Dimitrije Vojnov: Srpski film mora ozdraviti

Srpskom filmu nije potrebna “holivudizacija” da bi ozdravio.Potreban je povratak korenima filma kao forme.

Podsetiću, film je počeo kao naučni pronalazak. Zatim je postao cirkuska atrakcija, da bi, potom, počeo da beleži stvarne i fikcionalne događaje. Tek onda je postao zabava i na kraju umetnost. Dakle, kada srpski film bude u sebi mogao da inkorporira sve ove elemente koji su u osnovi prirode filma, tada će ozdraviti. Ovo je za “Glas Srpske” rekao filmski kritičar i scenarista Dimitrije Vojnov, koji trenutno radi na svom novom filmu.

* GLAS: Dokle se stiglo sa radom na Vašem ostvarenju “Šišanje”?

VOJNOV: “Šišanje” se, uprkos svemu, približava kraju svog snimanja. Reč je o komplikovanom projektu koji mora da se snima po etapama, zbog fizičke transformacije glumaca koja podrazumeva šišanje i rad u teretani. Cela stvar je pokrenuta ogromnom energijom i entuzijazmom ekipe. I “Šišanje” će ipak biti snimljeno, i biće prvi od naših nenamirenih projekata koji će progoniti savest polusveta, koji u ovom trenutku upravlja tokovima srpske kinematografije.

* GLAS: Koji su problemi scenarija u srpskom filmu?

VOJNOV: Srpski scenario ima više problema. Prvi problem je to što smo mi mahom još uvek u domenu “usmene dramaturgije”, mladi pisci mnogo više pričaju o svojim idejama nego što ih pišu. U tom smislu, na našem scenarističkom tržištu u suštini imamo mali broj tekstova u opticaju. Drugi problem je što se na scenarijima nedovoljno radi i scenaristi su manje plaćeni jer u fazi rada na scenariju obično nisu prikupljena sva sredstva za film, tako da je motivacija na niskom nivou. Treći problem je što mislim da bi kurs filmskog scenarija na filmskim školama morao da se modernizuje pošto se od srpskih scenarista još uvek mahom očekuju da budu pisci u ruskom smislu te reči, dakle ljudi koji se bave rečima, idejama, istorijom, a forma je tek na drugom mestu.

* GLAS: Da li postoji potreba za žanrovskim filmom u srpskoj kinematografiji i zašto je on bitan?

VOJNOV: Žanrovski film u užem smislu predstavlja okosnicu svih kinematografija koje plediraju da imaju publiku. Pošto je srpski film jedan od retkih, uz američki i indijski, koji je na vlastitom tržištu gledaniji od stranog filma, logično je da gaji vlastitu tradiciju kvalitetnog repertoarskog filma koji u sebi podrazumeva i žanrovski film. S druge strane, u plasmanu srpskog filma na stranom tržištu zanemarena je ta žanrovska linija, koja je za određene žanrove, poput horora, vrlo razvijena. Ipak, film “Zona mrtvih” Milana Todorovića i Milana Konjevića pokazuje kako se može uspostaviti kontakt sa stranom žanrovskom scenom.

Trend stripova 

Da bi se razumelo uozbiljenje Betmena u novim filmovima, mora se posmatrati šira slika, odnosno trend stripova da sagledavaju junake iz drugih uglova. Međutim, dok je u stripu znatno lakše manipulisati realizmom, pošto strip sam po sebi ne mora da ima koherentnost koja je filmu nužna, na filmu to teže ide. Ključni superherojski film ove sezone je “Henkok” Pitera Berga - rekao je Dimitrije Vojnov.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.