugih godina.

* GLAS: Nastajale su u različitim periodima. Da li se u njima ogleda evolucija u Vašem pisanju?

PAVIĆ: Naravno da su različite, ali je to uvek Pavić. Ima i onih iz vremena čim sam se javio kao pisac, što sam uradio u relativno kasnom dobu svog života. Jer... Prvo sam se pojavio kao pesnik, pa kao pripovedač, a tek onda kao romansijer, ali mislim da su sve Pavić.

* GLAS: Koje bi od njih preporučili čitalačkoj publici?

PAVIĆ: Tu ima jedan ciklus od dve priče koje bih nazvao nelinearnim romanima, a to su "Damastin" i "Stakleni puž". Reč je o kratkim romanima gde čitalac može sam da bira način čitanja, kao što je slučaj sa mojim velikim romanima poput "Hazarskog rečnika". Znači, možete da se igrate kao čitalac, da promenite raspored poglavlja, a onda da menjate i dešavanja u priči. Tako ste vi kao čitalac, na neki način i tvorac. Ja to pominjem zato što sam u junu ove godine završio i treći kratki nelinearni roman koji se zove "Veštački mladež" i sa njim ću završiti tu kratku trilogiju koja se razlikuje od dugih romana.

* GLAS: Da li je teško napisati nelinearni roman?

PAVIĆ: Vrlo je teško, zato što morate tako da pišete i čitate, da se svako poglavlje može čitati pre i posle svakog drugog. Ako je malo veći broj tih poglavlja i skokova, kao u "Hazarskom rečniku" ili romanu "Predeo slikan čajem", onda je to još teže i morate da mislite stalno na mnogo stvari. Ali, to jesu nekakve elektronske koverte koje se najbolje osećaju u elektronskom okruženju tako da vi kao čitalac možete da skačete s jednog na drugo, uz pomoć malog znaka na koji odete elektronskim putem. On vas vodi i ne morate da čitate linearno ili redom. Ova dva mala romana koja su objavljena, već su na Internetu na engleskom jeziku, a nadam se da će i treći, i da će sva tri biti plasirana tako. Dao sam i mali pogovor i to je jedna vrsta moga malog zaveštanja, u jednoj kraćoj formi.

* GLAS: Postoji li veza između ta tri kratka romana?

PAVIĆ: Da, povezani su, ali samo tom formom.

* GLAS: Možete li da za naše čitaoce otkrijete sadržinu bar jednog od njih?

PAVIĆ: Evo recimo "Stakleni puž". To je priča o mladiću i devojci kleptomanima koji moraju nešto da ukradu, ali moraju, tokom istog tog dana, da nešto nekom i poklone. Tako su opterećeni. Međutim, oni nisu samo to, već su, u isto vreme, karmička reprodukcija jedine žene koja je bila faraon, vladarka Egipta, Hačepsi i arhitekte Ezedmunda koji je radio njenu predivnu grobnicu i starao se o njenoj kćerki. Zanimljivo je da su prilikom ilustrovanja na Internetu u engleskom prevodu, jako lepo urađeni njihovi portreti koji se pomaljaju iz peska. Kako ide koje poglavlje dalje, tako se oni pojavljuju iz peska, sve više kao likovi iz tog starog veka. Radio ih je neki američki slikar i zaista je to jako dobro, mogu da kažem, fascinantno, uradio.

* GLAS: Postoje li Internet izdanja vaših dela i u Srbiji?

PAVIĆ: Da, kod nas na Internetu na programu Rastko, imate skoro sve moje knjige. Postoji i milion ruskih izdanja, možda i ovih kratkih na engleskom.

* GLAS: Gde pronalazite inspiraciju za svoje priče?

PAVIĆ: U dosadi... Šalim se, ja sam jako dugo pisac. Moji preci su bili pisci. Još od 18. veka. Recimo tada je jedan Pavić pisao pesme i objavio, pa je bilo i dramskih pisaca, pa kasnije opet pesnika. I ja sam u tom vozu, iz tog krila porodice. Postoji i druga naša loza porodice Pavić koji su slikari. Moj otac je bio slikar, pa moj sin i polubraća...

* GLAS: Rekli ste da ste kasno počeli da pišete. Zašto?

PAVIĆ: Znate kako, u ono vreme kada sam ja počinjao, ta književnost koju sam pisao, nije se mogla štampati kod nas. To su bile te pedesete godine i ja sam se onda bavio istorijom književnosti i više nego književnošću, a ono što sam pisao znao sam da ne može da se probije u to doba. E, onda malo po malo kako je vreme prolazilo, onda sam i ja drugačije počeo da shvatam, a i ljudi oko mene.

* GLAS: Niste hteli da odustanete od svog pravca?

PAVIĆ: Nisam hteo, a nisam ni mogao da pišem, onako kako se to tražilo u tom periodu. Zato sam i kasnije u Sovjetskom Savezu bio zabranjen. Ja to tada nisam znao, samo sam čuo da moje knjige tamo ne objavljuju, odnosno da me ne prevode. Tako je bilo, negde, sve do kraja postojanja Sovjetskog Saveza. A, onda kad je došla nova Rusija, preveli su sve što sam napisao, a ponekad čak objave i pre nego što kod nas bude publikovano.

* GLAS: Čula su se mišljenja da Vam država nije dovoljno uzvratila na svemu što ste svojim delima uradili na promociji Srbije i srpske kulture u svetu?

PAVIĆ: Ja sam odavno rekao da je dovoljno da nam država "ne pljuje u supu". Ali, nažalost, srpskim piscima država je upravo to stalno radila i oni su to trpeli. I još uvek trpe. A, bilo bi dovoljno da vas ostave na miru i da vas ne maltretiraju. Međutim, svet se strahovito brzo menja, strašno brzo se ide, a siguran sam da velika finansijska kriza, neće mimoići ni knjigu. To ćemo tek videti i doživeti. I bez te krize vidi se da je, u 21. veku, knjiga u krizi i mi moramo da se složimo da je to tako i da vidimo šta ćemo dalje.

* GLAS: Čini se da tehnologije novog milenijuma, nažalost sve više potiskuje knjigu?

PAVIĆ: Ne bih rekao nažalost, jer knjiga je mnogo puta umirala i vaskrsavala. Knjiga je umrla i u kamenu, pa je umrla u kori drveta, umrla je u papirusima, posle u rukopisnoj verziji, pa će sada će umreti i na papiru. Neće više biti ni drveta da se množi da bi se pravila hartija.

*GLAS: Smatrate li da je elektronska knjiga naša budućnost?

PAVIĆ: Pa, mislim da jeste neminovna budućnost koja kuca na vrata, ali tu je problem da bi se napravio čip koji je srce elektronske knjige, potreban vam je pesak i voda, a vode neće biti dovoljno.

Romani

- Do 1984. bio sam najnečitaniji pisac u svojoj zemlji, a od te godine, nadalje najčitaniji. Napisao sam roman u vidu rečnika, drugi u obliku ukrštenih reči, treći u vidu klepsidre i četvrti kao priručnik za gatanje karata tarot, a peti je bio astrološki vodič za neupućene. Trudio sam se da što manje smetam tim romanima. Smatram da je roman kao rak, živi od svojih metastaza i njima se hrani. Kako vreme protiče, sve manje sam pisac svojih knjiga i sve više pisac budućih, koje po svoj prilici neće nikada biti napisane - kaže Pavić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.