Mileta Prodanović: Društvene promjene na slikarskom platnu

Vrlo sam skeptičan prema kulturi koja se nekih stvari seti samo kada su okrugle godine. Sledeće godine navršiće se tri decenije moga umetničkog rada.

Izbor od 29 radova, koji "pokriva" 29 godina, ima malu notu duhovitog i šaljivog. Dosta sam se namučio i mnogo vremena potrošio da napravim jedan dijagonalni presek svega što sam radio u oblasti vizuelnih umetnosti - rekao je slikar i književnik Mileta Prodanović, čija će izložba "29 radova" biti otvorena večeras u 20 časova u Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske. Umjetnik je ovom izložbom obuhvatio djela koja su obilježila njegovo stvaralaštvo, ali i ona sama nose pečat vremena u kome su nastajala.  

* GLAS: Šta se sve nalazi u tom stvaralačkom periodu iz izložbe "29 radova"?

PRODANOVIĆ: Period od gotovo tri decenije je dosta dug i država u kojoj sam živeo za to vreme je promenila četiri naziva. Svašta se dogodilo, bilo je zaista dobrih i dragih momenata, ali i vrlo teških okolnosti. Moj rad se dosta menjao i imao sam problem kako da napravim jedan izbor koji će na ubedljiv način pokazati tu raznolikost. Počeo sam da izlažem još dok sam studirao na završnoj godini Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Studirao sam u klasi profesora Stojana Ćelića i moja prva izlaganja vezana su za Studentski kulturni centar u Beogradu. To je bilo mesto jedne velike internacionalne aktivnosti tokom osamdesetih godina i prvi radovi su mi bili ono što se zove nepikturalna umetnost. Drago mi je što se uz banjolučku izložbu pojavljuje ozbiljan katalog. Potrudio sam se da za svaki od tih izloženih radova napišem, ako ne obrazloženje, onda bar kontekstualizaciju. Da radove smestim u vremenu i razumljivim rečima pokušam da se prisetim motiva koji su postojali u vreme dok sam to radio.

* GLAS: Koje su karakteristike Vaših kasnijih radova?

PRODANOVIĆ: Druga faza je bila mnogo pikturalnija. Na banjolučkoj izložbi je i jedan veliki triptih koji je bio izložen na Bijenalu u Veneciji 1986. godine u tadašnjem jugoslovenskom paviljonu. To su radovi iz osamdesetih godina, koje karakteriše dosta naglašeni kolorit i ekspresivnost. Ta takozvana beogradska nova slika tih godina se razlikovala od ostalih pristupa u drugim republikama bivše Jugoslavije po tome što je na mnogo ozbiljniji način tretirala prostor. Mnogi moji radovi iz tog perioda bili su na razmeđu slike i objekta. Dve prostorne konstrukcije su takođe izložene u zaista prekrasnom prostoru Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske. To su neke konstrukcije koje su zapravo kuća u kući. Već u drugoj polovini osamdesetih godina menja se društveni kontekst u kome smo svi radili. Sve te osamdesete godine za mene protiču na dva polja, pa čak i tri, jer sam dosta radio u oblasti likovne kritike i esejistike. Možda se iz tog pisanja o umetnosti rodilo i to što sam radio u književnosti. Društvenu promenu koja se odvijala iza scene osetio sam na samom kraju osamdesetih godina i otuda neki od tih radova nose određeni nemir i možda neku slutnju o tome što će se dogoditi devedesetih.

* GLAS: Kako su se devedesete godine, pune raznih dešavanja, odrazile na Vaše likovno stvaralaštvo?

PRODANOVIĆ: Devedesete godine su za celu moju generaciju, a verovatno i za sve druge, predstavljale jedno okruženje za koje nismo bili vaspitavani. Pripadao sam ljudima koji su od samog početka imali velike rezerve prema tadašnjoj vlasti u Srbiji i celom tom kontekstu koji je odatle polazio. Otuda u mojim radovima koji su nastajali posle devedesete godine postoji nešto što se u staro vreme zvalo angažman. Reč angažman je danas malo izgubila svoje izvorno značenje i javlja se nostalgija za tradicionalnim pristupima. Posle 2000. godine imao sam "Brendopolis", koji je sa jedne strane uključivao fotografije, a sa druge akvarele. Drago mi je da se na banjolučkoj izložbi pojavljuju karakteristični odlomci svih mojih značajnih izložbi u periodu od tri decenije.

* GLAS: U ranijoj izložbi "Brendopolis" dotakli ste se Belog anđela. Gdje ste sve pronalazili detalje za ovu izložbu?

PRODANOVIĆ: "Brendopolis" na različite načine fokusira opsednutost robnim i drugim markama. Odrastao sam u umetničkom okruženju, jer je moj otac takođe bio slikar i profesor na akademiji, gde je predavao zidno slikarstvo. Intimna vezanost za umetnost vizantijskog kruga, za ranu renesansu, staru umetnost u celini, prati me od najranijeg detinjstva. Jedna od najznačajnijih i najlepših fresaka, ili tačnije detalj kompozicije "Mironosice na grobu Hristovom" iz manastira Mileševa iz 13. veka, devedesetih je počela da se pojavljuje u vrlo neobičnim kontekstima. To me mnogo pogodilo. Fokus izložbe "Brendopolis" jeste pokušaj da se nađe odgovor na pitanje: Kako to da se jedna predstava, koja je napravljena iz sasvim drugih razloga, polako transformiše u jednu vrstu znaka? Taj znak biva upotrebljen ili zloupotrebljen na najrazličitije načine, između ostalog i političke. U periodu od tri do četiri godine fotografisao sam sva mesta gde se nalazila slika Belog anđela. To su bili škola engleskog jezika, salvete, što je jedan od vrhunaca zloupotrebe, privesci za ključeve, prodavnice auto-delova, apoteke. Konačno, Beli anđeo je dospeo na etiketu za pivo 1993. godine u Srbiji, a to je izazvalo ozbiljnu reakciju, posle čega je zloupotreba malo prestala. Ta cela izložba je esej o stanju u društvu i nema gotovo ništa sa religioznom predstavom Belog anđela. U različitim periodima moga rada mnoge religiozne predstave koriste se kao vrsta društvenog simptoma. Ne postoji direktna veza sa njihovim izvornim duhovnim kontekstom.

Muzej savremene umjetnosti RS       

- Na čelu Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske nalaze se ljudi koji ga vode na briljantan način. Ovaj muzej je dostigao regionalnu relevantnost na prostoru cele bivše Jugoslavije i otvoren je prema svim sredinama u okruženju, od Makedonije do Slovenije. U tom pristupu vidim onu vrstu otvorenosti u kojoj sam ja odrastao u Beogradu, osamdesetih godina, po kojoj je to bio kosmopolitski grad - kaže Mileta Prodanović.

Nacionalna kultura     

- Nacionalna kultura se najbolje gradi kosmopolitizmom. Mladi umetnici na sceni u Banjoj Luci, koji su izlagali u Beogradu, mogu da imaju dobar stvaralački kontekst tek kada svoje stvaralaštvo uporede sa delima kolega iz okruženja. Našu kulturu najviše ugrožava ta zatvorenost i samodovoljnost - rekao je Mileta Prodanović.        

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.