Dragoljub Ljubičić Mićko: Više se stidimo seksa nego nasilja

Ne samo da se publika relaksira smehom, nego je važno da do tog smeha dolazi razmenom energije. U tekstu Bernharda Ludviga prepoznao sam mnoge univerzalne istine (zbog toga sam i odlučio da ga adaptiram), osećajući da će se mnogo parova i pojedinaca prepoznati i identifikovati sa temom - rekao je za "Glas Srpske" popularni beogradski glumac Dragoljub Ljubičić Mićko.

On preko lika dr Agoljuba od 27. maja zasmijava publiku širom Srbije, izvodeći monokomediju o seksualnom (ne)zadovoljstvu "One stvari", čiji je producent Dragoslav Gane Pecikoza.

- Mnogi mi kažu: "Mislio/la sam da su ovi problemi o kojima si pričao samo moji, a onda dođem i čujem - svi se smeju na istim mestima." Svi mi imamo veoma sličan set problema, dnevnih konflikata koji su iritirajući kad nam se čini da se dešavaju samo nama, a zabavni kada shvatimo da se dešavaju svima. Kada ih neko izvede na sceni, doživite neki vrstu katarze. Relaksacija ide upravo iz te katarze - kaže Ljubičić.

* GLAS: "One stvari" Bernharda Ludviga, koje je on pisao prevashodno za austrijsko-njemački mentalitet i područje, prilagodili ste publici u Srbiji. Šta je to specifično u domaćem humoru i načinu gledanja na sve društvene promjene? 

LjUBIČIĆ: Ne znam da li je to specifično samo u humoru, ali u načinu gledanja na društvene promene definitivno jeste. Imam utisak da se mi sa ovih prostora, a mislim na celokupan Balkan, nekako više stidimo seksa nego nasilja. Čini mi se da radije i lakše vodimo rat nego što vodimo ljubav, da se lakše, jednostavnije i brže upuštamo u neku drugu vrstu emocija i strasti, nego što se bavimo erotikom. Verovatno je taj neki vreli kotao, koji tu postoji i kuva oduvek, uzrok nečemu takvom. Zbog toga i humor koji mi ovde negujemo ima tu eksplozivnost, često surovost, a nekad i skoro malicioznu notu. Sigurno je to tako zato što nam je i život osakaćen tamnijim nijansama, gledano unazad.

* GLAS: Najava za seminar-kabare "One stvari" o seksualnom (ne)zadovoljstvu zaintrigirala je publiku, pa su karte rasprodate mnogo prije beogradske premijere. Šta je za Vas najdragocjenije u novom projektu?

LjUBIČIĆ: Najdragocenije je to što su karte bile rasprodate za prvi Dom sindikata, pa čak i za pola drugog, a da ljudi nisu ni znali kakva je predstava. Što reče Gane (Pecikoza, producent predstave): "Ovi su došli da vide tebe, Mićka, kako bilo šta izvodiš na sceni." I zaista, to mi je potvrdio dug i dirljiv aplauz koji me je dočekao po izlasku na binu. Doživeo sam to kao "dobrodošao kući!", jer sam se ponovo našao "na daskama" posle 11 godina. Želim da verujem da je to zato što ih svih tih godina nisam izneverio. Naravno, sad već ljudi dolaze zbog same predstave. Najvažnije mi je ipak to što sam sad potpuno rasterećen onoga čime sam se najduže bavio u životu, a to je politički komentar, iako je politika osnov našeg višedecenijskog nezadovoljstva. Ono što je još bitnije je što uspevam da zadržim publici pažnju sat i po, uz mnogo smeha. Smeju se univerzalnim, ljudskim istinama, komunikaciji između polova, u vezi, u braku.                   

* GLAS: Koliko je seksualno nezadovoljstvo o kojem govorite u monodrami uzrok mnogih društvenih problema današnjice?

LjUBIČIĆ: Verujem da je u osnovi gotovo svih velikih društvenih problema današnjice seksualno nezadovoljstvo. Ne mislim pri tom samo na naš region, nego generalno. Čak i svetski moćnici, oni koji upravljaju našim sudbinama i kroje nam istoriju pre nego što se ona dogodi, u suštini su "nedoseksani" ljudi. Ta vrsta nezadovoljstva koja se zaista ne može kompenzovati nijednim drugim zadovoljstvom reflektuje se na druge ambicije u životu. Najviše se treba plašiti frustracija takvih ljudi, koji onda krenu u politiku, ili biznis, u potragu za moći, a nemoćni su u svom intimnom životu. Zato su najproblematičniji moćnici u istoriji uvek imali neki seksualni problem, devijaciju.

* GLAS: Je li Vaš smisao za humor pomagao u osvajanju žena? Čime su one Vas najčešće osvajale? 

LjUBIČIĆ: Smisao za humor je nešto što žene visoko vrednuju, kada pričaju o tome šta im se dopada kod muškaraca. Verovatno je i meni pomogao. A mene su žene uvek osvajale svojom ženstvenošću. Zagovornik sam one teorije da mi nismo sa istih planeta i da su muškarci zaista došli sa Marsa, a žene sa Venere. Toliko smo različiti da je gubljenje vremena i energije truditi se da budemo isti.

* GLAS: Koliko se toga promijenilo u "Nacionalnom parku Srbija" u posljednjih nekoliko godina? I da li se uopšte nešto promijenilo?

LjUBIČIĆ: Vrlo malo se promenilo. Sve je i dalje aktuelno i iz prve i iz druge knjige. Prva je nastala '99. i imao sam želju da sve što je u njoj ostavim u devedesetim godinama, da ulaskom u novi vek sve to ostane za nama. Drugi deo NPS, "POLUSMAK POLUSVETA", izašao je 2007. Tih nekoliko godina između mi je bilo dovoljno da shvatim šta se promenilo u "Nacionalnom parku Srbija". Ustanovio sam samo da su se dogodile "metamorfoze", odnosno da su neke endemske vrste koje su postojale i pre, još više promenile svoj spoljni i unutrašnji izgled, ali da nisu napredovale, nego mutirale retrogradno. Ali, da ne prepričavam…

* GLAS: Čime ćete ispuniti ovo ljeto? Da li negdje putujete i kada ste planirali odmor?

LjUBIČIĆ: Idem prvo na more, pa u Toskanu, jer taj deo Italije posebno volim. Inače ne volim da ponavljam mesta na koja idem i kada to uradim, znači da zaista vredi. Volim i južnu Francusku, odnosno Provansu. Tamo uživam u jelu, u vinima i divnim predelima.     

* GLAS: Koji je Vaš omiljeni način za odmor? 

LjUBIČIĆ: Putovanje uz razgledanje, upoznavanje novog. Nisam od onih koji mogu da provode leto na relaciji plaža - soba. Volim da upoznajem nove zemlje, gradove. Volim aktivan odmor. Čak i devedesetih, kada se malo putovalo, bio sam u potrazi za mestima koja odišu hedonizmom. Jer ja sam u dubini duše pravi hedonista.

Banjaluka

* GLAS: Kada ćete sa "Onim stvarima" doći u Banjaluku?

LjUBIČIĆ: Gane Pecikoza, producent projekta, čovek je od koga je potekla i ideja za ovo, pa sam njemu prepustio da odredi termin gostovanja u Banjaluci. Tu moramo da dođemo, ali onog trenutka kad se steknu organizaciono-tehničko-klimatski uslovi. Verovatno zato u Banjaluku nećemo doći pre kraja septembra ili početka oktobra.        

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.